Iako u trudnoći navedeni faktori nisu jedini, a možda ni glavni uzroci pojave ove vrlo podmukle i opasne bolesti, svakako su činioci koji igraju važnu ulogu u njenom nastanku. Bolest pogađa 10% trudnica, odnosno jedna od 10 trudnica razvije dijabetes tokom trudnoće, iako ga ranije nije imala.

Šta je gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes predstavlja visok nivo šećera (glukoze) u krvi, poremećaj koji se razvija tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja. Može se razviti u bilo kojoj fazi trudnoće, ali češće u drugom ili trećem tromesečju. To se dešava kada vaše telo ne može da proizvede dovoljno insulina, kako bi se zadovoljile dodatne potrebe za ovim hormonom.

Još uvek se ne zna zašto neke žene oboljevaju od gestacijskog dijabetesa, a druge ne. Prekomerna težina pre trudnoće često igra značajnu ulogu. Obično različiti hormoni rade na održavanju nivoa šećera u krvi. Tokom trudnoće nivo hormona se menja, što vašem telu otežava da efikasno obrađuje šećer u krvi, te dolazi do njegovog povećanja.

Gestacijski dijabetes može stvoriti probleme vama i vašoj bebi tokom trudnoće i nakon rođenja. Rizici se mogu smanjiti ako se stanje otkrije rano i na pravi način reaguje. Buduće majke mogu kontrolisati ovo stanje pravilnom ishranom, fizičkom aktivnostima i, ako je potrebno, primenom insulina. Kontrola šećera u krvi može vas i vašu bebu održati zdravim i sprečiti komplikacije i težak porođaj.

Ko je u riziku?

Svaka žena može razviti gestacijski dijabetes tokom trudnoće, ali u posebnom riziku su osobe sa sledećim osobinama:

• Prekomerna težina i gojaznost (indeks telesne mase iznad 30);
• Manjak fizičke aktivnosti;
• Prethodni gestacijski dijabetes (u prethodnoj trudnoći) ili predijabetes;
• Sindrom policističnih jajnika;
• Dijabetes kod člana uže porodice;
• Prethodno dete na rođenju teže od 4 kilograma.

Simptomi

Gestacijski dijabetes obično ne izaziva simptome. Većina slučajeva se otkriva tek kada se nivo šećera u krvi testira tokom skrininga, tj. redovnih kontrola. Neke žene mogu razviti simptome ako nivo šećera u krvi postane previsok (hiperglikemija), kao što su:

• povećana žeđ,
• učestalo mokrenje,
• suva usta,
• umor.

Neki od ovih simptoma su česti tokom trudnoće i nisu nužno znak gestacijskog dijabetesa. Razgovarajte sa lekarom ako ste zabrinuti zbog bilo kakvih simptoma.

Kada se obratiti ginekologu?

Onda kada prvi put razmišljate o tome da zatrudnite. Vaš ginekolog će na vreme proveriti rizik od gestacionog dijabetesa, zajedno sa vašim ukupnim zdravstvenim stanjem. Kada zatrudnite, u zavisnosti od prethodnih saznanja i stanja u trenutku pregleda, biće urađeni određeni testovi. Ako razvijete gestacijski dijabetes, pregledi u toku trudnoće biće učestaliji. To će se najverovatnije dogoditi tokom poslednja tri meseca trudnoće, kada će se nadgledati nivo šećera u krvi i stanje vaše bebe.

Komplikacije koje utiču na plod

Ako imate gestacijski dijabetes, vaša beba može biti izložena povećanom riziku od ozbiljnih poremećaja.

Prekomerna porođajna težina

Viši nivo šećera u krvi majki može prouzrokovati da beba naraste više nego što je normalno. Veoma velike bebe, one koje teže 4 kilograma ili više, u riziku su od povreda tokom vaginalnog porođaja, ili je neophodno izvršiti carski rez.

Rani spontani pobačaj

Dijabetes je uzročnik mnogih malformacija i hromozomskih aberacija.

