Vantelesna oplodnja je složena serija procedura koje se koriste za lečenje problema plodnosti, uticaj na genetske faktore i kao pomoć pri začeću deteta.
Tokom vantelesne oplodnje (VTO ili IVF), zrele jajne ćelije se sakupljaju (izvlače) iz jajnika i oplođuju spermom u laboratoriji. Zatim se oplođeno jaje (embrion ili više njih) prenose u matericu. Jedan pun ciklus IVF traje oko tri nedelje. Ponekad su ovi koraci podeljeni na različite faze i proces može da potraje duže.
IVF je najefikasniji oblik asistirane reproduktivne tehnologije. Postupak se može uraditi korišćenjem sopstvenih jajnih ćelija i spermatozoida. Takođe, IVF može uključivati jajne ćelije, spermu ili embrione od poznatog ili anonimnog donatora. U nekim slučajevima, može se koristiti surogat - neko kome je embrion implantiran u matericu.
Vaše šanse da imate zdravu bebu koristeći IVF zavise od mnogih faktora, kao što su godine starosti i uzrok neplodnosti. Pored toga, IVF može biti dugotrajan, skup i invazivan. Ako se više od jednog embriona prenese u matericu, IVF može dovesti do trudnoće sa više od jednog fetusa (višestruka trudnoća).
Vaš izabrani lekar vam može pomoći da razumete kako funkcioniše IVF, potencijalne rizike i da li je ovaj metod lečenja neplodnosti pravi za vas.
Kada se radi?
In vitro oplodnja (IVF) je tretman za neplodnost ili genetske probleme. Ako se IVF sprovodi za lečenje neplodnosti, vi i vaš partner biste mogli da isprobate manje invazivne opcije lečenja pre pokušaja IVF-a, uključujući terapiju za povećanje plodnosti u vidu stimulacije proizvodnje jajnih ćelija ili inseminaciju – procedura intrauterine oplodnje u kojoj se sperma stavlja direktno u matericu za vreme ovulacije.
Ponekad se IVF nudi kao primarni tretman za neplodnost kod žena starijih od 40 godina. IVF se takođe može uraditi ako imate određena zdravstvena stanja. Na primer, IVF može biti opcija ako vi ili vaš partner imate:
- Oštećenje ili blokadu prolaznosti jajovoda. Stanje koje otežava oplođenje jajne ćelije ili put embriona do usađivanja u matericu.
- Poremećaj ovulacije. Ukoliko su vam ovulacije retke ili nepostojeće, manje jajnih ćelija je dostupno za oplodnju.
- Endometriozu. Endometrioza se javlja kada se tkivo slično sluzokoži materice implantira i raste izvan materice - često utičući na funkciju jajnika, materice i jajovoda.
- Miome materice. Miomi su benigni tumori u materici. Česte su kod žena u 30-im i 40-im godinama. Miomi mogu ometati implantaciju oplođenog jajeta.
- Prethodnu sterilizaciju ili uklanjanje jajovoda. Podvezivanje jajovoda je vrsta sterilizacije u kojoj se jajovodi hirurški preseku kako bi se trajno sprečila trudnoća.
- Oštećena proizvodnje ili funkcije sperme. Koncentracija spermatozoida ispod proseka, slabo pokretljivi spermatozoidi ili abnormalnosti u veličini i obliku spermatozoida mogu otežati spermi da oplodi jajnu ćeliju.
- Neobjašnjivu neplodnost. Neobjašnjiva tj. idiopatska neplodnost znači da nije pronađen uzrok neplodnosti uprkos proceni uobičajenih uzroka.
- Genetski poremećaj. Ako ste vi ili vaš partner u opasnosti da prenesete genetski poremećaj na svoje dete, možda ćete biti kandidati za preimplantaciono genetsko testiranje – proceduru koja uključuje IVF. Nakon što se jajne ćelije sakupe i oplode, oni se pregledaju na određene genetske poremećaje. Embrioni koji ne sadrže identifikovane poremećaje mogu se transferovati u matericu.
- Očuvanje plodnosti u toku lečenja karcinoma ili drugih zdravstvenih stanja. Ako nameravate da počnete sa lečenjem raka (kao što je zračenje ili hemioterapija) koje bi moglo ugroziti vašu plodnost, IVF za očuvanje plodnosti može biti opcija. Ženama se mogu uzeti jajne ćelije iz jajnika i zamrznuti u neoplođenom stanju za kasniju upotrebu. Ili se mogu oploditi i zamrznuti kao celi embrioni za potrebe u budućnosti.
Žene koje nemaju funkcionalnu matericu ili za koje trudnoća predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, mogu izabrati IVF koristeći drugu osobu za nošenje trudnoće (gestacijski nosilac tj. "surogat majčinstvo"). U ovom slučaju, vaše jajne ćelije se oplode spermatozoidima vašeg partnera, ali se dobijeni embrioni stavljaju u matericu gestacionog nosioca.
Rizici
- Višestruka trudnoća. IVF povećava rizik od multifetalne trudnoće ako se više od jednog embriona prenese u vašu matericu. Trudnoća sa više fetusa nosi brojne veće rizike nego trudnoća sa jednim fetusom.
- Prevremeni porođaj i mala porođajna težina. Istraživanja sugerišu da IVF malo povećava rizik da se beba rodi rano ili sa malom porođajnom težinom.
- Sindrom hiperstimulacije jajnika (OHSS). Upotreba injekcionih lekova za plodnost, kao što je humani horionski gonadotropin (HCG) za izazivanje ovulacije, može izazvati sindrom hiperstimulacije jajnika, u kojem vaši jajnici postaju otečeni i bolni. Simptomi obično traju nedelju dana i uključuju jaki bol u stomaku, nadimanje, mučninu, povraćanje i dijareju. Međutim, ako zatrudnite, vaši simptomi mogu trajati nekoliko nedelja. Možete razviti teži oblik sindroma hiperstimulacije jajnika koji ugrožava život ukoliko se ne leči u bolničkim uslovima.
- Pobačaj. Stopa pobačaja kod žena koje zatrudne korišćenjem IVF-a sa svežim embrionima je slična onoj kod žena koje zatrudne prirodnim putem — oko 15% do 25% — ali se stopa povećava sa uzrastom majke.
- Komplikacije postupka vađenja jajnih ćelija. Upotreba aspiracione igle za prikupljanje jaja može izazvati krvarenje, infekciju ili oštećenje creva, bešike ili krvnog suda. Rizici su takođe povezani sa sedacijom i opštom anestezijom, ako se koriste.
- Vanmaterična trudnoća. Oko 2% do 5% žena koje koriste IVF imaće vanmateričnu trudnoću - kada se oplođeno jaje implantira izvan materice, obično u jajovod. Oplođeno jaje ne može da preživi van materice i ne postoji način da se nastavi trudnoća.
