Sifilis uzrokuje bakterija sifilisa Treponema pallidum. Prenošenje bakterije se uglavnom dešava tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa:

• Otvorenom ranom (šankr, šangir) koja se pojavljuje za vreme prvog stadijuma sifilisa;
• Mukozoidnih membrana ili drugih rana tokom drugog (sekundarnog) stadijuma sifilisa i ponekad tokom latentne faze.

Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema. U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima.

Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti i transfuzijom krvi, ali danas je ovo veoma retko. Svi davaoci krvi se skeniraju na određene polne bolesti, a bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati zahvaljujući najnovijim metodama za skladištenje krvi.

Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo. Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti.

Sifilis i trudnoća

Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis).

Inkubacioni period

Inkubacioni period je vreme koje protekne između trenutka infekcije bakterijom i početka razvijanja simptoma bolesti. Rana na koži pod nazivom (šankr ili šangir) je prvi simptom polno prenosive infekcije sifilis. Šankr se obično pojavljuje između 3. nedelje i 3. meseca, nakon što je bakterija sifilisa ušla u organizam osobe.

Period zaraze

Osoba sa sifilisom može lako preneti bolest fizički intimnim partnerima kada su rane karakteristične za prvi stadijum sifilisa ili drugi stadijum sifilisa prisutne. Ipak, osoba može biti zarazna i godinama (sa periodima kada nije zarazna), a zarazna je uvek kada se kao posledica sifilisa pojave otvorene rane ili osip na koži.

Simptomi

Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu svaki ima različite simptome.

Prvi stadijum sifilisa

Tokom prvog stadijuma sifilisa, razvija se, obično bezbolna rana (šankr, šangir) na mestu gde je bakterija ušla u organizam. Ovo se obično dešava u prve 3 nedelje od izloženosti bakteriji, ali ovaj period može trajati od 10 do 90 dana. Osoba je veoma zarazna tokom prve faze.

Kod muškaraca, šankr se često pojavljuje u genitalnom području, obično (ali ne i uvek) na penisu. Ove rane su obično bezbolne.

Kod žena, šankr se može razviti na spoljnim genitalijama ili na unutrašnjem delu vagine. Šankr može proći i neprimećen, ako se napravi unutar vagine ili na otvoru ka materici, tj. grliću materice (cerviks), jer su ove rane obično bezbolne i nisu lako vidljive.

Oticanje limfnih čvorova se može desiti blizu regiona u kome se pojavio šangir. Šankr se takođe može pojaviti i u drugom delu organizma, a ne samo na genitalijama.

Šankr traje između 28 i 42 dana, zaceljuje bez lečenja i može ostaviti tanak ožiljak. Ali, sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen ili da osoba ne može preneti infekciju na drugu osobu.

Drugi stadijum sifilisa

Za sekundarni sifilis karakterističan je osip koji se pojavljuje u roku od 4 do 10 nedelja, nakon što se šankr pojavio i ponekad pre nego što je zacelio. Ostali simptomi se takođe mogu pojaviti, indikujući da se infekcija proširila u organizmu. Osoba je visoko zarazna i tokom druge faze.

Osip

Osip se obično razvija po telu i često su uključeni dlanovi i tabani. Obično se sastoji od crvenkasto-braonkastih, malih, čvrstih, ravnih ili izdignutih rana koje su manje od 2cm u prečniku. Osip može izgledati kao i drugi, češći problemi na koži. Male, otvorene rane mogu biti prisutne na mukozoidnim membranama. Rane mogu sadržati gnoj ili mogu biti prisutne vlažne rane koje izgledaju kao bradavice (poznate pod imenom condyloma lata).

Kod ljudi tamne kože, rane mogu biti svetlije boje od kože njihovog tela.

Osip obično prolazi kroz 2 do 12 nedelja, sam od sebe, bez ostavljanja ožiljaka. Nakon isceljenja, može doći do razlike u boji kože na mestima na kojima je postojao osip u odnosu na ostalu kožu. Činjenica da je prošao osip ne znači da je sifilis izlečen i da osoba i dalje može preneti infekciju na zdravu osobu.

Ostali simptomi sifilisa u sekundarnoj fazi

Sada, kada se sifilis raširio po telu, osoba može imati i sledeće simptome:

• Povišena temperatura, obično niža od 38℃;
• Upala grla (otečeno grlo);
• Neodređen osećaj slabosti ili nelagode kroz celo telo;
• Gubitak kilaže (pad telesne težine);
• Gubitak delova kose/dlaka, posebno na obrvama, trepavicama i na temenu;
• Oticanje limfnih čvorova.

