Način prenošenja

Uzročnik infekcije je bakterija Chlamydia trachomatis. Prenosi se seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući analni i oralni seks. Do prenošenja uzročnika može doći i putem vaginalnog porođaja sa inficirane majke na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno oštetiti polne organe i dovesti do steriliteta, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Takođe, hlamidija je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi. Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Rizik od zaraze povećava se sa brojem seksualnih partnera.

Simptomi

Inkubacioni period kod hlamidije traje od 1 do 3 nedelje. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome. Ako se ne leče, mogu imati i slične komplikacije, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje. Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, ako su seksualno aktivne one su u posebnom riziku u slučaju infekcije.

S druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda), a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima. Svako ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu biti i neprimetni ("tiha bolest"). Dakle, ako praktikujete seks nezaštićeni kondomom, a niste u striktno monogamnoj vezi, možda već imate hlamidiju. Simptomi mogu biti blagi, skoro pa neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom, ako ste se zarazili.

Kod žena, u 70-80% slučajeva nema simptoma! Jedna studija je utvrdila da čak 3% ispitanica, koje su bili u grupi mlađih odraslih između 18 i 35 godina, ima nelečenu hlamidiju. Ukoliko ima simptoma, to su:

• Pojačan vaginalni sekret;
• Bol u donjem delu leđa;
• Neuobičajen bol prilikom seksa ili prilikom mokrenja;
• Vaginalno krvarenje između ciklusa (metroragija).

Kao i kod žena, veliki broj muškaraca koji su inficirani mogu proći bez simptoma. Procene koliko muškaraca koji imaju hlamidiju nema simptome kreću se od 25-50%. Ukoliko simptomi ipak postoje, to su:

• Peckanje pri mokrenju;
• Sekrecija iz penisa (iscedak).
• Upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima.
• Ponekad neugodan svrab oko glavića na penisu.

Hlamidija u trudnoći

Infekcija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može izazvati prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porođaj, iako blagovremena terapija može smanjiti rizik od ovih problema. Neke studije su povezale hlamidiju i sa pobačajem, iako to nije sasvim dokazano. Takođe, infekcija hlamidijom koja se ne leči povećava rizik da organizam, ukoliko dođe u kontakt sa HIV virusom , bude zaražen njime. Isto važi i za neke druge polne bolesti, kao što su gonoreja i sifilis . Takođe, povećava se rizik od infekcije materice nakon porođaja.

Bitno je napomenuti da ukoliko imate infekciju u vreme porođaja, postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Ustvari, oko 50% beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem (pa čak i neke bebe rođene carskim rezom) budu inficirane hlamidijom. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50%) će razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a između 5 i 20% beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja. Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro. Naravno, bolje je da se vi izlečite za vreme trudnoće i sprečite da se vaša beba uopšte zarazi.

Testiranje

Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ova bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane vašeg doktora, a to zahteva odgovarajući test. Test na hlamidiju se radi u laboratoriji, a koristi se uzorak telesne tečnosti ili urina kako bi se utvrdilo da li je bakterija Chlamydia trachomatis prisutna.

Koristi se nekoliko tipova testova na hlamidiju. Najveći broj testova se radi korišćenjem uzorka telesne tečnosti uzetog sa inficiranog dela tela.

• NAAT testovi (Nucleic acid amplification tests) pronalaze genetski materijal bakterije hlamidije. To su najosetljiviji dostupni testovi, što znači da su veoma precizni i da je veoma malo verovatno da dobijete lažno pozitivan rezultat testa.
• PCR testovi (Polymerase Chain Reaction) su primer NAAT testova. Ovaj hlamidija test se takođe može raditi i na uzorku mokraće.
• Testom uzorka DNK (DNA probe test) se takođe pronalazi DNK hlamidije. Veoma su precizni, ali nisu toliko osetljivi kao NAAT testovi.
• ELISA i EIA testovi (Enzyme-linked immunosorbent assay) su jednostavni, brzi testovi koji pronalaze antigene hlamidije (supstance koje aktiviraju imuni sistem za borbu protiv hlamidije).
• DFA testovi (Direct fluorescent antibody test) su brzi testovi koji takođe pronalaze antigene hlamidije. U ovu grupu spada i DIF test na hlamidiju.
• Hlamidija kultura (Chlamydia culture) je specijalno izolovana posuda koja omogućava bakteriji hlamidije da se razvija. Ovaj test je skuplji i rezultati se čekaju duže nego kod drugih testova. Kultura se mora raditi u laboratoriji. Test hlamidija kulture se može raditi kada se sumnja da je dete seksualno zlostavljano ili kada terapija infekcije nije bila uspešna.

Ako vaš doktor posumnja na hlamidiju, možda će vam, čak i pre nego što rezultati testova budu gotovi, propisati odgovarajuću terapiju kako vam se stanje ne bi pogoršalo i kako ne biste vi sami nekoga zarazili.

Lečenje

Lečenje hlamidije je prilično jednostavno jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika, kao što su azitromicin (Sumamed) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, s obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju.

Ne mogu se svi antibiotici koristiti protiv hlamidije. Zato, ako je kupovina leka preko interneta jedna od opcija, preporučujemo vam da izaberete uglednu kompaniju i da se prethodno dobro raspitate i proverite da li se antibiotik koji kupujete uspešno primenjuje za lečenje hlamidije. Kada započnete propisanu terapiju, pratite uputstva doslovce i vodite računa da je sprovedete do kraja. Ni slučajno nemojte prekidati uzimanje lekova samo zato što su simptomi nestali, već budite dosledni i sprovedite terapiju do kraja, inače postoji mogućnost da se infekcija vrati. U svakom slučaju, konsultujte svog lekara.

Prilozi iz iste kategorije

• Urinarne infekcije
• Hepatitis C
• Kako izbeći polne bolesti?
• Stidne vaši
• Nespecifični kolpitis