- Urođene mane. Starost majke je primarni faktor rizika za nastanak urođenih mana, bez obzira na to kako je dete začeto. Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li bebe začete korišćenjem IVF-a mogu biti pod povećanim rizikom od određenih urođenih mana.
- Karcinom. Iako su neke rane studije sugerisale da možda postoji veza između određenih lekova koji se koriste za stimulisanje rasta jajne ćelije i razvoja specifičnog tipa tumora jajnika, novije studije ne podržavaju ove nalaze. Čini se da ne postoji značajno povećan rizik od raka dojke, endometrijuma, grlića materice ili jajnika nakon IVF.
- Stres. Upotreba IVF-a može biti finansijski, fizički i emocionalno iscrpljujuća. Podrška savetnika, porodice i prijatelja može pomoći vama i vašem partneru kroz uspone i padove lečenja neplodnosti.
Priprema
Pre nego što započnete ciklus IVF-a koristeći sopstvene jajne ćelije i spermu, vama i vašem partneru će verovatno biti potrebni različiti pregledi, uključujući:
- Testiranje rezerve jajnika. Da bi odredio količinu i kvalitet vaših jajnih ćelija, vaš lekar testira koncentraciju folikulostimulirajućeg hormona (FSH), estradiola (estrogena) i Antimilerovog hormona (AMH) u vašoj krvi tokom prvih nekoliko dana vašeg menstrualnog ciklusa. Rezultati testa, koji se često koriste zajedno sa ultrazvukom jajnika, mogu pomoći da se predvidi kako će vaši jajnici reagovati na lekove za plodnost.
- Analiza sperme. Ako to nije urađeno kao deo vaše početne procene plodnosti, vaš lekar će izvršiti analizu sperme neposredno pre početka ciklusa IVF tretmana.
- Skrining polno prenosivih bolesti. I vi i vaš partner ćete biti pregledani na polno prenosive bolesti, uključujući HIV, viruse hepatitisa, HPV itd.
- Test prenosa embriona. Vaš lekar bi mogao da sprovede lažni transfer embriona kako bi odredio dubinu vaše materične šupljine i tehniku koja će najverovatnije uspešno staviti embrione u vašu matericu.
- Pregled materice. Vaš lekar će pregledati unutrašnju sluznicu materice pre nego što započnete IVF. Ovo može uključivati sonohisterografiju, pri kojoj se tečnost ubrizgava kroz grlić materice u matericu, i ultrazvuk za kreiranje slika vaše materične šupljine. Ili može uključiti histeroskopiju - pri kojoj se tanak, fleksibilan, osvetljen teleskop (histeroskop) ubacuje kroz vaginu i grlić materice u matericu.
Pre početka ciklusa IVF-a, razmotrite važna pitanja, uključujući:
- Koliko će embriona biti prebačeno? Broj prenetih embriona se obično zasniva na starosti i broju preuzetih jajnih ćelija. Pošto je stopa implantacije niža za starije žene, obično se prenosi više embriona - osim za žene koje koriste donorska jajašca ili genetski testirane embrione. Većina lekara sledi specifične smernice kako bi sprečili višestruku trudnoću višeg reda, kao što su trojke ili više. U nekim zemljama zakonodavstvo ograničava broj embriona koji se mogu preneti. Dogovorite se sa lekarom o broju embriona koji će biti prebačeni pre postupka transfera.
- Šta ćete uraditi sa dodatnim embrionima? Dodatni embrioni se mogu zamrznuti i čuvati za buduću upotrebu nekoliko godina. Neće svi embrioni preživeti proces zamrzavanja i odmrzavanja, ali određeni broj hoće. Zamrznuti embrioni mogu učiniti buduće cikluse IVF-a jeftinijim i manje invazivnim. Ili, možda ćete moći da donirate neiskorišćene zamrznute embrione drugom paru ili u istraživačke svrhe. Takođe možete izabrati da odbacite neiskorišćene embrione.
Faze
Šta možete očekivati od vantelesne oplodnje? IVF uključuje nekoliko koraka — stimulaciju jajnika, vađenje jajne ćelije, uzimanje sperme, oplodnju i transfer embriona. Jedan ciklus IVF može trajati oko dve do tri nedelje. Možda će biti potrebno više od jednog ciklusa.
Indukcija ovulacije
Početak IVF ciklusa počinje upotrebom sintetičkih hormona u cilju stimulacije jajnika da proizvodu više jajnih ćelija - umesto jedne jajne ćelije koja se obično razvija svakog meseca. Više ćelija je potrebno jer se neka jaja neće oploditi ili se normalno razvijati nakon oplodnje.
Može se koristiti nekoliko različitih lekova, kao što su:
- Lekovi za stimulaciju jajnika. Da biste stimulisali jajnike, možda ćete dobiti lek za injekcije koji sadrži folikulostimulišući hormon (FSH), luteinizirajući hormon (LH) ili kombinaciju oba. Ovi lekovi stimulišu razvoj više od jedne jajne ćelije u isto vreme.
- Lekovi za sazrevanje oocita. Kada folikuli budu spremni za vađenje jajne ćelije, obično nakon 8 do 14 dana, uzimaćete humani horionski gonadotropin (HCG) ili druge lekove koji će pomoći da jajne ćelije sazrevaju.
- Lekovi za sprečavanje prevremene ovulacije. Ovi lekovi sprečavaju vaše telo da prerano otpusti jaja u razvoju.
- Lekovi za pripremu sluzokože materice. Na dan uzimanja jajne ćelije ili u vreme transfera embriona, vaš lekar može preporučiti da počnete da uzimate suplemente progesterona kako bi sluznica vaše materice bila prijemčivija za implantaciju.
Obično će vam trebati jedna do dve nedelje stimulacije jajnika pre nego što jajne ćelije budu spremne za preuzimanje/aspiraciju. Za utvrđivanje spremnosti jajnih ćelija radi se:
- Vaginalni ultrazvuk. Pregled vaših jajnika za praćenje razvoja folikula - struktura ispunjenih tečnošću u kojima sazrevaju jajne ćelije.
- Testovi krvi, za merenje vašeg odgovora na lekove za stimulaciju jajnika - nivoi estrogena se obično povećavaju kako se folikuli razvijaju, a nivoi progesterona ostaju niski sve do ovulacije.
Ponekad IVF ciklusi moraju biti otkazani pre uzimanja jajne ćelije iz jednog od ovih razloga:
- Neadekvatan broj folikula koji se razvija;
- Prevremena ovulacija;
- Razvija se previše folikula, stvarajući rizik od sindroma hiperstimulacije jajnika;
- Druga medicinska pitanja.
