Rizici povezani sa fetalnom makrozomijom se uveliko povećavaju kada je porođajna težina veća od 4.500 grama.

Fetalna makrozomija može da zakomplikuje vaginalni porođaj i može dovesti bebu u opasnost od povrede tokom porođaja, takođe dovodi bebu u povećan rizik od zdravstvenih problema nakon rođenja.

Simptomi

Fetalna makrozomija se nekad teško otkrije tokom trudnoće.

Znaci i simptomi uključuju:

• Visina fundusa materice. Tokom prenatalnih poseta, vaš ginekolog može da izmeri visinu fundusa materice – rastojanje od vrha materice do stidne kosti. Visina fundusa veća od očekivane može biti znak fetalne makrozomije.
• Prekomerna amnionska tečnost (polihidramnion). Povećana količina amnionske tečnosti može predstavljati znak da je vaša beba veća od proseka. Količina amnionske tečnosti odražava izlučivanje urina vaše bebe, a veća beba proizvodi više urina. Neka stanja koja uzrokuju da beba bude veća mogu takođe povećati izlučivanje urina.

Uzroci

Genetski faktori i stanja majke kao što su gojaznost ili dijabetes mogu izazvati fetalnu makrozomiju. Retko, beba može imati zdravstveno stanje zbog kojeg raste ubrzano. 

Ponekad je nepoznato šta uzrokuje da beba bude veća od proseka.
Mnogi faktori mogu povećati rizik od fetalne makrozomije – neki su pod vašom kontrolom, dok na neke prosto ne možete uticati. Na primer:

• Dijabetes majke. Fetalna makrozomija je verovatnija ako ste imali dijabetes pre trudnoće (pregestacijski dijabetes) ili ako razvijete dijabetes tokom trudnoće (gestacijski dijabetes). Ako vaš dijabetes nije dobro kontrolisan, vaša beba će verovatno imati veća ramena i veće količine telesne masti nego beba čija majka nema dijabetes.
• Prethodna fetalna makrozomija. Ako ste ranije rodili bebu veće telesne mase, imate povećan rizik da i u sledećoj trudnoći to bude slučaj.
• Gojaznost majke. Fetalna makrozomija je verovatnija ako ste gojazni.
• Prekomerno povećanje telesne težine tokom trudnoće. Prekomerno dobijanje na težini tokom trudnoće povećava rizik od fetalne makrozomije.
• Prethodne trudnoće. Rizik od fetalne makrozomije se povećava sa svakom trudnoćom. Do pete trudnoće, prosečna porođajna težina za svaku uzastopnu trudnoću se obično povećava za oko 113 grama.
• Muški pol. Muška beba obično teži nešto više od ženske bebe. Većina beba koje teže više od 4.500 grama su muškog pola.
• Zakasnela trudnoća. Ako se vaša trudnoća nastavi više od dve nedelje nakon vašeg termina, vaša beba ima povećan rizik od fetalne makrozomije.
• Starost majke. Žene starije od 35 godina češće će imati bebu sa dijagnozom fetalne makrozomije.

Fetalna makrozomija je najverovatnije rezultat dijabetesa majke, gojaznosti ili povećanja telesne težine tokom trudnoće, a ređe su u pitanju drugi uzroci. Ako ovi faktori rizika nisu prisutni i postoji sumnja na fetalnu makrozomiju, moguće je da vaša beba ima retko zdravstveno stanje koje utiče na rast fetusa.

Ako se sumnja na retko zdravstveno stanje, vaš ginekolog može preporučiti prenatalne dijagnostičke testove i možda posetu genetskom savetniku, u zavisnosti od rezultata testa.

Komplikacije

Fetalna makrozomija predstavlja zdravstveni rizik za vas i vašu bebu – i tokom trudnoće i nakon porođaja.

Rizici po majku

Moguće komplikacije fetalne makrozomije kod majke mogu uključivati:

• Težak porođaj. Fetalna makrozomija može dovesti do toga da se beba zaglavi u porođajnom kanalu (distocija ramena), da zadobije povrede pri porođaju ili da zahteva upotrebu forcepsa ili vakuum ekstraktora tokom porođaja (vaginalni porođaj). Ponekad je neophodno pristupiti carskom rezu.
• Povrede porođajnih organa. Tokom porođaja, fetalna makrozomija može prouzrokovati da beba povredi vaš porođajni kanal – kao što je pucanje vaginalnog tkiva i mišića između vagine i rektuma.
• Krvarenje nakon porođaja. Fetalna makrozomija povećava rizik da se mišići materice neće pravilno kontrahovati nakon porođaja (atonija materice). Ovo može dovesti do potencijalno ozbiljnog krvarenja nakon porođaja.
• Ruptura materice. Ako ste ranije imali carski rez ili veliku operaciju materice, fetalna makrozomija povećava rizik od rupture materice tokom porođaja – retka, ali ozbiljna komplikacija u kojoj se materica otvara duž linije ožiljka od carskog reza ili druge operacije materice. Hitan carski rez je potreban da bi se sprečile komplikacije opasne po život.

