Prevremeni porođaj se javlja kada redovne kontrakcije dovedu do otvaranja grlića materice nakon 20. i pre 37. nedelje trudnoće. Što ranije dođe do prevremenog rođenja, to je veći zdravstveni rizik za vašu bebu. Mnoge prevremeno rođene bebe (prematurusi) trebaju posebnu negu u neonatalnoj jedinici intenzivne nege. Ove bebe takođe mogu imati dugotrajne mentalne i fizičke nedostatke.

Specifični uzrok prevremenog porođaja često nije jasan. Određeni faktori rizika mogu povećati šanse za prevremeni porođaj, ali takođe se može javiti i kod trudnica bez poznatih faktora rizika.

Simptomi

Znaci i simptomi prevremenog porođaja uključuju:

• Redovni ili česti osećaji zatezanja stomaka (kontrakcije);
• Tupi bol u leđima;
• Osećaj karličnog ili donjeg abdominalnog pritiska;
• Blagi grčevi u grčevi;
• Vaginalna mrlja ili blago krvarenje;
• Prevremeno pucanje vodenjaka — PPROM (preterminsko prevremeno pucanje plodovih ovojaka);
• Promena vrste vaginalnog iscetka — vodenast, sličan sluzi ili krvav.

Ako osetite ove znakove ili simptome ili ste zabrinuti zbog novonastale situacije, odmah se obratite svom lekaru. Ne brinite o tome da ste se prevarili u proceni da ste u porođaju, a zapravo niste. Svi će biti zadovoljni ako se radi o lažnom alarmu.

Faktori rizika

Prevremeni porođaj može uticati na svaku trudnoću. Mnogi faktori su povezani sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja, uključujući:

• Prethodni prevremeni porođaj, naročito u poslednjoj trudnoći ili u više od jedne prethodne trudnoće;
• Trudnoća sa blizancima, trojkama ili više plodova;
• Skraćeni grlić materice;
• Problemi sa matericom ili placentom;
• Konzumiranje duvana ili upotreba zabranjenih droga;
• Infekcije, posebno amnionske tečnosti i donjeg genitalnog trakta;
• Neka hronična stanja, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, autoimunih bolesti i depresije;
• Stresni životni događaji, poput smrti voljene osobe;
• Velika količina amnionske tečnosti (polihidramnion);
• Vaginalno krvarenje tokom trudnoće;
• Prisustvo urođenog defekta fetusa;
• Interval između trudnoća manji od 12 meseci;
• Godine starosti trudnice (<18 ili >35);

Komplikacije

Glavna komplikacija prevremenog porođaja je donošenje na svet prematurusa, tj. prevremeno rođenje deteta. To može dovesti do brojnih zdravstvenih problema za vašu bebu, poput niske porođajne težine, poteškoća s disanjem, nerazvijenih organa i problema sa vidom. Deca koja su prevremeno rođena takođe imaju veći rizik od cerebralne paralize, smetnji u učenju i problema u ponašanju kasnije u životu.

Prevencija

Možda nećete moći da sprečite prevremeni porođaj, ali postoji mnogo toga što možete učiniti da promovišete zdravu, dugoročnu trudnoću. Na primer:

• Redovno obavljajte kontrolne preglede. Prenatalne posete mogu pomoći vašem ginekologu da adekvatno prati vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe. Navedite sve znakove ili simptome koji vas zabrinjavaju. Ako ste u prošlosti imali prevremeni porođaj ili ste razvili znakove ili simptome prevremenog porođaja, možda ćete morati ići na češće kontrolne preglede tokom trudnoće.
• Hranite se zdravo. Zdravi ishodi trudnoće uglavnom su povezani sa dobrom ishranom. Osim toga, neka istraživanja sugerišu da je ishrana bogata polinezasićenim masnim kiselinama povezana sa manjim rizikom od prevremenog porođaja. Nalaze se u orašastim plodovima, semenkama, ribi i semenskim uljima.
• Izbegavajte opasne supstance. Ako pušite, prestanite. Pitajte svog lekara o načinima odvikavanja od pušenja (nadamo se da je činjenica da konzumiranje duvana nepovoljno utiče na vašu bebu dovoljan razlog da prestanete sa pušenjem). Ilegalne droge su takođe zabranjene.
• Razmotrite razmak između trudnoća. Neka istraživanja ukazuju na vezu između trudnoća razmaknutih između šest meseci ili više od 60 meseci i povećanog rizika od prevremenog porođaja. Razmislite o tome da razgovarate sa svojim ginekologom o razmaku između trudnoća.
• Veštačka oplodanja. Ako planirate da koristite ART za trudnoću, razmislite koliko će embriona biti implantirano. Višeplodne trudnoće nose veći rizik od prevremenog porođaja.
• Kontrola hroničnih bolesti. Određena stanja, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, povećavaju rizik od prevremenog porođaja. Radite sa lekarima koji vas dugogodišnje prate kako biste sve hronične bolesti držali pod kontrolom.

Ako vaš ginekolog utvrdi da ste u povećanom riziku od prevremenog porođaja, daće vam detaljne smernice kako da preduzmete sve dodatne korake kako biste smanjili rizik u kome se nalazite.