Ako je ciklus neuspešan, u sledećem ciklusu ćete dobiti drugu kombinaciju lekova ili promenjene doze istih kako bi se podstakao bolji odgovor. Moguća je preporuka za donaciju jajnih ćelija u slučaju da vam jajnici uopšte ne reaguju na terapiju.
Aspiracija
Aspiracija jajnih ćelija se obavlja na klinici 34 do 36 sati nakon poslednje injekcije i pre ovulacije. Tokom aspiracije (sakupljanja, izvlačenja) bićete pod sedativima i lekvovima protiv bolova.
Transvaginalna ultrazvučna aspiracija je uobičajena metoda izvlačenja. Ultrazvučna sonda se ubacuje u vašu vaginu da identifikuje folikule. Zatim se tanka igla ubacuje u ultrazvučni vodič kako bi prošla kroz vaginu i u folikule da bi se izvukla jajna ćelija. Ako vaši jajnici nisu dostupni putem transvaginalnog ultrazvuka, može se koristiti ultrazvuk abdomena za vođenje igle.
Jajne ćelije se aspiriraju iz folikula preko igle povezane sa usisnim uređajem. Veći broj se može uzeti za oko 20 minuta. Nakon uzimanja jajeta, možete doživeti grčeve i osećaj pritiska.
Zrela jaja se stavljaju u hranljivu tečnost i inkubiraju. Jajne ćelije koje izgledaju zdrave i zrele biće pomešana sa spermom u cilju stvaranja embriona. Međutim, ne mogu se sva jajašca uspešno oploditi.
Uzimanje sperme
Ako koristite spermu svog partnera, uzorak sperme treba da bude dostavljen u kliniku ujutru nakon uzimanja jajne ćelije. Obično se uzorak sperme dobija prostom masturbacijom. Ponekad su potrebne i druge metode, kao što je aspiracija testisa - upotreba igle ili hirurške procedure za ekstrakciju sperme direktno iz testisa. Donorska sperma se takođe može koristiti. Sperma se odvaja od semenske tečnosti u laboratoriji.
Oplodnja
Oplodnja se može pokušati pomoću dve uobičajene metode:
- Konvencionalna oplodnja. Tokom konvencionalne inseminacije, zdrava sperma i zrela jajna ćelija se mešaju i inkubiraju preko noći.
- Intracitoplazmatska injekcija sperme (ICSI). Kod ICSI, po jedan zdrav spermatozoid se ubrizgava direktno u svaku jajnu ćeliju. ICSI se često koristi kada je kvalitet ili broj sperme problem ili ako pokušaji oplodnje tokom prethodnih IVF ciklusa nisu uspeli.
U određenim situacijama, vaš lekar može preporučiti druge procedure pre transfera embriona.
Preimplantaciono genetsko testiranje
Embrionima je dozvoljeno da se razvijaju u inkubatoru dok ne dostignu fazu u kojoj se mali uzorak može uzeti i testirati na specifične genetske bolesti ili tačan broj hromozoma, obično nakon pet do šest dana razvoja. Embrioni koji ne sadrže poremećene gene ili hromozome mogu se preneti u vašu matericu. Dok preimplantaciono genetsko testiranje može smanjiti verovatnoću da će roditelj preneti genetsko oboljenje, ono ne može eliminisati rizik. Prenatalno testiranje se i dalje može preporučiti.
Transfer embriona
Transfer embriona se obavlja na klinici i obično se odvija dva do pet dana nakon uzimanja jajne ćelije.
- Dobićete blagi sedativ. Postupak je obično bezbolan, iako možete doživeti blage grčeve.
- Lekar će ubaciti dugu, tanku, fleksibilnu cev koja se zove kateter u vašu vaginu, kroz grlić materice i u matericu.
- Špric koji sadrži jedan ili više embriona suspendovanih u maloj količini tečnosti je pričvršćen na kraj katetera.
- Koristeći špric, lekar plasira embrion ili embrione u vašu matericu.
- Ako je postupak uspešan, embrion će se implantirati u sluzokožu vaše materice oko šest do 10 dana nakon uzimanja jajne ćelije.
Posle procedure
Nakon transfera embriona, možete nastaviti sa svojim uobičajenim svakodnevnim aktivnostima. Međutim, vaši jajnici mogu i dalje biti uvećani. Razmislite o izbegavanju aktivnosti koje mogu izazvati nelagodnost.
Tipični neželjeni efekti uključuju:
- Izlučivanje male količine bistre ili krvave tečnosti ubrzo nakon zahvata — zbog brisa grlića materice pre transfera embriona;
- Osetljivost dojke zbog visokog nivoa estrogena;
- Blago nadimanje;
- Blagi grčevi;
- Zatvor.
Ako se nakon prenosa embriona javi umeren ili jak bol, obratite se svom lekaru. On ili ona će vas proceniti zbog komplikacija kao što su infekcija, uvrtanje jajnika (torzija jajnika) i teški sindrom hiperstimulacije jajnika.
Rezultati
Otprilike 12 dana do dve nedelje nakon uzimanja jajne ćelije, uradiće se test na trudnoću iz krvi. Ako ste trudni, čestitamo! Dalje sledi vođenje trudnoće kod ginekologa.
Ako niste trudni, prestaćete da uzimate progesteron i verovatno ćete dobiti menstruaciju u roku od nedelju dana. Ako ne dobijete menstruaciju ili imate neobično krvarenje, obratite se svom ginekologu. Ako ste zainteresovani za pokušaj drugog ciklusa vantelesne oplodnje, vaš lekar može predložiti korake koje možete preduzeti da poboljšate svoje šanse za trudnoću putem IVF-a.
Šanse za rođenje zdrave bebe nakon IVF zavise od različitih faktora, uključujući:
- Starost majke. Što ste mlađi, veća je verovatnoća da ćete zatrudneti i roditi zdravu bebu koristeći sopstvene jajne ćelije tokom IVF. Žene starosti 41 i više godina se često savetuju da razmotre korišćenje donorskih jajnih ćelija tokom IVF-a kako bi povećale šanse za uspeh.
- Status embriona. Prenos embriona koji su razvijeniji povezan je sa većom stopom trudnoće u poređenju sa manje razvijenim embrionima (dan drugi ili treći). Međutim, ne preživljavaju svi embrioni proces razvoja.
- Reproduktivna istorija. Veća je verovatnoća da će žene koje su ranije rodile moći da zatrudne korišćenjem IVF-a nego žene koje nikada nisu rađale. Stope uspeha su niže za žene koje su ranije koristile IVF više puta, ali nisu zatrudnele.
- Uzrok neplodnosti. Žene koje imaju tešku endometriozu imaju manje šanse da zatrudne korišćenjem IVF-a nego žene koje imaju neobjašnjivu neplodnost.
