U plodovoj vodi beba može slobodno da pliva, odnosno kreće, voda štiti bebu od mehaničkih povreda i predstavlja metabolički aktivan milje neophodan za normalno funckionisanje vašeg ploda tokom dugih devet meseci. U daljem tekstu otkrijte šta je tačno plodova voda, čemu sve služi, od čega se sastoji i kakvi sve poremećaji dovode do povećanja ili smanjenja njene količine.
Posmatrajte plodovu vodu kao savršeni ambijent za rast i razvoj bebe unutar vas i vaše materice. Ona obezbeđuje sve "spoljne" uslove da se beba oseća udobno i sigurno u okolini koja je okružuje, tom skučenom prostoru materične duplje u kojoj treba da raste i da se razvija tokom dugog perioda trudnoće.
Sastav
Plodova voda je amnionska tečnost. Luči se od drugog meseca trudnoće, bistra je, bledožućkaste boje. Po hemijskom sastavu je razblaženi rastvor krvne plazme. Alkalne je reakcije i sadrži 98.7% vode. Ostatak su so, natrijum fosfat, albumin, mucin, ureja, glukoza, epidermalne ćelije, dlačice, lipidi, kreatinin i mekonijum. Nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i bubrega ploda.
U plodovoj vodi se nalaze i elementi sadržaja creva (mekonijum) i otpale ćelije kože i sluzokože ploda (verniks). Tokom trudnoće se menja, jer se resorbuje preko unutrašnje opne.
Količina i koncentracija plodove vode se održava i odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u četvrtom mesecu i iznosi 1-1.5 litar. Sa napredovanjem trudnoće, količina plodove vode se smanjuje. U sedmom mesecu iznosi 500 ml, a pred sam porođaj, svega 200 ml. Brzo se celokupno obnovi, za manje od jednog dana, a nekada i za nekoliko časova.
Plodova voda ima važnu ulogu u:
- Razvoju ploda;
- Zaštiti ploida od spoljnjeg udara;
- Sprečavanju srašćenja sa amnionom (plodovim ovojcima);
- Sprečavanju odlubljivanje placente;
- Ublažavanju udara ploda o posteljicu i matericu, i tako smanjuje majci bol;
- Širenju unutrašnjeg ušće grlića u porođaju;
- U testovima kojima se pregleda stanje ploda, gde služi kao uzorak.
Oligoamnion
Količina plodove voda može biti znatno manja ili neznatna. Ukoliko je količina plodove vode manja, onda se govori o oligohidroamnionu.
Uzroci mogu biti sledeći:
- Propuštanja ovojnica za vreme trudnoće ili blizu termina porođaja;
- Problem sa posteljicom (ne može osigurati dovoljno hranljive materije za bebu, zato se ne proizvodi dovoljno tečnosti);
- Sindrom transfuzije s jednog blizanaca na drugog, kod jednojajčanih blizanaca, kada jedan blizanac (primalac) dobija sve hranljive materije što stvara previše plodove vode, dok drugi blizanac (davalac) ne dobija hranljive materije i prouzrokuje manjak plodove vode.
- Abnormalnosti fetusa (mala količina plodove vode ukazuje na to da beba ima neku urođenu manu, bubrežnu ili srčanu.
Klinička slika
Ako je količina amnionske tečnosti smanjena, trbuh trudnice izgleda znatno manji nego što odgovara starosti trudnoće. Trudnica može da ima bolne osećaje pri pokretima ploda. Srčani tonovi ploda su jasni. Ukoliko je znato smanjena plodova voda, postoji mogućnost povrede ploda preko trbušnog zida majke i stvaranje sraslina između tela ploda sa amnionom (Simonartove trake). Tada se plod rađa sa deformacijom. Ti deformiteti su izraženiji ukoliko se oligohidroamnion javi u ranoj trudnoći. Najčešće komplikacije (odnosno uzroci) kod neonatusa u trudnoćama sa oligoamnionom su malformacije urinarnog trakta, hipoplazija pluća, respiratorni distres sindrom, asfiksija ploda i aspiracija mekonijuma.