Rizici za novorođenče
Moguće komplikacije fetalne makrozomije za vašu bebu mogu uključivati:

• Niži od normalnog nivoa šećera u krvi. Beba kojoj je dijagnostikovana fetalna makrozomija je veća verovatnoća da će se roditi sa nivoom šećera u krvi koji je niži od normalnog.
• Gojaznost u detinjstvu. Istraživanja sugerišu da se rizik od gojaznosti u detinjstvu povećava kako se porođajna težina povećava.
• Metabolički sindrom. Ako je vašoj bebi dijagnostikovana fetalna makrozomija, ona ili ona su u opasnosti od razvoja metaboličkog sindroma tokom detinjstva. Metabolički sindrom je grupa stanja – povišen krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, višak telesne masti oko struka i abnormalni nivoi holesterola – koji se javljaju zajedno, povećavajući rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li ovi efekti mogu povećati rizik od dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti kod odraslih.

Prevencija

Možda nećete moći da sprečite fetalnu makrozomiju, ali možete podstaći zdravu trudnoću. Istraživanja pokazuju da vežbanje tokom trudnoće i ishrana sa niskim glikemijskim indeksom mogu smanjiti rizik od makrozomije. Na primer:

• Planirajte trudnoću. Ako razmišljate o trudnoći napravite plan sa vašim ginekologom. Ukoliko ste gojazni angažujte nutricionistu koji vam može pomoći da postignete zdravu težinu pre trudnoće.
• Kontrolišite dobijanje na težini. Dobijanje zdrave težine tokom trudnoće – često oko 12-15 kg ukoliko imate normalnu težinu pre trudnoće – podržava rast i razvoj vaše bebe. Žene koje teže više kada zatrudne, imaće manji preporučeni dobitak u trudnoći.
• Regulišite dijabetes. Ako ste imali dijabetes pre trudnoće ili ako razvijete gestacijski dijabetes, sarađujte sa svojim ginekologom i endokrinologom radi što bolje kontrole šećera u krvi. Kontrola nivoa šećera u krvi je najbolji način za sprečavanje komplikacija, uključujući fetalnu makrozomiju.
• Budite aktivni. Pratite preporuke za fizičku aktivnost u trudnoći.

Dijagnoza

• Ultrazvuk. Pred kraj vašeg trećeg tromesečja, merenjem delove tela vaše bebe, kao što su glava, stomak i butna kost, ginekolog će proceniti težinu vaše bebe. Međutim, tačnost ultrazvuka za predviđanje fetalne makrozomije nije u potpunosti pouzdana.
• Prenatalno testiranje. Ako vaš ginekolog posumnja na fetalnu makrozomiju, uradiće nonstress test ili biofizički profil fetusa kako bi ispratio stanje ploda. Nonstress test meri otkucaje srca bebe kao odgovor na njene pokrete. Biofizički profil fetusa kombinuje nonstress test sa ultrazvukom za praćenje kretanja, tonusa, disanja i zapremine amnionske tečnosti vaše bebe. Ako se smatra da je višak rasta vaše bebe rezultat stanja majke, vaš ginekolog bi mogao preporučiti prenatalno testiranje – počevši od 32. nedelje trudnoće.

Tretman

Kada dođe vreme da se porodite, vaginalni porođaj neće nužno biti isključen. Vaš ginekolog će vam predstaviti sve opcije, rizike i moguće komplikacije. Pažljivo će pratiti porođaj u potrazi za mogućim znacima komplikacija.

• Indukovanje porođaja. Stimulisanje kontrakcija materice pre nego što porođaj počne sam od sebe generalno se ne preporučuje. Istraživanja sugerišu da indukcija porođaja ne smanjuje rizik od komplikacija povezanih sa fetalnom makrozomijom i može povećati potrebu za carskim rezom.
• Carski rez. Odluka ka operativnom završavanju trudnoće je verovatna ukoliko ste imali dijabetes pre trudnoće ili ste razvili gestacijski dijabetes, a vaš ginekolog procenjuje da je plod teži više od 4.500 g. Takođe, ako ste prethodno rodili dete čije se rame zaglavilo iza karlične kosti (distocija ramena), carski rez se može preporučiti da bi se izbegli rizici povezani sa distocijom ramena, kao što je fraktura ključne kosti.

Obavezno popričajte sa vašim ginekologom o prednostima i manama carskog reza, ali imajte na umu da u nekim situacijama koje mogu ugroziti vaš i život vašeg ploda, prepustite odluku iskusnom ginekologu.

Nakon što se vaša beba rodi, verovatno će biti pregledana zbog znakova porođajnih povreda, abnormalno niskog šećera u krvi (hipoglikemija) i poremećaja krvi koji utiče na broj crvenih krvnih zrnaca (policitemija). Možda će joj biti potrebna posebna nega u jedinici intenzivne neonatalne nege.

Imajte na umu da vaša beba može biti izložena riziku od gojaznosti i insulinske rezistencije u detinjstvu i treba je pratiti zbog ovih stanja tokom budućih pregleda. Takođe, ako vam ranije nije dijagnostikovan dijabetes i lekar je zabrinut zbog mogućnosti da obolite, možda ćete biti dalje testirani. Tokom budućih trudnoća, bićete pažljivo praćeni zbog znakova i simptoma gestacionog dijabetesa.

Prilozi iz iste kategorije

• Real-time PCR
• Herpes infekcija i porođaj
• Neinvazivni skrining u trudnoći
• Rh inkompatibilnost
• Bazalna temperatura tela