- Faktori stila života. Žene koje puše obično imaju manje jajnih ćelija koje se uzimaju tokom IVF-a i češće pobacuju. Pušenje može smanjiti šanse žene za uspeh korišćenjem IVF-a za 50%. Gojaznost može smanjiti vaše šanse da zatrudnite. Upotreba alkohola, rekreativnih droga, prekomernog kofeina i određenih lekova takođe može biti štetna.
Razgovarajte sa lekarom o svim faktorima koji se odnose na vas i kako oni mogu uticati na vaše šanse za uspešnu trudnoću.
Info :
Ginekološka ordinacija i centar za lečenje steriliteta FERTILTET ima višegodišnje iskustvo u lečenju steriliteta i primeni asistirane reprodukcije. Ukoliko ste vi i vaš partner u nemogućnosti da spontano začnete, pridružite se stotinama bračnih parova koji su lečili i izlečili bračni infertilitet i dobili zdravo potomstvo svojom upornošću i našom stručnošću.
Prilozi iz iste kategorije
- Vantelesna oplodnja — pitanja i odgovori
- Imam endometriozu, da li to može uticati na moju plodnost? Da li ću morati da radim vantelesnu oplodnju?
Iako je teško definisati tačan broj, endometrioza se smatra relativno čestim oboljenjem, jer se procenjuje da je ima oko 10 do 15% žena. Može se pojaviti uz niz različitih simptoma ili bez njih, zbog toga se i naziva podmuklim oboljenjem. Što se tiče plodnosti, smatra se da 30-40% žena sa endometriozom imaju poteškoće pri začeću. Iako nije dokazano na koji način endometrioza može da uzrokuje sterilitet, veruje se da u ovom mehanizmu ulogu igra više faktora. Naravno, u ozbiljnijim stadijumima oboljenja postoje individualni faktori koji utiču na prirodno začeće, kao što su athezije oko jajovoda ili velike endometriotične ciste na jajnicima. Iako ne posedujem više informacija o vašem slučaju, ne isključujem mogućnost da je endometrioza uticala na plodnost. Uprkos tome, postoje rešenja koja mogu biti od pomoći. Lečenje endometrioze laparoskopijom povećava verovatnoću trudnoće kako kod prirodnog začeća, tako i kod vantelesne oplodnje. Takođe, uz pomoć savremenih procedura asistirane reprodukcije možemo još više povećati procenat uspeha, kroz personalizovanu terapiju.
- Moj partner i ja smo odlučili da imamo bebu, ali se brinem da će nam to teško poći za rukom. Da li je potrebno da uradimo prenatalne preglede?
Ne treba da se brinte jer ste tek na početku, a žurba često bude loš saveznik. Pokušajte da izbegavate svakodnevni stres koliko god je to moguće. Između ostalog, 85% parova koji pokušavaju da ostvare trudnoću u tome uspevaju tokom prve godine. Što se tiče prenatalne kontrole, malo je rano da se podvrgnete nizu pregleda radi ocenjivanja plodnosti, koji mogu biti skupi i bespotrebni u vašem slučaju. Sa druge strane, godišnji pregled kod ginekologa je od velikog značaja, posebno kada postoje planovi o trudnoći. Smatram da će za početak biti dovoljni sledeći pregledi da bi se napravila procena vašeg zdravstvenog stanja: ultrazvučni pregled materice i jajnika u kombinaciji sa nalazom krvi, pregled dojki i papa test. Ukoliko nakon godinu dana pokušavanja ne uspete da ostvarite vaš cilj, bilo bi dobro da posetite neki od specijalizovanih centara za asistiranu reprodukciju.
- Mesec dana nakon odnosa bez zaštite sam ostala trudna. Ispostavilo se da sam u 6-oj nedelji imala spontani pobačaj. Prošlo je 4 meseca od kiretaže. Šta mi predlažete? Da se pregledam? Bojim se sledećeg pokušaja.
Razumljivo je da se brinete za sledeću trudnoću nakon negativnog iskustva sa spontanim pobačajem. Treba da znate da takvi slučajevi nisu retki i da se u proseku 10-25% klinički potvrđenih trudnoća na kraju ne nastavi. Treba da znate da će 90% žena koje su imale spontani pobačaj imati uspešnu trudnoću u jednom od narednih pokušaja i zdravo dete na kraju. Predlažemo da nastavite sa pokušajima bez pregleda i nalaza za sada. Ako se u sledećoj trudnoći ponovi isto, bilo bi dobro da posetite lekara ili neki specijalizovani centar, da bi se utvrdio uzrok i pronašlo rešenje problema.
- Koje tačno preglede žena treba da uradi vezano za zdravstveno stanje materice, pre nego što ode na embriotransfer? Čula sam za određene briseve koje je potrebno uraditi.
Tačno je da dobro zdravstveno stanje vagine, a posebno materice, ima značajnu ulogu za implantaciju embriona i uspeh vantelesne oplodnje. Dobro zdravstveno stanje se može oceniti kliničkim pregledom i kulturom sekreta, kako iz vagine tako i iz vaginalnog dela grlića materice. Ovaj pregled ne bi trebalo vršiti tokom ciklusa jer se tada smanjuje verodostojnost nalaza. Sa druge strane, ocena zdravstvenog stanja materice iziskuje posebne preglede. Prvenstveno, ultrazvukom se može oceniti tekstura i morfologija materice. Takođe, može se raditi kultura endometrijuma, samo što ovaj uzorak ne bi trebalo uzimati tokom ciklusa. Moj je predlog da se uzimanje uzorka obavi nekoliko dana nakon završetka ciklusa specijalnim aparatom za uzimanje uzorka iz endometrijuma u specijalizovanom centru. Reč je o modernom metodu bez anestezije, koji vam neće teško pasti, a dobićemo verodostojne rezultate. Na ovaj način se može ustanoviti eventualno postojanje nekog mikroba u materici, što se može izlečiti.
- Koje su prednosti, a koje mane veštačke oplodnje kod para koji želi da na taj način dobije potomke i koliko to utiče na njihov život?
Pitanja koja postavljaš zahtevaju dug i kompleksan razgovor, ali ćemo pokušati da se osvrnemo na osnovne stavke. Vantelesna oplodnja je metoda koju primenjujemo da bismo pomogli parovima koji se bore sa problemom steriliteta da postignu željenu trudnoću i dobiju zdravo dete. Velika prednost je ta što možemo da kontrolišemo svaki stadijum ovog postupka uz pomoć specijalnih pregleda, da bismo utvrdili u čemu je problem. Nakon što saznamo uzrok problema bićemo u mogućnosti da predložimo rešenja koja će povećati verovatnoću uspeha. Sa druge strane, glavna mana vantelesne oplodnje je trošenje, ne samo kada je reč o novcu, već kada su u pitanju i osećanja. To je postupak u kom se zahteva da se par psihički pripremi, jer on sam po sebi podrazumeva vreme i volju, u meri u kojoj može uticati na svakodnevni život. Iz ovog razloga bi trebalo da odabereš centar za vantelesnu oplodnju u kom će vam psiholog specijalizovan za asistiranu humanu reprodukciju pružati psihološku podršku.