Terapija
Terapija oligoamniona zavisi od etiologije. U slučaju opstruktivnih uropatija, veziko-amniotski šant može korigovati oligoamnion. U slučajevima dehidratacije majke kao uzroka oligoamniona, intravenska ili akutna peroralna rehidratacija koriguje poremećaj. Utvrđeno je da intrapartalne amnioinfuzije dovode do smanjenja kardiotokografskih znakova patnje i broja carskih rezova koji se rade zbog distresa fetusa. Nije međutim dokazano da amnioinfuzija (prenatalna i/ili intrapartalna) dovode do poboljšanja perinatalnog ishoda.
Skrining se odnosi na merenje visine fundusa uterusa, kao i redovne preglede ultrazvukom. Prevencija podrazumeva intenzivni nadzor trudnica sa: diabetes mellitusom, hipertenzivnim sindromom i infekcijama, kao i sprečavanje dehidratacija i smanjenja volumena plazme.
Porođaj je potrebno završiti prema akušerskim indikacijama, a pre eventualne indukcije porođaja moguće je uraditi amnioinfuziju.
Polihidramnion
Uzroci polihidramniona (povećanja količine plodove vode) nisu poznati. Najčešće je vezan za dijabetes u trudnoći. Isto tako, relativno često se viđa kod višeplodne trudnoće i gravidnih toksikoza. Uzroci koji potiču od ploda takođe mogu izazvati pojavu polihidramniona. Tu je u pitanju neka od urođenih anomalija u razvoju ploda, prvenstveno anencefalija ili anomalije u digestivnom traktu.
Polihidramnion može da se razvije naglo ili postepeno. U prvom slučaju u pitanju je akutni, a u drugom hronični polihidramnion.
Akutni polihidramnion
Ovaj oblik je naročito opasan. On se javlja u ranoj trudnoći, najčešće između četvrtog i petog meseca, dok plod još nije sposoban za vanmaterični život. Bolest obično počinje iznenada, bez ikakvog povoda. Trbuh žene se naglo uvećava, materica brzo raste, njen zid je veoma napet i razvučen, a žena oseća bolove i gušenje zbog pritiska materice na dijafragmu uvećanom plodovom vodom. Trbuh je napet i osetljiv, a strije na koži su jasno izražene. Srčani tonovi ploda ne mogu da se čuju, a delovi tela ploda ne mogu se napipati. Prognoza za plod je loša.
Hronični polihidramnion
Sreće se znatno češće. Razvija se postepeno, a simptomi su manje burni, pa se trudnoća nastavlja skoro do kraja. Trbuh je veliki, loptasto okrugao, jasno uzdignut u predelu pupka sa obično dobro izraženim venskim crtežom u napetoj koži, a zid materice je istanjen i njegova snaga je oslabljena. Plod je pri palapaciji i uopšte veoma pokretljiv. Pri perkusiji, može se osetiti fenomen prenošenja talasa tečnosti. Srčani tonovi ploda su manje jasni i čuju se iz dubine. Pri vaginalnom pregledu, grlić materice je podignut naviše. Prognoza po majku kod hroničnog polihidramniona obično je povoljna, a po plod je u visokom procentu loša. Kod slabo izraženog polihidramniona, porođaj protiče bez teškoća. Kod polihidramniona većeg stepena u toku porođaja, usled rastegnutog i time oslabljenog materičnog mišića, često mogu nastati primarno slabe kontrakcije materice, pa je porođaj obično produžen.
Lečenje
U takvom stanju neophodno je postepeno ispuštanje plodove vode punkcijom kako bi se izbegla neželjena nagla dekompresija. Potom treba otvoriti plodove ovojke na najnižem delu, kako bi se retrahovanoj materici omogućilo stalno oticanje plodove vode. Po oticanju plodove vode, smanjuju se dimenzije materice i u njenom mišiću javljaju kontrakcije koje istiskuju plod i ostale delove plodovih ovojaka i posteljice.
Porođaj kod žena sa dijagnostikovanim polihidramnionom se mora obaviti u bolnici, gde ima mogućnosti za savremeno vođenje porođaja i, ukoliko se za to ukaže potreba, pružanje efikasne pomoći, s obzirom da, usled velike pokretljivosti ploda u materici, on može zauzeti nepravilan položaj u njoj, a to zahteva intervenciju.
Prilozi iz iste kategorije
