Ženski genitalni trakt je kolonizovan različitim bakterijama koje imaju zaštitnu ulogu i ključne su za održanje zdravlja. One čine, po strukturi i sastavu, vrlo dinamičan ekosistem – mikrobiom (ranije nazivan flora ili mikroflora), koji se brzo menja. Faktori koji utiču na njegov sastav su: životna dob, nivo hormona, imuni odgovor, nutritivni status, prisustvo različitih bolesti, izbor metoda kontracepcije, upotreba antibiotika, higijenske navike i drugo.

Kod zdravih žena u reproduktivnom periodu u vaginalnom mikrobiomu dominiraju različite vrste laktobacila i anaerobnih bakterija. U menopauzi, zbog pada količine estrogena, dolazi do smanjenja broja laktobacila i kolonizacije drugim bakterijama (npr. crevnim).

Različiti faktori tokom života dovode do gubitka ravnoteže vaginalnog mikrobioma, što rezultuje patološkim stanjima kao što su bakterijska vaginoza, aerobni vaginitis, kandidijaza, uz povećan rizik od polno prenosivih bolesti. Promene u vrsti i broju bakterija mogu biti različitog stepena, i ukoliko su blage dovode do tzv. intermedijarne flore, koja se može razviti u bakterijsku vaginozu (BV). Tada, umesto laktobacila, dominiraju brojne druge bakterijske vrste (Gardnerella vaginalis, Atopobium vaginae, Mobiluncus mulieris, Prevotella bivia, Fusobacterium nucleatum, Ureaplasma urealyticum, Mycoplasma hominis).

Dugo se smatralo da predstavlja manje značajno stanje, ali u poslednje vreme dovodi se u vezu sa infekcijama gornjeg genitalnog trakta, postoperativnim infekcijama i cervikalnim promenama, a u trudnoći izaziva upalu plodovih ovojaka, preveremeno prsnuće plodovih ovojaka i posleporođajnu upalu materične sluzokože.

Incidenca

BV se najčešće javlja kod žena u reproduktivnom periodu. Učestalost se kreće oko 15-25% u adolescentkinja i u 25-35% žena reproduktivnog doba. Dokazane su češće infekcije izazvane hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom kod bakterijske vaginoze.

Klinička slika

Klinička slika se karakteriše pojavom beličastog sekreta neprijatnog mirisa koji se pojačava nakon seksualnog odnosa, ponekad je prisutan svrab, ali najčešće nema nikakvih simptoma. Ukoliko se ne leči, BV može izazvati zapaljenje grlića materice, male karlice, urinarne infekcije. Dokazan je i povećan rizik od polno prenosivih infekcija: Neisseria gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, HIV, Herpes simplex virus tip-2 (HSV-2). Kod trudnica u prvom trimestru trudnoće je povećan rizik od pobačaja, a kasnije od prevremene rupture plodovih ovojnica, pojave horioamnionitisa i prevremenog porođaja. Zbog visokog procenta rekurentnih slučajeva preporučuje se redovno praćenje žena sa BV.

Dijagnoza

U 30% slučajeva protiče potpuno asimptomatski ili se manifestuje obilnijim vaginalnim sekretom zaudarajućeg karaktera, mirisa ustajale ribe, tzv. fishy odour.

Kod bakterijske vaginoze postoji smanjen broj laktobacila (odgovornih za stvaranje mlečne kiseline i kiselost vagine), uz povećanu koncentraciju bakterija kojima za rast i razmnožavanje nije potreban kiseonik (anaerobi) i Gardnerelle vaginalis. Dijagnoza se postavlja na osnovu preparata vaginalnog sekreta bojenog po Gramm-u uz korišćenje Nugentovog sistema. Amsel je, takođe, dao kriterijume za dijagnostiku bakterijske vaginoze. Dijagnoza bakterijske vaginoze postavlja se sa sigurnošću ako se pri kliničkom pregledu nađu tri od četiri Amselova kriterijuma:

• Homogeni vaginalni iscedak povećan;
• pH vagine > 4.5;
• Pozitivan amin test ¹⁾;
• Nalaz clue ćelija ²⁾.

_{1) Dodavanjem jedne kapi desetpostotnog rastvora kalijum hidroksida - KOH jednoj kapi vaginalnog sekreta, povećava se pH vrednost sekreta, pa je isparljivost amina veća, a samim tim i intenzitet mirisa sekreta na pokvarenu ribu je jači.}

_{2) Clue ćelije su izljuštene epitelne ćelije vaginalne sluzokože, sa nejasnom ćelijskom membranom usled prisustva velikog broja bakterija. Prisustvo clue ćelije više od 20% u vlažnom razmazu vaginalnog sekreta (vaginalnom sekretu dodata jedna kap fiziološkog rastvora) govori u prilog bakterijske vaginoze.}

Vaginalni sekret je beličasto siv, mlečne konzistencije, često penušav i obilan, karakterističnog mirisa. Vrednost pH veća od 4.5 određuje se potapanjem lakmus hartije u zadnji forniks vagine. Pozitivan amin test je veoma snažan miris na ustajalu ribu, naročito posle dodavanja 10% hydroxida, a nalaz "clue" ćelija znači grupisanje ćelija koje su preplavljene bacilima.

Lečenje

Lečenje se sprovodi lokalno ili oralno, primenom Metronidazola u dozi od 2.0 gr, 5-7 dana, a u SAD metronidazol se daje 500 mg 2 puta dnevno 5-7 dana oralno uz Orvagil vaginalete 10 dana. Efikasno je i lečenje Klindamicinom 300 mg, 2 puta dnevno, 7 dana oralno uz primenu vaginaleta napravljenih na bazi Klindamicina. Efikasnost ovog načina lečenja iznosi 70-75%.

Prilozi iz iste kategorije

• Gardnerella vaginalis
• Leukoreja
• Hlamidija
• Cervicitis
• Kondilomi u trudnoći