- Kako se odvija metod zamrznutih jajnih ćelija i na koji način?
Proces krioprezervacije jajnih ćelija opet počinje putem stimulacije jajnika. Nakon uzimanja jajnih ćelija ne krećemo u oplodnju, već nastavljamo sa krioprezervacijom jajnih ćelija. Ovaj metod ima jako dobre rezultate u postizanju trudnoće nakon odmrzavanja i oplođenja ovih jajnih ćelija, kada je krioprezervacija odrađena putem metoda vitrifikacije, koja predstavlja najsavremeniji metod krioprezervacije.
- Nakon embriotransfera, koliko vremena je potrebno da čekam rezultate?
Nemojte se oslanjati na simptome trudnoće. Predlažemo da uradite nalaz beta-HCG iz krvi, otprilike 10 dana nakon embriotransfera, da bi saznali rezultate. Do tada pokušajte da budete strpljivi i da se ne izlažete stresu.
- Da li je neophodan preimplantacioni genetički skrining u slučaju vantelesne oplodnje ili je skrining neophodno obaviti ako postoji neka nasledna bolest kod roditelja?
Preimplantacioni genetički skrining je jedno od rešenja koje imamo u asistiranoj reprodukciji da bismo pomogli parovima kojima je to potrebno. Međutim, praktikuje se kada postoje određene indikacije za to, a ne u svim slučajevima. Tačno je da se koristi kod parova sa nekim naslednim bolestima, da bi se utvrdilo da li ih imaju I embrioni. U ovom slučaju radi se preimplantaciona genetska dijagnostika (preimplantation genetic diagnosis – PGD), kada se istražuju posebna genetska oboljenja, kao što su mediteranska anemija i cistična fibroza, da bi se u matericu izvršio transfer samo zdravih embriona. Preimplantacioni genetički skrining (preimplantation genetic screening – PGS) može da pomogne i drugim parovima. Parovi sa problemom spontanih pobačaja ili više uzastopnih neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i žene u poodmaklim godinama, mogu da kontrolišu da li se u embrionima javljaju hromozomske anomalije, što im može biti od pomoći. Naš krajnji cilj je da se izvrši transfer samo zdravih embriona, da bi se povećala verovatnoća uspeha.
- Mogu li da se podvrgnem vantelesnoj oplodnji sa doniranim jajnim ćelijama. Da li će dete imati deo i mog DNK?
Činjenica je da je doniranje jajnih ćelija pomoglo mnogim ženama da dožive sreću trudnoće i majčinstva. U ovom slučaji koristiće se jajne ćelije donorke i spermatozoidi vašeg partnera. To znači da embrion neće imati vaš genetski materijal. Međutim, život unutar endometrijuma umnogome utiče na embrion. Istraživanja su pokazala da unutrašnjost materice određuje zdravstveno stanje čoveka čak i u odraslom dobu. Sa druge strane, dete će svakako imati segmente tvog karaktera, jer se naša ličnost oblikuje tokom vaspitanja i odgajanja, što znači da nije genetski određena. Iz ovog razloga, smatram da treba da obratite pažnju kod odabira centra za asistiranu humanu reprodukciju, da bi ste bili sigurni da je sprovedena neophodna genetska i psihološka kontrola donorke.
- Ukoliko dođe do uspešnog začeća putem vantelesne oplodnje, da li to znači da rođenje uvek mora biti carskim rezom?
Način na koji će se žena poroditi ne zavisi od načina na koji je zatrudnela, nego od toka trudnoće, od postojanja ili odsustva komplikacija i od toka samog porođaja. Što znači da carski rez nije jedino rešenje kod slučajeva vantelesne oplodnje. Ono što je za tebe najvažnije jeste bezbedan porođaj, bilo prirodnim putem ili carskim rezom, i da se kući vratite sa zdravim detetom.
- Želela bih da mi date nekoliko informacija što se tiče vantelesne oplodnje u prirodnom ciklusu.
Integracija prirodnog ciklusa u procedure vantelesne oplodnje postala je veoma popularna poslednjih godina. U ovom postupku pratimo prvu polovinu ciklusa kod žene, bez intervencije lekovima, i sprovodimo prikupljanje jajnih ćelija kada se steknu odgovarajući uslovi za aktiviranje sazrevanja jajnih ćelija. Sledi oplodnja u laboratoriji i embriotransfer. Alternativno rešenje je mogućnost krioprezervacije embriona kako bi se skupio određeni broj, u cilju povećanja verovatnoće da oplodnja uspe. Koliko god se vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu činila privlačnom, s obzirom na to da se izbegava upotreba lekova, ne treba zanemariti mane ovog metoda. Da bi urodio plodom, ovaj postupak iziskuje dosta vremena, a ta činjenica na parove može uticati negativno kada je reč o psihološkom stanju tokom perioda iščekivanja. Takođe, bez upotrebe lekova uvek postoji rizik da na kraju nemamo jajnu ćeliju ili da ne možemo da ispratimo prirodnu ovulaciju, što u dosta slučajeva može izazvati stres kod parova. Vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu je korisna metoda, ali ne odgovara baš svima. Ginekolog specijalista za reproduktivna pitanja može da posavetuje da li je to parvo rešenje za vas.
- Imam 40 godina, udata sam 3 godine. Pokušavali smo da dobijemo dete, ali bez uspeha i razmišljam da se podvrgnem inseminaciji. Čula sam da su procenti uspešnih intervencija mali. Da li ću možda tako izgubiti još više vremena?
Metod intrauterine inseminacije koristi se od samog početka asistirane humane reprodukcije, uz razne varijacije. Može da ima najveći procenat uspešnosti začeća u poređenju sa prirodnim začećem – posebno kod parova kod kojih se ne manifestuje neki ozbiljniji problem, mada ovaj metod zaostaje u odnosu na vantelesnu oplodnju. Takođe, pre nego što se odlučite na inseminaciju treba da znate da postoje određeni preduslovi, kao što su prohodni jajovodi i dobar spermogram, da bi inseminacija uspela. Dakle, ako zadovoljavate ove preduslove, možete probati ovaj metod. Medjutim ukoliko imate 40 godina, ovaj vremenski period treba da bude relativno kratak. Obično se odmah predlaže vantelesna oplodnja. Na taj način vreme neće biti izgubljeno, a procenat uspešnosti asistirane reprodukcije mnogo je veći.
