Zbog anatomske blizine, inflamatorne promene najčešće zahvataju istovremeno oba organa - jajnik i jajovod, pa govorimo o adneksitisu.

Faktori rizika

• Godine starosti (do 25);
• Ekspozicija bolesti koje se prenose polnim putem (STD);
• Promena partnera;
• Socijalno-ekonomski status;
• Prekid trudnoće;
• Aplikacija spirale;
• HSG (histerosalpingografija);
• Intrauterine i endocervikalne intervencije.

Osim gore navedenih, postoje još neki faktori koji uslovljavaju ova oboljenja, a to su: porođaji, pobačaji, smanjena kiselost vagine. U novije vreme, prouzrokovači su Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae, kao i mikroorganizmi koji naseljavaju vaginu (Escherichia coli, pneumokoke i dr.) i svi anaerobi.

Dijagnoza

Dijagnoza se zasniva na osnovu anamneze i kliničke slike.

Najkarakterističniji simptom je bol u donjem delu stomaka koji se pri kretanju pojačava, bol je konstantan, različitog inteziteta i praćen je obilnom gnojnom sekrecijom.

Postoje niz različitih tegoba koji prate ova oboljenja:

• аbnormalna ili produžena menstrualna krvarenja,
• gastrointestinalne tegobe,
• opstipacija,
• muka,
• povraćanje,
• proliv (znak peritonealnog nadražaja).

Nekad se mogu javiti i poremećaji kod mokrenja, kao npr. učestalo mokrenje i dr.

Prilikom ginekološkog pregleda, palpacijom se dolazi do bolne osetljivosti obostrano u predelu adneksa i zadebljanja koja nisu u početnoj fazi toliko izražena. Uzimanjem cervikalnog brisa sa antibiogramom, najčešče se izoluju Neisseria gonorrhoeae udružena sa drugim anaerobnim bakterijama, a tu su i Gram negativni bacili, Gram negativne anaerobne koke, a ređe, anaerobni Gram pozitivni bacili.

Razvoj patoanatomskih promena je postupan. U početku se javlja hiperemija i edem tuba, sa proširenjem krvnih sudova.Tube su razmekšane i veoma osetljive. Zbog istovemene eksudacije i po serozi tuba dolazi do peritonealnog nadražaja. Iz abdominalnog otvora tuba, fimbrije su edematozne i prekrivene eksudatom, a cedi se mukopurulentni sadržaj.

Ova eksudacija u lumenu tuba, kao i u njihovom abdominalnom otvoru, razlog je za kasniju pojavu fibroznih promena koje vode obliteraciji. Zbog već naglašene anatomske blizine jajnika, inflamatorni proces brzo prelazi na njih, te oni postaju uvećani, edematozni, prekriveni eksudatom, koji kasnije dovodi do priraslica sa okolinom.

Takođe, usled nastale hiperemije u jajniku dolazi do ubrzanog sazrevanja folikula koji ne mogu da prskaju. Kao posledica ovoga nastaje policistična degeneracija jajnika. Prskanje zrelih folikula otežavaju i stvorene priraslice sa tubom i peritoneumom.

Ako se proces dalje razvija, gnojni salpingitis prelazi na jajnike i formiraju se mali apscesi u jajnicima. Apscesi se vremenom slivaju u veće i pretvaraju u Pyo-ovarium, koji sa zagnojenim jajovodom stvara jednu patološku celinu povezanu priraslicama deformisanog oblika, tzv. pyosalpinx, odnosno tuboovarijalni apsces.

Formiranje tuboovarijalnih apscesa uvek je praćeno povećanim temperaturama septičnog karaktera, sa povećanim brojem leukocita i povećanom sedimentacijom. Pored toga, bolest je praćena konstantnim bolovima različitog inteziteta - od slabih, srednje jakih, do veoma jakih, a često je izražen i defans prednjeg trbušnog zida.

Diferencijalno dijagnostički mogu biti sledeće bolesti:

• Appendicitis (zapaljenje slepog creva),
• Torzija (uvrtanje) ciste na jajniku,
• Vanmaterična trudnoća,
• Torzija subseroznog miomatoznog čvora,
• Endometrioza,
• Akutni Pyelonephritis.

Lečenje

Terapija ovih oblika mora biti dosledna i dugotrajna, tim pre što su posledice trajne:

• Infertilitet,
• Sterilitet,
• Vanmaterična trudnoća,
• Dyspareunia (bolni seksualni odnosi),
• Dismenorrhea (bolne menstruacije),
• Menometrorrhagia (produženo i obilno menstrualno krvarenje),
• Hronični pelvični bolovi.

Lečenje se sprovodi mirovanjem, antibioticima, analgeticima. Ukoliko postoje komplikacije, lečenje je hirurško.

Prilozi iz iste kategorije

• Urinarne infekcije
• Trihomonijaza
• Cervicitis
• HPV infekcija
• Nespecifični kolpitis