Šta je mikrobiota?

Ljudski digestivni trakt nastanjuje više od hiljadu vrsta mikroorganizama koji žive u simbiozi sa čovekom i skupa se nazivaju mikrobiota ili mikroflora. Ovi mikroorganizmi nastanjuju želudac, tanko i debelo crevo, vaginu, kožu, dok se najveći broj nalazi upravo u debelom crevu – preko 70% ukupne populacije. Dominatne vrste bakterija mikrobiote kod zdravog čoveka su:

• Firmicutes,
• Bacteriodetes,
• Proteobacteria,
• Actinobacteria.

Ova veza čoveka i njegovih mikroorganizama je neraskidiva i svaka promena u populaciji mikroorganizama se odražava na sveopšte zdravlje čoveka.

Zašto je bitna uravnotežena mikrobiota?

Kako bi naš organizam funkcionisao skladno, potrebno je da i naša mikrobiota funkcioniše u skladu sa njim. Za mikrobiotu kažemo da je u ravnoteži kada ima odgovarajući broj "dobrih" bakterija i gljivica, a minimalan broj patogenih vrsta. Preko nerva koji povezuje naš intestinalni sistem sa mozgom (nervus vagus), mikroflora šalje signal do našeg mozga. Čak 90% serotonina – hormona sreće, se sintetiše od strane tih mikroorganizama, pa se s pravom može reći da ćemo biti srećni onoliko, koliko je "srećna" naša mikroflora. Pored serotonina, mikroorganizmi sintetišu mnogobrojna korisna jedinjenja, kao što su vitamini i masne kiseline kratkog lanca (sirćetna, propionska i buterna) koje doprinose pravilnom metabolizmu. Dakle, mikrobiota doprinosi pravilnom radu i razvoju imunog sistema.

Na ravnotežu mikroflore utiču različiti faktori:

• način ishrane,
• stres,
• okruženje,
• korišćenje antibiotika,
• zdravlje majke,
• način porođaja.

Nepravilno funkcionisanje mikrobiote se dovodi u vezu sa nastankom različitih alergija (celijakija), autoimunih oboljenja, poremećaja u radu digestivnog trakta (sindrom nervoznih creva, Kronova bolest, rak debelog creva, nadimanje i drugo), infekcija, kao i sa razvojem poremećaja kod dece.

Prirodnim porođajem do zdrave mikroflore

Zna se da su creva i želudac novorođenčadi sterilni i da ona, ulaskom u "naš svet", dobijaju klice koje prerastaju u mnogobrojnu populaciju bakterija. Iz tog razloga, način rođenja umnogome utiče na kolonizaciju bebinih creva.

Nakon rođenja, bebin intestinalni trakt nastanjuju mikroroganizmi majčine vagine, mikroorganizmi kože majke, lekara i babica. Sastav crevne flore novorođenčeta je nestabilan, sve do druge ili treće godine života. Tokom trudnoće, mikroflora vagine se menja i više podseća na mikrofloru creva, kako bi pripremila odgovarajuće klice za buduće generacije. Smatralo se da novorođenče još u stomaku, preko placente, dobije genetički materijal (mikrobiom) za razvoj mikroorganizama, ali ta teorija je izazvala brojne kontraargumente i smatra se pobijenom.

Šta se dešava kada prirodni porođaj zamenimo carskim rezom?

Kada dođe do izostanka prolaska bebe kroz vaginalni kanal, tj. prilikom carskog reza, normalni transport majčine mikroflore na dete je poremećen, što se najviše uočava u prvih 6 do 12 meseci života. Analizom crevne mikroflore novorođenčadi rođene carskim rezom, zaključeno je da ona sadrži više vrsta mikroorganizama koje potiču od mikroflore kože majke i lekara, a takođe i vrsta mikroorganizama koja se nalaze u porođajnoj sali.

Velika studija, koja je uključivala gotovo 600 novorođenčadi, otkrila je da veći uticaj na nepravilnu kolonizaciju digestivnog trakta ima carski rez, nego primena antibiotika neposredno po rođenju. Primećeno je odsustvo bifidobakterija i potpuno nestajanje bakterija roda Bacteroides. Escherichia coli, koja je inače najbrojniji predstavnik Enterobacteriaceae, kod novorođenčadi rođenih carskim rezom je u padu, dok njeno mestu u digestivnom traktu zamenjuju Klebsiella, Citrobacter, Enterobacter, Pseudomonas, Haemophilus i Campylobacter. Takođe, gram pozitivna patogena bakterija Clostridium difficile se češće sreće u analizi stolice beba rođenih carskim rezom, u odnosu na novorođenčad koja su došla na svet prirodnim porođajem. Različite studije u Japanu, Danskoj i Finskoj zabeležile su dugoročne promene (nakon druge godine života) u sastavu mikroflore dece rođene carskim rezom.

Stati na put pandemiji carskog reza

Svako ima pravo na izbor načina porođaja, ali veoma je bitno da se sagledaju svi benefiti prirodnog porođaja na rast i razvoj deteta. Naravno, carski rez je nekada neizbežan kada se postave prave indikacije, ali ukoliko se nakon izvedenog carskog reza uzmu u obzir promene koji on stvara kod mikroflore novorođenčadi i deluje u skladu sa tim, posledice mogu da se svedu na minimum.

Dojenjem dece od 6. do 24. meseca, ishrana bogata vlaknima, korišćenje probiotika, korišćenje antibiotika samo kada su oni potrebni i prepisani od strane lekara, sve to može pomoći da se crevna flora uravnoteži i da se uspostavi toliko potrebna simbioza.

Prilozi iz iste kategorije

• Makrozomija fetusa
• Dojenjem do jakog imuniteta
• TORCH infekcije
• Gestacijski dijabetes
• Fetalna cirkulacija