- Imam 41 godinu, a moj muž 42. Već dva meseca pokušavam da ostanem trudna. Da li ima smisla da što pre uđem u program vantelesne oplodnje?
Mnogo parova se pita kada bi trebalo da potraže pomoć asistirane humane reprodukcije. Što se tiče vašeg slučaja, naravno da prirodno začeće nije isključeno. Sa sigurnošću se može reći da je najvažniji indikator prognoze prirodnog začeća, kao i uspeha vantelesne oplodnje, starost žene, s obzirom na to da se verovatnoća začeća drastično smanjuje nakon 40. godine. Zbog ovog razloga, predlaže se početna procena. Niz jednostavnih analiza kod vas mogu nam dati okvirnu sliku reproduktivnog profila. Uzimajući nalaze ovih analiza u obzir, ginekolog specijalizovan za reproduktivnu medicinu napraviće plan mera koje treba sprovesti da ne biste gubili vreme.
- Imam 33 godine a moj suprug 34, pre otprilike 17 meseci smo počeli da radimo na dobijanju bebe, ali bez rezultata. Ultrazvučni pregled nije pokazao nijedan od simptoma endometrioze. Da li je vrednost CA125 od 20,1, ako je gornja granica 35, prepreka za oplodnju?
Činjenica je da endometrioza može da bude podmukao neprijatelj u pokušaju jednog para da ispuni san o trudnoći, s obzirom na to da najverovatnije pogađa 10-15% žena u reproduktivnom periodu, a ovaj procenat se povećava kod žena koje imaju problema sa sterilitetom. Nažalost, vrednost CA125 u dijagnozi endometrioze je ograničena. Tako je i u tvom slučaju vrednost CA125 diskutabilna. Sa druge strane, mnoge žene sa endometriozom nemaju kliničke znakove niti simptome, nego samo problem plodnosti. Konačna dijagnoza se može utvrditi samo dijagnostičkom laparoskopijom i histološkim pregledom sumnjivih žarišta. Savetujemo vam da ne donosite brzoplete odluke. Pregledom ćete dobiti preciznu ocenu stanja. Na osnovu podataka koje si nam dala, najverovatnije je da se iza vašeg problema ne krije endometrioza. Čak i ako se ispostavi da je tako, savremene procedure i metode vantelesne oplodnje mogu da vam pomognu da ostvarite vaš cilj.
- Lekar mi je preporučio uzimanje preparata Pregnacare Conception, pa ga ja uzimam sve vreme dok pokušavamo da dobijemo dete. Da li imate neki komentar vezano za ovaj suplement? Da li da nastavim sa uzimanjem?
Pregnacare Conception, kao i drugi slični proizvodi koji se mogu pronaći na grčkom tržištu, dobar je dodatak ishrani sa sastojcima koji mogu pomoći ženskom telu pri začeću. Predlažemo da nastaviš sa uzimanjem dok pokušavaš da zatrudniš.
- Koje je prosečno vreme u kom par pokušava da postigne trudnoću? Znam da je nakon godinu dana preporučljivo da se urade pregledi, ali me zanima da li možda postoje podaci koliko u proseku traje period pokušavanja?
Kao I sami znate, niko ne može precizno odrediti vremenski period trajanja. Treba da znate da je kod 85% parova začeće uspešno tokom prve godine pokušavanja. Ukoliko nakon godinu dana ne bude rezultata bilo bi dobro da posetite specijalizovan centar asistirane humane reprodukcije radi daljeg ispitivanja vašeg slučaja. Ukoliko si starija od 35 godina, predlažemo da se ova poseta desi pre nego što se navrši godinu dana od prvog pokušaja začeća.
- Moj posao podrazumeva puno putovanja, pa skoro svakog meseca posetim mesta koja su udaljena po 5-6 sati leta od Grčke. Ako ostanem trudna, pokušaću da izbegavam putovanja makar u prvom tromesečju, ali pre toga nisam u mogućnosti da to uradim jer ću izgubiti posao koji mi je neophodan. Ako ostanem trudna i za to saznam na nekom od putovanja, da li to može uticati na trudnoću? Da li je to od presudnog značaja? Ne mogu da ne putujem tokom perioda u kom pokušavam da ostanem trudna...
Putovanja avionom, nezavisno od trajanja, nemaju uticaj ni na ishod vantelesne oplodnje, ali ni na moguću trudnoću. Ono što treba da imaš na umu jeste da će tokom vantelesne oplodnje verovatno biti potrebne češće ultrazvučne kontrole. Putovanja se preporučuju jer smanjuju stres i mogu imati pozitivan uticaj, naravno, ukoliko se kombinuju sa odmorom.
- Čula sam za neke testove ovulacije, da li su dobri i kako se rade?
Test ovulacije je specijalni test kojim se meri hormon LH iz urina, koji se luči tokom ovulacije i to je jedan način na isplaniraš u kom trenutku bi trebalo upražnjavati odnos. Uprkos svemu, test nije uvek pouzdan. Možeš ga koristiti par meseci, ali nemoj se oslanjati na njega i nemoj dopustiti da zbog njega odložiš posetu ginekologu specijalisti ukoliko pokušaji ne urode plodom.
- Imam 32 godine i oko godinu dana moj suprug i ja pokušavamo da dobijemo drugo dete. Imamo dečaka od dve godine. Šta mi savetujete? Da nastavimo da pokušavamo ili da se posavetujemo sa stručnjakom i da krenemo u vantelesnu oplodnju?
Postoji mnogo parova koji imaju poteškoća da dobiju drugo dete nakon prve uspešne trudnoće. U ovim slučajevima postoji mogućnost da se pojavi neki problem koji prethodno nije postojao. U tvom slučaju i nakon što se navrši godinu dana bez rezultata, predlažem ti da potražiš pomoć u specijalizovanom centru za asistiranu humanu reprodukciju. To ne znači da ćeš se odmah podvrgnuti vantelesnoj oplodnji. Prvo će se utvrdi problem koji te sprečava da po drugi put ostaneš trudna. Dobro bi bilo da ti i tvoj suprug uradite niz posebnih pregleda, koje će vam sugerisati lekar. Postoji mogućnost da se vaš problem reši i bez vantelesne oplodnje. U većini slučajeva koji su slični tvom prognoze su bolje jer već imate jedno dete. Ako ipak bude potrebna vantelesna oplodnja, u tom slučaju će terapija biti fokusirana na vaš problem.
