Ako niste čuli za mikoplazmu, znajte da niste sami. Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta. Mycoplasma hominis, pneumoniae, genitalium i ureaplasma ureticulum su samo neke čije je prisustvo u čovekom organizmu utvrđeno, a za koje je sa sigurnošću utvrđeno da izazivaju bolesti i infekcije kod čoveka.

Mycoplasma hominis

Mikoplazma hominis je vrsta mikoplazme koja je najčešće (u odnosu na ostale mikoplazme) uključena u polne infekcije kod žena. Takođe može uzrokovati infekcije novorođenčadi i infekcije van genitalija, pogotovo kod osoba sa smanjenim imunitetom. Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može da uzrokuje infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta.

Mycoplasma genitalium

Studija koja je objavljena u junu 2007. pokazuje da infekcija koju uzrokuje bakterija Mycoplasma genitalium izgleda da je nadmašila gonoreju po broju obolelih, tako da je sada postala treća najzastupljenija polna bolest među mladima u SAD-u. Među adolescentima koji su učestvovali u zdravstvenoj studiji širom Amerike, 4.2% je bilo inficirano hlamidijom, 2.3% sa trihomonasom, 1% sa mikoplazmom i 0.4% gonorejom.

Mikoplazma genitalium bi mogla da bude polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena, često se pronalazi u savezu sa bakterijskom vaginozom; Infekcije mikoplazmom, se takođe povezuju sa cervicitisom. Većina infekcija mikoplazmom genitalium su asimptomatične (bez simptoma) i doktori još nisu odlučili da li ima smisla da se svi testiraju na infekciju.

Simptomi

Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Ali vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove određene infekcije.

Mikoplazma genitalium, iako je relativno poznat mikroorganizam, je tek od skoro detaljnije upoznat, s obzirom da je češće povezan sa drugim dijagnozama nego testiran sam. Naučnici, ipak, počinju da mu poklanjaju veću pažnju, koju i zaslužuje kao mikrob koji izaziva polno prenosive bolesti, a njegovi simptomi su slični simptomima ostalih bakterijskih polnih bolesti.

Simptomi mikoplazme kod žena:

• Većina slučajeva nema simptome;
• Vaginalni svrab (svrab u vagini);
• Peckanje prilikom mokrenja;
• Bol za vreme seksa;
• Mikoplazma infekcija se takođe povezuje sa bakterijskom vaginozom.

Simptomi mikoplazme kod muškaraca:

• Najveći broj slučajeva nema nikakve simptome;
• Sekreti iz uretre (penisa);
• Peckanje pri mokrenju;
• Bol i otoci zglobova (artritis);
• Mikoplazma je najčešći uzrok nehlamidijalnog negonokoknog uretritisa kod muškaraca.

Test na mikoplazmu

Postoje tri metode koje se najčešće koriste kada je u pitanju mikoplazma testiranje:

• PCR test;
• Bojenje DNK;
• Izolacija kulture.

Preporučeno je da se koristi kombinacija ovih metoda kako bi se utvrdilo da li je uzorak čist ili sadrži mikoplazmu, s obzirom da vrste mikoplazme za koje se ne može uzgajati kultura u epruveti (npr. Mycoplasma genitalium), mogu biti detektovane, uz pomoć bojenja DNK i PCR metode.

Lečenje mikoplazme

Mikoplazma genitalium se obično leči kao nespecifični uretritis ili bakterijska vaginoza, s obzirom da je direktnu dijagnozu infekcije bakterijom veoma teško postaviti. U oba slučaja, infekcija se leči antibioticima, a i partner se mora lečiti istovremeno.

Vodič za lečenje CDC iznosi tvrdnju da je Azitromicin efikasniji protiv mikoplazme od ostalih antibiotika koji se obično koriste za lečenje uretritisa.

Druga istraživanja sugerišu da su višednevne doze efikasnije od jedne doze. Desetodnevno lečenje moksifloksacinom (Moxifloxacin), može biti dobra opcija za one čije telo ne reaguje na azitromicin zbog otpornosti na antibiotike.

Kada je u pitanju mycoplasma hominis, izvesni antibiotici, kao što su tetraciklin i eritromicin se često koriste za lečenje infekcije.

Moguće su posledice mikoplazme ako se ne leči. Mikoplazma genitalium se povezuje sa zapaljenjima male karlice kod žena. Takođe je povezana sa endometritisom (infekcija zapaljenja sluzokože materice) i prevremenim porođajem. S obzirom na to, dugoročne posledice infekcije mikoplazmom izgledaju slične posledicama gonoreje i hlamidije. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom da su im rani simptomi takođe veoma slični.

Prevencija

Iako studije nisu konačne, vrlo je verovatno da i u ovom slučaju konstantna upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od infekcije mikoplazme. Jedina, s tim u vezi urađena studija do danas je utvrdila da je konstantna upotreba kondoma prepolovila rizik od infekcije, u odnosu na osobe koje nikada nisu koristile kondom. Šta više, ako se na kraju ispostavi da kondomi nisu potpuno efikasni u sprečavanju mikoplazme, njihovo korišćenje je i dalja odlična ideja, jer pružaju efikasnu zaštitu od drugih veoma raširenih polnih bolesti, kao što su gonoreja i hlamidija.

Prilozi iz iste kategorije

• Hepatitis B
• Leukoreja
• Trihomonijaza
• Infekcija ureaplazmom
• Kondilomi