HPV infekcija
Uzročnik raka grlića materice
PREPORUČITE
Način prenošenja—Da li se može sprečiti HPV infekcija?—Vakcina
Infekcija Humanim papillomavirusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice.
Sva osobe ženskog pola u Srbiji, uzrasta od devet do 19 godina, uskoro će moći da prime besplatnu vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (07.12.2021). Nadležni najavljuju da će prve vakcine protiv HPV-a stići do marta naredne godine, što će moći da spreči širenje karcinoma grlića materice.
Ova mera se primenjuje u razvijenim egropskim zemljama duži niz godina. Postoji više od 100 tipova Humanih papiloma virusa. Neki tipovi HPV dovode do pojave bradavica na šakama, tabanima ili drugim delovima kože. Drugi (oko 40 različitih tipova virusa) dovode do infekcije polnih organa muškaraca i žena i zato se nazivaju genitalni tipovi HPV.
Način prenošenja
Genitalni HPV se ne prenosi samo polnim putem, već i bilo kakvim kontaktom sa kožom na kojoj se virus nalazi. Ovaj virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslih (oko 70%) nekada u svom životu imalo HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom obično ne daje nikakve simptome i većina ljudi stvori antitela, a da nije ni svesna da je bila zaražena. U nekim slučajevima, HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma više godina. Zbog toga je veoma teško sa sigurnošću reći kada i kako je došlo do infekcije.
Infekcija HPV virusom je toliko česta da je većina odraslog stanovništva nekada u svom životu bila zaražena ovim virusom.
Kod većine žena koje su zaražene HPV virusom, imuni sistem će u toku 6 do 24 meseca stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju. Kada se jednom stvore antitela na HPV, rizik od dobijanja raka grlića ponovo se svodi na normalu. Međutim, mali broj žena ipak ne uspe da pobedi infekciju i one su u povećanom riziku da obole od raka na grliću materice kasnije tokom života. Za sada, ne znamo zašto pojedine žene nisu u stanju da "eliminišu" HPV virus iz svoga organizma. Verovatno se radi o slabosti u imunom odgovoru i trenutno su mnoge istraživačke laboratorije u svetu posvećene pronalaženju uzroka ovakvog poremećaja.
Da li se može sprečiti HPV infekcija?
S obzirom da je HPV virus toliko rasprostranjen, veoma je teško sprečiti HPV infekciju. Gotovo sve odrasle osobe bile su zaražene ovim virusom u nekom delu života, osim ukoliko nikada nisu imale seksualne odnose, ili su pak imale seksualne odnose samo sa jednom osobom, koja takođe nije imala druge partnere u svom životu (što je redak slučaj).
Upotreba kondoma veoma je efikasna zaštita od drugih polnih infekcija, ali nije toliko sigurna zaštita od HPV virusa. Objašnjenje za to je to da se HPV može naći i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom, pa se tako virus može preneti svakim dodirom kože sa kožom.
Vakcina
Danas postoje vakcine koje mogu da zaštite od dva najčešća tipa ovog virusa (HPV tipovi 16 i 18) koji prouzrokuju oko dve trećine svih slučajeva raka grlića materice i mnogo abnormalnih nalaza PAPA testa.
- Ove vakcine će biti najefikasnije ako se daju pre infekcije virusom tipa 16 ili 18, ali neće štititi od svih tipova HPV. Zbog toga, HPV vakcinacija za sada ne pruža potpunu, ni trajnu zaštitu i neće eliminisati potrebu za skriningom na rak grlića materice u doglednoj budućnosti.
Prilozi iz iste kategorije
- Kondilomi — pitanja i odgovori
- Put prenošenja?
Kondilomi (Verrucae anogenitales) su u stalnom porastu, te su izbile na prvo mesto bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom. Sve češće se javljaju i kod dece, čime raste njihov značaj, naročito put i način prenošenja, zbog mogućeg seksualnog zlostavljanja dece.
- Šta uzrokuje pojavu ove bolesti?
Uzročnik ove bolesti su humani papiloma virusi (HPV). Vrlo rasprostranjeni u prirodi, a do sada je identifikovano preko 100 tipova HPV. Otporni su na etar i druge rastvarače, relativno termostabilni. Do infekcije najčešće dolazi prodorom virusa kroz oštećenja na koži i sluzokožama, a inficiraju se samo epitelne ćelije spinoznog sloja. Po infekciji virusni genom može perzistirati u ćeliji – integrisan ili pak u epizomnom obliku te izazivati transformaciju ćelija i samim tim proliferaciju - hiperplaziju bazalnih keratinocita što rezultira stvaranjem tumora. Bradavice su znaci lokalizovane epitelne proliferacije i potiču od samo jedne inficirane ćelije (monoklonske).