- Nažalost, ja i moj suprug imamo znake mediteranske anemije, što me samo po sebi plaši, jer postoji mogućnost da se rodi dete sa ovim zdravstvenim problemom. Da li bi vantelesna oplodnja bila preporučljivo rešenje?
Tačno je da je vantelesna oplodnja, kada je praćena predimplantacijskom dijagnostikom (preimplantation genetic diagnosis – PGD) pravi put da se smanje šanse za dete da nasledi neku genetsku bolest, kao što je mediteranska anemija. Putem predimplantacijske dijagnoze možemo proveriti da li embrioni pokazuju naznake nasledne bolesti koja nas interesuje, da bi se u matericu usadili samo zdravi embrioni. Kao i svi nalazi, ni ovaj ne može biti 100% tačan. Iz ovog razloga ti predlažemo da uradiš detaljnu kontrolu tokom prvog tromesečja trudnoće, da bi bila mirna kada je u pitanju zdravlje tvog deteta. Što se tiče cene, ona zavisi od terapije koja će biti odabrana za tvoj slučaj. Međutim, treba da daš akcenat na kvalitet usluga, a ne samo na cenu.
- Menstruacija mi je kasnila 3 sedmice i nakon negativnog testa na trudnoću i negativnog testa horionskog hormona iz krvi, počela sam da uzimam lek Primolut. Tačnije, danas sam uzela prvu tabletu, ali sam malo pre dobila. Pretpostavljam da ne bi trebalo da nastavim sa uzimanjem, zar ne? Da li i ova jedna tableta može imati negativne posledice kasnije? Kako da računam plodne dane od sad pa nadalje? (Ciklus od 30 dana – osim poslednjeg pomenutog kašnjenja).
Nemoj nastavljati da uzimaš tablete, ako si dobila menstruaciju, a horionski test je negativan. Takođe, ova jedna tableta neće imati nikakve dalje posledice, niti će uticati na tvoj ciklus. Sa druge strane, kašnjenje ciklusa od 3 sedmice, a da pritom u pitanju nije trudnoća, može biti sasvim slučajno, a može značiti da se iza ovog krije neka cista na jajniku. Zato ti predlažem da odradiš ultrazvučni pregled kod svog lekara, koji će pojasniti o čemu se radi. Plodni dani kod žene se određuju od trenutka ovulacije. To može biti u periodu 7-21 dan od početka ciklusa i ne dešava se uvek u isto vreme, čak ni kod iste žene. U skladu sa informacijama koje si mi dala, smatram da se ovulacija kod tebe dešava oko 15 do 18 dana pre početka ciklusa. Na tržištu postoje neki testovi ovulacije koji mogu biti od pomoći da okvirno odrediš plodne dane. Ali nemoj zaboraviti da ovi testovi nisu uvek pouzdani. Ukoliko imaš poteškoća da ostaneš trudna, bilo bi dobro da posetiš ginekologa specijalistu asistirane humane reprodukcije, koji će ti dati savete.
- Imam 34 godine, a moj muž 42. Želimo da dobijemo dete i od prošlog meseca imamo odnose bez zaštite (ne insistiramo na plodnim danima). 14. marta sam dobila menstruaciju. Moje pitanje je koliko često treba da upražnjavamo odnose i nakon kog perioda bi trebalo da potražim stručno mišljenje? Takođe, da li verovatnoća za trudnoću postoji samo tokom plodnih dana?
Želim uspeh tebi i tvom partneru u pokušaju da dobijete bebu. Seksualni odnosi imaju veoma značajnu ulogu u životu jednog para, jer oni pružaju emotivno i duhovno vezivanje među tim osobama. Tako da njihovu učestalost, čak i kada je cilj reprodukcija, treba da određuje vaše psihičko raspoloženje, i da oni ne budu dodatni uzročnik stresa u vašoj vezi. Što se tiče vremenskog trenutka u kom se može desiti prirodno začeće, tačno je da se verovatnoća trudnoće vezuje uglavnom za period plodnih dana. Neophodan preduslov je postojanje ovulacije tokom ovih dana. Međutim, period ovulacije se može razlikovati od žene do žene, ali i od ciklusa do ciklusa kod iste žene. Postoji par testova ovulacije na tržištu koji ti mogu pomoći da okvirno odrediš plodne dane, da biste se usredsredili na upražnjavanje odnosa tokom tih dana. Nemoj se previše oslanjati na njih, jer u nekim slučajevima oni nisu pouzdani. Ukoliko nakon godinu dana pokušavanja ne uspete da ostvarite vaš cilj, bilo bi dobro da posetite neki od specijalizovanih centara asistirane humane reprodukcije.
- Moj partner i ja imamo 35 godina i počeli smo da upražnjavamo odnose bez zaštite. Ne znam koliko će nam vremena trebati dok ne ostanem trudna, ali me interesuje da li postoje neke stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju, koje bi bilo dobro da radim ili da ih izbegavam? Na primer, da li su alkohol i kafa dozvoljeni? Da li bi trebalo da krenem sa uzimanjem nekih dodataka ishrani?
Želimo vam da brzo postignete vaš cilj i da dobijete zdravo dete. Tokom perioda u kom pokušavate da ostvarite trudnoću, predlažemo da nastavite sa uravnoteženim životom, bez štetnih navika. Sigurno možeš konzumirati alkohol i kafu tokom društvenih susreta, ali bez preterivanja. Jedna do dve čaše sedmično neće uticati na vaše pokušaje i mogu vam pomoći da umanjite nivo stresa svakodnevnice. Sa druge strane, pušenje može biti značajna prepreka, jer utiče na vaš reproduktivni profil, a i profil vašeg partnera. Doprinećete vašem pokušaju na najbolji način ukoliko se uravnoteženo hranite i rekreirate, a izbegavate pušenje. Što se tiče dodataka ishrani, postoje razni dodaci koji su kreirani da bi potpomogli vaša nastojanja da dobijete bebu. Sigurno možeš uključiti u ishranu neki od dodataka, uz savetovanje ginekologa specijalizovanog za reproduktivnu medicinu.
- Imam 33,5 godine i godinu dana pokušavam da ostanem trudna sa partnerom koji ima godina isto kao i ja. Uradila sam salpingografiju i jedan jajovod je zapušen, dok je drugi u dobrom stanju. Hormonski nalazi su dobri. Generalno vodimo zdrav život, treniramo, jedemo zdravo itd. Dijagnostikovano je da sperma moga muža ima nisku pokretljivost (međutim ne do tragičnog nivoa), a on se sada nalazi na kraju tromesečne terapije, pa ćemo ponoviti spermogram. Moje pitanje je sledeće: Da li vredi čekati još godinu dana u nadi da ću zatrudneti prirodnim putem, ili da krenem sa vantelesnom oplodnjom? Da li postoji mogućnost prirodnog začeća?
