Bakterijske infekcije u trudnoći
Uzročnici najčešćih infekcija
PREPORUČITE
Uzročnici infekcija—Beta hemolitički streptokok grupe B—Streptokoki grupe D—Stafilokoke—Koliformni bacili—Anaerobni gram-negativni bacili—Anaerobni streptokoki
U donjem genitalnom traktu trudnice nalaze se gram-pozitivne i gram-negativne aerobne i anaerobne bakterije. Placentna barijera je neprolazna za njih, sem u slučajevima oboljenja trudnice i oštećenja posteljice i plodovih ovojaka.
Povećana opasnost od patogenog delovanja bakterija postoji zbog izmenjenih opštih i lokalnih uslova u organizmu trudnice, koji uključuju izmenjen hormonski status, povećan protok krvi, pad nivoa antibakterijskih činilaca plodove vode, posebno tokom drugog i početkom trećeg trimestra. Pored opasnosti od direktne infekcije, plod je ugrožen i zbog mogućeg poremećaja opšteg stanja trudnice, njene povišene telesne temperature, dejstva bakterijskih toksina i primljene terapije. Bakterijska kolonizacija tokom normalne trudnoće je dosta retka pojava. Već u porođaju sa celim ovojcima u plodovoj vodi, verovatnoća nalaza mikroba je veća.
Uzročnici infekcija
Bakterijske infekcije ploda najčešće izazivaju:
- beta hemolitički streptokok grupe B (najvirulentniji mikroorganizam u perinatalnom periodu),
- beta hemolitički streptokoki grupe D ,
- Enterococcus grupa,
- stafilokokni patogeni sojevi,
- Esherihia coli,
- Naisseria gonorrhoae,
- Treponema pallidum,
- Mycobacterium tuberculosisi,
- Peptococcus, Lactobacillus, Bacteroides species, Streptococcus viridans i dr .
Beta hemolitički streptokok grupe B
Najvirulentniji mikroorganizam u perinatalnom periodu i oko 80 % oboljenja izazvanih grupom B streptokoka pripada perinatologiji. Njegov naziv je Streptococcus agalactiae i predstavlja deo fiziološke mikroflore urogenitalnog, digestivnog i respiratornog trakta ljudi. Tipičan je predstavnik oportunistiške bakterijske flore – uslovno patogene. Gram-pozitivni koki koji se grupiše u kraće ili duže lance (στρεπτός – streptós = grč. ogrlica, uvijen, upreden). Izvor infekcije su najčešće kliconoše, a nalazi se u genitalnoj sluznici i analnoj regiji trudnice.
Izvor infekcije za novorođenče je najčešće vaginalni i cervikalni sekret majke. U bolničkim uslovima, izvor infekcije može biti i bolnički personal.
Mesta gde se može locirati: Vratni nabori, ušni kanal, pupčanik, pazušna jama, analna regija i sluznica respiratornog trakta.
Novorođenče može da oboli u dva klinička oblika:
- akutna sepsa – rani, teži oblik, javlja se po rođenju do petog dana;
- meningitis – kasni oblik, javlja se posle sedmog dana.
U terapiji infekcija grupom B streptokoka, lek izbora je Penicilin u većim terapijskim dozama.
Streptokoki grupe D
Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium su najrasprostranjeniji u prirodi od svih streptokoka i deo su normalne mikroflore intestinalnog, genitalnog i, ređe, respiratornog trakta. Oboljenja izazvana ovim bakterijama su obično oportunističke infekcije (nastaju nakon disbalansa normalne flore). U perinatologiji i akušerstvu mogu da dospeju u materičnu i trbušnu duplju obično nakon invazivnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka ili akušerskih operacija. Izazivaju akutne i subakutne sistemske i lokalne infekcije. Lečenje ovih infekcija sprovodi se na osnovu antibiograma.
Stafilokoke
Gram-pozitivne koke, patogene, izazivači gnojnih (Staphylococcus aureus) i uslovno patogeni, izazivači oportunističkih infekcija (Staphylococcus epidermidis i Staphylococcus saprophyticus).
S. aureus izaziva dve grupe oboljenja: invazivna i toksigena.
Invazivna se dele na:
- lokalna (po koži, potkoži i sluzokožama), i
- septikemije.
Toksigena se dele na:
- akutna trovanja hranom,
- sindrom oparene kože kod male dece (SSS - scalded skin syndrome), i
- toksični šok sindrom (TSS).
