Sastav majčinog mleka

Humano mleko je specifično za ljudsku vrstu i jedinstveno je kao takvo. Smatra se da je majčino mleko najbolji izvor nutritivnih i bioaktivnih elemenata potrebnih za normalan rast i razvoj odojčadi. Skorašnje studije su pokazale da majčino mleko ublažava kasnija metabolička oboljenja, kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2. Majčino mleko se menja kako dete raste i prilagođava se svim njegovim potrebama. Na početku, mleko predstavlja pravi eliksir imuniteta, a kasnije postaje sve hranjivije i podržava rast deteta.
Sastav humanog mleka:

• 87 % voda;
• 3,8 % masti;
• 1 % proteini;
• 7 % laktoza – mlečni šećer;

Pored napomenutog, majčino mleko sadrži klice probiotika („dobre“ bakterije) koje pomažu naseljavanju digestivnog trakta deteta, kao i prebiotike – jedinjenja koja predstavljaju hranu probioticima. Kao što je već napomenuto, sastav humanog mleka varira od faze laktacije, ali na sastav može da utiče i zdravlje i način ishrane majke, kao i uticaji sredine. Za razliku od koncentracije proteina u mleku koja varira, koncentracija laktoze je relativno konstantna u zrelom mleku.

Šta je kolostrum?

Prva laktacija nakon porođaja naziva se kolostrum. U drevnoj Indiji deca se nisu dojila prva tri dana, već im se davala mešavina putera i meda iz straha od kolostruma, jer se vidno razlikuje od zrelog mleka. Dobro je što je takva praksa ostala u drevnoj prošlosti, jer baš to prvo mleko bebi daje ono što joj zaista i treba. Kolostrum se pojavljuje u malim količinama, ima nizak nivo laktoze, a bogat je imunološkim komponentama, kao što su imunoglobulin A, laktoferin, leukociti i razvojnim faktorima koji stimulišu razvoj ćelija (EGF- eng. Epidermal Growth Factor).

Probiotici i prebiotici u majčinom mleku

Smatra se da kontrakcije materice prilikom porođaja alarmiraju probiotike da se putem krvi prenesu do mlečnih žlezda i kasnije, putem mleka, dospevaju do bebinog digestivnog trakta. Pored toga, beba sisanjem „kupi“ dobre bakterije koje se nalaze na koži majke koje takođe potpomažu kolonizaciji creva. Da bi se razvila uravnotežena mikroflora u crevima potrebna su i već pomenuta jedinjenja – prebiotici, ali naravno priroda je i to organizovala. Humano mleko sadrži jedinstvene ugljene hidrate – galaktooligosaharide, koji su specifični za našu vrstu i razlikuju nas od ostalih sisara. Postoje nove formule za odojčad koje sadrže prebiotike (galakto i fruktooligosaharide), ali do sada svi pokušaji da se napravi smeša galaktooligosaharida, koja je identična onoj koja se nalazi u majčinom mleku, bili su bez uspeha.

Poznato je da bez uravnotežene mikrobiote nema dobrog imuniteta i u nekim slučajevima može doći do razvijanja ozbiljnih metaboličkih bolesti, gojaznosti ili alergija. Tako da prvi probiotici i prebiotici postavljaju osnov budućeg jakog imuniteta i sveopšteg zdravlja.

Koliko dugo treba dojiti?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje do prvih šest meseci života, a kao normativ dojenja deteta se smatra kontinualno dojenje prvih šest meseci sa produžetkom do dve godine života uz postepeno dodavanje druge hrane. Ovome u prilog govore i podaci da deca dojena kraće, do drugog meseca života, imaju smanjenu koncetraciju određenih vrsta probiotika, kao što su Bifidobacteriaceae, Enterococcaceae, Lactobacillaceae, Coriobacteriaceae, Prevotellaceae, Clostridiaceae, Erysipelotrichaceae i Lachnospiraceae, za razliku od njihovih vršnjaka koji su dojeni bar šest meseci u kontinuitetu.

Dojenje je naravno lična odluka svake žene i na nju utiču mnogi faktori, ali cilj ovog teksta je da vas upoznamo sa tim kako dojenje može da doprinese imunitetu i zdravlju deteta i da je majčino mleko zaista najbolja hrana koju beba može da dobije.

Prilozi iz iste kategorije

• Vantelesna oplodnja
• Amnionska tečnost
• Neinvazivni skrining u trudnoći
• Sistemske bolesti
• Fetalna cirkulacija