Dijagnoza

Vaš ginekolog će detaljno sagledati vašu istoriju bolesti i faktore rizika za prevremeni porođaj i proceniti sve znakove i simptome. Ako imate redovne kontrakcije materice, a pritom je grlić počeo da razmekšava, stanjuje i otvara (širi se) pre 37. nedelje trudnoće, verovatno ćete dobiti dijagnozu prevremenog porođaja.

Testovi i procedure za dijagnostikovanje prevremenog porođaja uključuju:

• Akušerski pregled. Vaš ginekolog procenjuje osobine materice, grlića materice i ostalih porođajnih puteva radi evaluacije stanja u kom se nalazite.
• Ultrazvuk. Transvaginalni ultrazvuk može se koristiti za merenje dužine grlića materice. Transabdominalni ultrazvukom se proverava stanje vašeg ploda, plodovih ovojnica i posteljice. Utvrđuju se bilo kakvi problemi sa bebom ili posteljicom, položaj ploda, procenjuje zapremina amnionske tečnosti i težina bebe.
• Monitoring materice. CTG aparatom se prati rad srca ploda i jačina i osobine materičnih kontrakcija.

Porođaj

Medikamenti
Kada ste u porođaju, nema lekova ili hirurških procedura za zaustavljanje porođaja, osim privremenog. Međutim sledeći lekovi mogu biti od ključnog značaja:

• Kortikosteroidi. Kortikosteroidi dovode do sazrevanja pluća vaše bebe. Ako ste između 23. i 34. nedelje trudnoće, primićete kortikosteroidnu terapiju ukoliko se smatra da imate povećan rizik od porođaja u narednih sedam dana. Vaš ginekolog može takođe preporučiti kortikosteroide ako imate rizik od porođaja između 34. i 37. nedelje. Možda ćete dobiti ponovljeni kurs kortikosteroida ako ste trudni manje od 34 nedelje, postoji rizik od porođaja u roku od sedam dana, a prethodno ste uzimali kortikosteroide.
• Magnezijum sulfat. Ukoliko ste u visokom riziku od porođaja između 24. i 32. nedelje trudnoće, neka istraživanja su pokazala da bi to moglo smanjiti rizik od oštećenja mozga (cerebralna paraliza) za bebe rođene pre 32. nedelje trudnoće.
• Tokolitici. Privremeno usporavanje kontrakcija. Tokolitici se mogu koristiti 48 sati da bi se odložili prevremeni porođaji kako bi se omogućilo da kortikosteroidi pruže maksimalni efekat ili, ako je potrebno, da budete prevezeni u bolnicu koja može pružiti specijalizovanu negu za vaše prevremeno rođeno dete.

Tokolitici ne rešavaju osnovni uzrok prevremenog porođaja i nije se pokazalo da poboljšavaju ishode zdravlja ploda. Ginekolog neće dati tokolitik ako imate određena stanja, kao što je visok krvni pritisak izazvan trudnoćom (preeklampsija ).

Ako niste hospitalizovani, možda ćete morati da zakažete nedeljne ili češće posete svom ginekologu kako bi on ili ona mogli pratiti znakove i simptome prevremenog porođaja.

Hirurške procedure

Ako ste u opasnosti od prevremenog porođaja zbog kratkog grlića materice, vaš ginekolog će vam možda predložiti hiruršku proceduru poznatu kao cervikalni cerklaž . Tokom ovog postupka, grlić materice se zatvara jakim šavovima. Obično se šavovi uklanjaju nakon 36 navršenih nedelja trudnoće. Ako je potrebno, šavovi se mogu ukloniti ranije.

Serklaža grlića materice može se preporučiti ako ste trudni manje od 24 nedelje, imate istoriju ranog prevremenog porođaja, a ultrazvuk pokazuje da se grlić materice otvara ili je dužina grlića materice manja od 25 milimetara.

Prevencija

Ako imate istoriju prevremenog porođaja, dobićete preporuku korišćenja progesterona, koji se ubacuje u vaginu u obliku vaginalete, kao preventivnu meru protiv prevremenog porođaja.

Ako vam je dijagnostikovan kratak grlić materice pre 24. nedelje trudnoće takođe se praktikuje upotreba progesterona do 37. nedelje trudnoće. Nedavna istraživanja sugerišu da je vaginalni progesteron podjednako efikasan kao serklaž grlića materice u sprečavanju prevremenog porođaja kod nekih žena koje su u opasnosti. Prednost leka je što ne zahteva operaciju ili anesteziju.

Ako ste imali istoriju ili ste u opasnosti od prevremenog porođaja, konsultujte se sa lekarima koji vam vode trudnoću kako biste upravljali svim faktorima rizika i odgovorili na znake i simptome ranog upozorenja.

Prilozi iz iste kategorije

• Ishrana u trudnoći
• Vakcina protiv COVID-19 tokom trudnoće i dojenja
• Hipertenzija u trudnoći
• Abortus i neželjena trudnoća
• Fetalna ultrasonografija