- Jedini rezervoar HPV je čovek?
Infekcija se prenosi direktnim kontaktom, a nastanak infekcije zavisi od celularnog imuniteta domaćina (smanjen u trudnoći i imunosupresivnoj terapiji), od broja virusnih čestica, stepena izloženosti leziji (češći i duži kontakti). Anogenitalne bradavice se najčešće javljaju na mestima najvećeg (koitusnog) trenja. Faktori sredine su ponovljene traume, topla vlažna sredina... Visoka infektivnost anogenitalnih bradavica opada sa dužinom trajanja infekcije i infektivnost je najmanja kod bradavica starijih od 12 meseci. Inkubacija obično traje 3 - 8 meseci (2,8 meseci prosečno).
- Vrste bradavica?
- Hiperplazijske;
- Karfiolaste (Condylomata acuminata);
- Sesilne;
- Keratotične.
Sesilne i keratotične su obično na korpusu (telu) polnog organa i obično ostaju manjih dimenzija.
Condylomata acuminata, šiljate bradavice su mekane izdužene tvorevine karfiolaste površine ružičaste boje koje se uglavnom nalaze u anogenitalnoj regiji, ređe na sluzokoži usne duplje ili na pregibima. Najčešće su to mesta koitusnog trenja:
- Kod muškaraca: prepucijum, frenulum, sulkus koronarijus, orificijum uretre, a kod homoseksualaca predeo skrotuma i anusa.
- Kod žena: zadnji zid vestibuluma vagine, velike i male usne, perineum, ređe na vagini i cerviksu. Obično su asimptomatske, mada se mogu javiti svrab, peckanje, krvarenje, vaginalne i uretralne smetnje, a kod masivnih (krupnih) promena i opstrukcija kanala. Može doći i do sekundarne bakterijske infekcije.
Kondilomi vremenom rastu te su opisani i tzv. džinovski kondilomi (Loevenstein Busche) koji počinju u sulkus koronarijusu, brzo napreduju razarajući okolno tkivo te može doći i do perforacije prepucijuma, kao i mogućnost maligne transformacije. U najvećem broju slučajeva reč je o seksualnom načinu prenošenja bolesti, mada je moguće prenošenje i putem bliskog neseksualnog kontakta ili tokom porođaja.
- Kondilomi u trudnoći?
U trudnoći se postojeći kondilomi obično uvećavaju, ali je trudnoća i provocirajući faktor za manifestaciju postojeće (uspavane, neaktivne) infekcije. Kondilomi mogu potpuno ili delimično da blokiraju porođajni kanal, da dovedu do sepse ili hemoragije (krvarenja), naročito ako su veliki. Ali pre svega postoji velika opasnost inficiranja ploda te nastanka ekstragenitalnih bradavica ili respiratorne papilomatoze. Zato se profilaktički radi carski rez kod trudnica sa kondilomima.
- Kako se prepoznaju?
Dijagnoza se postavlja se na osnovu kliničke slike. Obično sam pacijent vidi ili napipa promene. Moguća je potvrda različitim laboratorijskim ispitivanjima, ali obično to nije potrebno.
- Kako se leče?
Najbitnija je prevencija i upotreba kondoma. Međutim, većina seksualno aktivnih osoba ima subkliničku HPV infekciju što znači da je bila u kontaktu sa HPV, a da li će doči do "buđenja" zavisi od više provocirajucih faktora. Nijedna terapijska procedura ne dovodi do eradikacije HPV! Tretman je mnogo uspešniji kada su promene sitnije i prisutne manje od godinu dana. Terapija je veoma različita i zavisi od mnogo faktora (lokalizacije, veličine, rasprostranjenosti promena, stanja pacijenta, toksičnosti terapijske procedure, zaostajanja ožiljaka...), a kreće se od kriopostupaka, elektropostupaka i lasera, lokalne aplikacije leka, pa do hirurške ablacije i farmakoterapije. Nakon terapije, pacijenta treba upozoriti na moguće recidive (ponovnu pojavu promena) koji se najčešće javljaju unutar 3 meseca od tretmana uklanjanja. Oboljenje za sobom nosi i psihička opterećenja jer su bradavice ružnog izgleda, a naročito zbog samog saznanja da se prenose seksualnim putem.
- HPV i malignitet?
Promene izazvane HPV su najčešće dobroćudne (benigne), ali pojedini tipovi su udruženi sa pojavom genitalne displazije i karcinoma (cervikalna displazija, cervikalni spinocelularni CA, bovenoidna papuloza, Ca in situ i invazivni vulve i penisa, analni SCC homoseksualaca). Iz tog razloga žene sa kondilomima treba jednom godišnje da rade PAP-a test!
- Put prenošenja?