Veoma je ohrabrujuće to što vodite zdrav život, s obzirom na to da uravnotežena ishrana i rekreacija imaju značajnu ulogu u procesu reprodukcije. Naravno, ne možemo da isključimo prirodno začeće u vašem slučaju, jer ste mlad par bez nekog većeg problema, kako si opisala. Ukoliko ponovljeni spermogram tvog supruga bude imao dobar nalaz, možete nastaviti da pokušavate još nekoliko meseci. Istina je da većina parova koji žele da dobiju decu, to i uspeju u prvoj godini. Ako vaši pokušaji budu neuspešni u periodu koji sledi, nemojte se razočarati, nego spontano donesite odluku. U tom slučaju, stručnjak vas može posavetovati o sledećim koracima. Za početak, intrauterina inseminacija u kombinaciji sa izazivanjem ovulacije mogu vam pomoći da povećate šanse za trudnoću.
- Imam 42 godine i pre 6 meseci sam se udala za svog supruga koji ima 38 godina. Radimo na detetu ali bez rezultata. Uradila sam prenatalne preglede i u opštim crtama sam dobro. Šta mi predlažete?
Pošto pregledi nisu pokazali neki problem, sledeći korak je da suprug uradi određene preglede (spermogram, spermokultura), da bismo isključili muški faktor u vašem slučaju. Treba da znaš da na plodnost jednog para znatno utiče starost. Nažalost, što je žena starija, njen reproduktivni potencijal se smanjuje, i to se dešava uglavnom kod žena, a ređe kod muškaraca. Takođe je važno da shvatiš da je u ovim godinama smanjenje plodnosti prirodno, a na nju utiče broj jajnih ćelija koje se nalaze u jajnicima kao i kvalitet istih. Nakon šest meseci pokušavanja, za vašu starosnu grupu bi trebalo da potražite uzroke, a i pomoć stručnjaka u oblasti asistirane humane reprodukcije. Savremeni metodi vantelesne oplodnje vam mogu pomoći da postignete vaš cilj.
- Nakon dugogodišnje upotrebe kontraceptivnih tableta (5 godina) i npošto sam prekinula da ih koristim da bi se organizam odmorio, da li postoji mogućnost začeća? Ukoliko ne, kada bi trebalo da bude sledeća menstruacija?
Uzimanje kontraceptivnih pilula pruža sigurnost u 98% slučajeva. Nakon prekida uzimanja kontraceptivnih pilula njihovo dejstvo prestaje. Tako da u ciklusu koji sledi nakon prekida postoji mogućnost začeća. Takođe treba imati na umu da su sve kontraceptivne pilule hormonski način supresije mehanizma koji reguliše rad jajnika. Period u kojem se funkcionisanje jajnika vraća u normalu nakon prekida uzimanja pilula razlikuje se od žene do žene i može da potraje do 60 dana. Tako da je moj predlog da malo sačekaš da se povrati normalna funkcija jajnika i da dobiješ menstruaciju. Ako se stanje nastavi, u tom slučaju bi bilo dobro da posetiš lekara.
- Nedavno je mom mužu dijagnostikovana opstruktivna azoospermija. Urolog nam je predložio da uradimo biopsiju. Ako se na ovaj način nađu spermatozoidi, koja je verovatnoća da će biti sposobni za oplodnju? Ako se spermatozoidi ne nađu i nastavimo sa programom doniranja, da li mogu da izbegnem vantelesnu oplodnju i uradim inseminaciju? Ja imam 34 godine i nalazi pokazuju da je sve u granicama normale.
Bilo bi dobro da suprug uradi niz pregleda, da bi se identifikovao uzrok opstruktivne azoospermije, i da bi se ocenilo u kojoj meri se stanje može poboljšati. Jedno od rešenja jeste biopsija testisa. Moj je predlog da se podvrgnete najsavremenijem metodu biopsije testisa koji se naziva microdissection-TESE ili microTESE. Obavlja ga specijalista urolog, koji uz pomoć mikroskopa i iskusnog embriologa može da uradi ciljanu biopsiju. Tako se povećava verovatnoća za pronalazak spermatozoida koji se mogu iskoristiti, a značajno se smanjuje mogućnost povrede testisa pri ovom zahvatu. Ukoliko se ovim metodom pronađu spermatozoidi, oni će biti sposobni da oplode jajnu ćeliju u više od 50% slučajeva putem metoda mikrofertilizacije (ICSI). Ako se biopsijom ne pronađu spermatozoidi, rešenje se nalazi u doniranju sperme. Ukoliko donesete odluku da nastavite na ovaj način, i pod uslovom da su tvoji nalazi dobri, možete pokušati sa inseminacijom.
- Imam 48 godina i nedavno smo moja partnerka i ja odlučili da želimo dete. Obratili smo se centru za vantelesnu oplodnju i dijagnostikovana je potpuna azoospermija kod mene i predmenopauza kod supruge. Savetovali su nas da nastavimo sa programom doniranja embriona. Kako možemo biti sigurni da je zdravlje donora dobro i da će dete biti takođe zdravo? Takođe, koliko je ova procedura bezbedna za moju suprugu (ima 45 godina). Možda bi iz zdravstvenih razloga bilo bolje da se odlučimo na usvajanje deteta?
Doniranje embriona je jedno od rešenja vašeg problema. Veliku ulogu ima odabir centra za asistiranu reprodukciju kome ćete ukazati poverenje. Dobro zdravstveno stanje donorke utvrdiće se nakon opsežnih nalaza krvi, genetskih testova, kao i psihološke procene. S obzirom da svaki centar primenjuje različite kriterijume u odabiru, vodite računa da su oni dovoljno strogi, da biste se osećali bezbedno. Što se tiče donora sperme, trebalo bi da se primenjuju jednako strogi kriterijumi u odabiru, kao i detaljna kontrola koja će dokazati dobro zdravstveno stanje donora. Naravno, treba da znate da je trudnoća period u kom se telo žene bori sa mnoštvom izazova. Iz ovog razloga, predlažem vam da posetite vašeg porodičnog lekara da bi ocenio da li je vaša supruga u stanju da se nosi sa svim što trudnoća od nje iziskuje. Svakako, postoje mnogi slučajevi žena koje su se u tom dobu odlučile na doniranje embriona, a koje nisu imale problematičnu trudnoću i dobile su zdravo dete. Sa druge strane, usvajanje deteta je čin ljubavi vredan divljenja, koji takođe pruža radost podizanja i odgajanja jednog deteta. Iznad svega je ipak lični izbor i odluka koju par treba da donese zajednički.
- Imam endometriozu, da li to može uticati na moju plodnost? Da li ću morati da radim vantelesnu oplodnju?