Prevremeni porođaj

Porođaj pre 37. nedelje trudnoće.

Polihidramnion

Povećanje količine plodove vode koja negativno utiče na trudnoću.

Ozbiljne poteškoće sa disanjem

Iako su bebe veće, one nisu i zrelije. Njihova pluća se sporije razvijaju.

Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)

Ponekad bebe majki sa gestacionim dijabetesom imaju nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemiju) ubrzo nakon rođenja. Teške epizode hipoglikemije mogu izazvati napade kod bebe. Pravovremeno hranjenje i ponekad intravenski rastvor glukoze mogu vratiti bebin nivo šećera u krvi na normalu.

Gojaznost i dijabetes tipa 2 kasnije u životu

Bebe majki koje imaju gestacijski dijabetes imaju veći rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Mrtvorođeno dete

Nelečeni gestacijski dijabetes može rezultirati bebinom smrću pre ili neposredno nakon rođenja.

Komplikacije koje mogu uticati na majku

Gestacijski dijabetes može povećati rizik od:

• Visokog krvnog pritiska i preeklampsije, ozbiljne komplikacije koje mogu ugroziti vas i vaš plod;
• Carskog reza i svih mogućih komplikacija koje donosi jedna ozbiljna operacija;
• Budućeg dijabetesa - ako imate gestacijski dijabetes, veća je verovatnoća da ćete ga ponovo dobiti tokom buduće trudnoće. Takođe, imate veći rizik od dijabetesa tipa 2 kako starite.

Prevencija

Ne postoje garancije kada je u pitanju sprečavanje gestacijskog dijabetesa, ali što više zdravih navika usvojite pre trudnoće, to bolje. Ako ste imali gestacijski dijabetes, ovi zdravi izbori mogu takođe smanjiti rizik od ponovne pojave u budućim trudnoćama ili razvoja dijabetesa tipa 2 u budućnosti.

Jedite zdravu hranu bogatu složenim ugljenim hidratima i vlaknima, sa malo trans masti. Fokusirajte se na voće, povrće i integralne žitarice. Pazite na veličinu porcija.

Budite aktivni jer vežbanje pre i tokom trudnoće može pomoći da se zaštitite od razvoja gestacijskog dijabetesa. Cilj je 30 minuta umerene aktivnosti, nekoliko puta nedeljno.

Započnite trudnoću sa zdravom težinom - ako planirate da zatrudnite, gubitak kilograma unapred može vam pomoći da imate zdraviju trudnoću. Usredsredite se na trajne promene u navikama koje vam mogu pomoći tokom trudnoće.

Pazite na kilažu. Dobiti na kilaži tokom trudnoće je normalno i zdravo, ali preveliko dobijanje na težini može povećati rizik od gestacijskog dijabetesa. Konsultujte se sa ginekologom koje je optimalno dobijanje na kilaži.

Dijagnoza

Tokom prvog obaveznog pregleda u trudnoći, oko 10. do 12. nedelje trudnoće, vaš ginekolog će proceniti da li ste u povećanom riziku od gestacijskog dijabetesa. Ako imate jedan ili više faktora rizika za ovu bolest, kao što je povećana glikemija našte (>6.1-6.9 mmol/L), trebalo bi uraditi skrining test, oralni test tolerancije glukoze (test opterećenja šećerom - OGTT) koji traje oko 2 sata. Test se sastoji od konzumiranja vode sa čistim šećerom (glukozom) u vremenskim intervalima, najčešće u razmaku od sat vremena. Test se radi između 24. i 28. nedelje trudnoće (kod trudnica sa niskim rizikom za nastanak šećerne bolesti). Ukoliko postoji potreba, test se radi i ranije. Tokom izvođenja testa možete piti samo vodu, potrebno je da mirujete, ne smete ništa jesti, niti pušiti. Krv za analizu se uzima odmah na početku i nakon 60 i 120 minuta, a zatim se meri koncentracija šećera (glukoze) u krvi. Koncentracija šećera u mokraći meri se na početku i na kraju testa. Ukoliko su vrednosti glukoze u krvi posle 60 minuta veće od 10.0 mmol/L, dijagnostikuje se gestacijski dijabetes. U slučaju da je nivo glukoze u krvi posle 120 minuta veći od 8.5 mmol/L, takođe se dijagnostikuje gestacijski dijabetes. Ukoliko je nakon 2 sata vrednost glukoze između 6.1-8.5 mmol/L, smatra se da imate insulinsku intoleranciju i trebate biti obazrivi tokom trudnoće.