Problem stafilokoknih infekcija predstavlja lečenje višestruko rezistentnih sojeva, posebno u bolničkim sredinama, što za prematuruse koji duže ostaju na bolničkom tretmanu nosi rizik od kliconoša, bolničkog personala i bolesnika, a rizik postoji i za trudnice koje su dugo hospitalizovane zbog pretećeg prevremenog porođaja. Lečenje se sprovodi nakon urađenog antibiograma. Po potrebi se u antibiogram uključuje i vankomicin, zbog višestruko rezistentnih sojeva.
Koliformni bacili
Neformalni naziv za grupu enterobakterija koju čine gram-negativni anaerobni štapići iz porodice Enterobacteriaceae: Escherichia coli, Citrobacter, Klebsiella, Enterobacter i Serratia. Oni čine deo normalne crevne flore ljudi. Mogu da budu striktno ili uslovno patogene. Izazivaju pretežno crevne infekcije, ali mogu da izazovu infekcije svih organa i tkiva, pa i horioamnionitis.
E. coli patogenost ispoljava u sposobnosti da izazove dve grupe oboljenja:
- piogene infekcije: pretećeg prevremenog porođaja, tokom prevremenog porođaja i na odeljenju neonatologije, što zahteva higijenski režim i striktnu asepsu i lečenje prema antibiogramu;
- crevne infekcije – akutna dijarejna oboljenja, od kojih svakog dana boluje 200 miliona ljudi u svetu, a svakog minuta umre 10–toro dece mlađe od 5 godina. Terapija se uvek sprovodi prema antibiogramu.
Citrobacter spp. je deo normalne crevne flore i izazivač je oportunističkih infekcija. Leči se po antibiogramu.
Klebsiella spp. je gram negativni diplokok, deo normalne mikroflore. Izoluje se iz ekskreta i sekreta. Značajna je u izazivanju bolničkih superinfekcija, pa je potreban oprez na odeljenjima neonatologije. Leči se po antibiogramu.
Enterobacter spp. je deo normalne mikroflore crevnog trakta a izaziva oportunističke infekcije. Brzo stiče rezistenciju. Izaziva teške oblike neonatalnog meningitisa i sepse.
Serratia spp. je deo normalne mikroflore crevnog trakta i smatrala se nepatogenim mikrobom. Nova istraživanja pokazuju da je uzročnik teških, čak fatalnih infekcija, posebno na odeljenjima neonatologije, gde su najugroženiji prematurusi.
Anaerobni gram-negativni bacili
Daju dva najvažnija roda: bacteroides i fusobacterium. Normalni su stanovnici vaginalne flore, ali i gornjeg respiratornog i intestinalnog trakta. Ako se nađu van ovih mesta, izazivaju ozbiljne infekcije, ali su gotovo uvek deo mešane bakterijske infekcije. Dijagnoza se postavlja anaerobnom kultivacijom. Terapija je najefikasnija sa Klindamicinom i Metronidazolom. Za rezistentne sojeve daje se Hloramfenikol, cefalosporini novih generacija i Piperacilin.
Znači, nema mnogo razmišljanja, gde postoji infekcija, sledi uzimanje materijala za laboratorijsko zasejavanje sa antibiogramom i prava i dovoljno duga terapija.
Anaerobni streptokoki
Deo su normalne flore iz grupe oportunista. Između ostalih mesta borave i u genitalnom traktu trudnica i van mesta boravka izazivaju septička i gangrenozna oboljenja. Obično, ove bakterije ugrožavaju život trudnici nakon ilegalnog abortusa ili zbog razvoja sepse kod babinjara. Peptostreptococcus je najpoznatiji predstavnik ove grupe. Dijagnostikuju se anaerobnom kultivacijom, a lečenje se sprovodi hirurškom obradom, ispiranjem vodonikperoksidom i primena antibiotika lokalno i parenteralno po antibiogramu.
Pseudomonas aeruginosa je najznačajniji predstavnik roda pseudomonasa. To je aerobni, gram-negativni bacil i u samo 10 % ljudi se može naći kao deo fiziološke mikroflore. Izaziva raznovrsne infekcije i po učestalosti je drugi izazivač intrahospitalnih infekcija. Luči više toksina: endotoksin, egzotoksin A, fosfolipazu i elastazu. Nažalost, za nastanak infekcije pseudomonasom umnogome je zaslužna neracionalna upotreba antibiotika. Dijagnostikuje se standardno na različitim podlogama i nema potrebe za serološkom dijagnozom. Profilaksa se postiže strogom asepsom, sterilizacijom hirurških instrumenata i higijenom prostorija. Postoje i dve vrste vakcina. Izuzetno je rezistentan, u terapiji je potrebna izrada antibiograma i osetljiv je na cefalosporine III generacije, aminoglikozide i neke beta-laktame.
Prilozi iz iste kategorije