Ukoliko je nakon 2 sata vrednost glukoze manja od 6.1 mmol/L, niste u riziku od dijabetesa u trudnoći.

Kontrola i lečenje

Ako se potvrdi da imate dijabetes u trudnoći, onda vam sleduje jedan period disciplinovanog odnosa prema tom stanju. Ukoliko ispoštujete sve savete vašeg ginekologa, možete imati sasvim normalan tok trudnoće. Lečenje gestacijskog dijabetesa uključuje:

• promene životnog stila;
• praćenje šećera u krvi;
• medikamentna terapija (ako je potrebno).

Kontrolom nivoom šećera u krvi, sprečavate komplikacije tokom trudnoće i porođaja, kao i komplikacije po vašu bebu. Vaš životni stil (kako se hranite i krećete) važan je deo održavanja nivoa šećera u krvi u zdravom rasponu. Lekari ne savetuju gubitak kilograma tokom trudnoće, vaše telo naporno radi na pravilnoj ishrani vaše bebe. Zdrava ishrana fokusira se na voće, povrće, integralne žitarice i nemasne proteine (hranu bogatu vlaknima, sa malo masti i kalorija) i ograničava unos visoko rafiniranih ugljenih hidrath, uključujući slatkiše. Vaš ginekolog i nutricionista vam mogu pomoći da napravite plan obroka na osnovu vaše trenutne težine, ciljeva povećanja telesne težine u trudnoći, nivoa šećera u krvi, navika, vežbanja i drugo.

Redovna fizička aktivnost smanjuje šećer u krvi, a kao dodatni bonus, redovno vežbanje može vam pomoći da ublažite neke uobičajene tegobe u trudnoći, uključujući bolove u leđima, grčeve u mišićima, otoke, zatvor i probleme sa spavanjem. Ovo se odnosi na lagane vežbe, šetnju, jogu, fitness u trajanju 30-45 minuta dnevno, 3-5 puta nedeljno.

Više puta dnevno proveravajte nivo šećera u krvi, ujutru i posle svakog obroka, kako biste bili sigurni da nivo ostaje u zdravom opsegu. Ako dijeta i vežbanje nisu dovoljni, možda će vam trebati injekcije insulina za smanjenje šećera u krvi. Kod 10-20% žena sa gestacijskim dijabetesom neophodan je insulin kako bi postigle optimalnu glikemiju. Vaš ginekolog, u konsultaciji sa endokrinologom, odrediće insulinsku terapiju.

Važan deo plana lečenja je pažljivo posmatranje vaše bebe, tj. učestale kontrole stanja ploda. Vaš ginekolog će zakazivati preglede po tačno određenoj vremenskoj šemi. Stanje vaše bebe biće detaljno pregledano pri svakoj poseti (ne propuštajte preglede!).

Proverite nivo šećera u krvi nakon porođaja i ponovo, za 6 do 12 nedelja, kako biste bili sigurni da se nivo šećera normalizovao. U najvećem broju slučajeva, šećer se normalizuje nakon trudnoće, ali je savet da radite procenu rizika na dijabetes bar svake treće godine. Ako budući testovi ukazuju na dijabetes tipa 2 ili predijabetes, razgovarajte sa svojim lekarom o prevenciji ili započinjanju plana za upravljanje dijabetesom.

Prilozi iz iste kategorije

• Prevremeni porođaj
• Krvarenje u trudnoći
• VG Kalkulatori
• Laktacija
• Puerperijum (babinjare)