Tokom drugog stadijuma sifilisa, infekcija može zahvatiti i mozak, kičmenu moždinu i nerve. Ovo može dovesti do oticanja i upale membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu (meningitis) i može dovesti do oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju nerve. Rezultat može biti glavobolja, ukočenje vrata, problemi sa vidom ili sluhom, nadraženost, paralizu, nejednake reflekse i neregularnost (različitu veličinu) zenica.

Latentni stadijum sifilisa

Ako se ne leči, kod inficirane osoba će se nakon prethodne dve faze, realizovati i treća, prikrivena faza sifilisa. Ova faza se definiše kao period nakon što osip iz druge faze nestane, kada osoba neće imati nikakve simptome tokom izvesnog vremenskog perioda (pritajeni period). Ovaj period može da traje kraće, npr. jednu godinu, a može da traje i od 5 do 20 godina. Takođe, može početi pre ili kasnije.

Obično se tokom ove faze precizna dijagnoza sifilisa može dati jedino ako se uradi test krvi, uzimajući u obzir prošlost osobe, ili rođenje deteta sa sifilisom (kongenitalni sifilis). Osoba je zarazna tokom ranog dela latentnog stadijuma ove polne bolesti i može biti zarazna tokom pritajene faze i ako nema nikakvih prisutnih simptoma.

Povratak na početak (relaps sifilisa)

Između 20% i 30% ljudi sa sifilisom imaju povraćaj bolesti na start, tokom trećeg stadijuma sifilisa, tj. pritajene faze. Ovo znači da osoba jedan vremenski period nije imala nikakve simptome sifilisa, a zatim su simptomi ponovo počeli da se pojavljuju. Ovo se može desiti nekoliko puta. Kada se relapsi više ne događaju, osoba nije zarazna kontaktom. Ali žena u latentnoj fazi bolesti i dalje može preneti zarazu svojoj nerođenoj bebi i može imati pobačaj ili može doći do smrti fetusa tokom trudnoće, a može i roditi bebu koja ima infekciju.

Kasni stadijum sifilisa

Ovo je najdestruktivnija faza sifilisa. Ako se ne leči, tercijarni stadijum sifilisa može početi i svega godinu dana nakon infekcije, ali i u bilo kom drugom trenutku tokom života osobe. Moguće je da osoba koja ima sifilis nikada i ne iskusi ovaj stadijum bolesti. U ovoj fazi, osoba sa sifilisom nije zarazna.

Tokom treće faze, posledice sifilisa mogu biti ozbiljni problemi sa krvnim sudovima i srcem, mentalni poremećaji, slepilo, problemi sa nervnim sistemom, čak i smrt. Simptomi tercijarnog sifilisa zavise od komplikacija koje se razviju.

Komplikacije

Komplikacije uključuju gumatozni sifilis ili gumatu što karakteriše pojavljivanje ružičastih mesnatih tkiva u obliku izraslina, koja sadrže bakteriju sifilis. Gumata je retka, a ako se pojavi izrasline mogu varirati od 1mm do 1 cm u prečniku. Mogu se pojaviti na koži, kostima, mukozoidnim membranama, očima, u respiratornom sistemu, gastrointestinalnom traktu.  Sifilis se leči i zaustavlja razvoj gumate primenom antibiotika. Ipak, ožiljak koji se formira nakon uspešnog lečenja, verovatno neće nestati.

Komplikacije uključuju i kardiovaskularni sifilis, koji pogađa srce i krvne sudove. Komplikacije ove vrste obično počinju kao zapaljenje arterija. Posledice koje izaziva ovakav sifilis mogu biti opasne po život. Može doći do sužavanje krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju, što može izazvati bol u grudima (angina), srčani udar i verovatno smrt. Oštećenje srčanih zalizaka može dovesti do otkazivanja rada srca. Može dovesti i do aneurizme aorte, tj. ako krvni sud isuviše oslabi, može doći do njegovog pucanja i time do smrti.

Lečenjem sifilisa antibioticima može se izlečiti infekcija i sprečiti razvoj kardiovaskularnog sifilisa.

Neurosifilis pogađa mozak ili membranu koja prekriva mozak, kao i kičmenu moždinu. On može voditi do oštećenja u mnogim delovima nervnog sistema. Rezultat može biti gubitak vida, gubitak kontrole nad udovima, i gubitak mentalnih sposobnosti. Simptomi neurosifilisa obično uključuju:

• Promene ličnosti, zbunjenost i razdraženost;
• Gubitak sluha;
• Problemi sa vidom;
• Smanjena sposobnost koncentracije;
• Gubitak memorije;
• Teškoće u govoru i razumevanju govora;
• Drhtanje ruku i usana;
• Blage glavobolje;
• Neuredan izgled.

Ostali simptomi sifilisa su:

• Široko hodanje;
• Obamrlost ili golicanje ruku ili nogu;
• Bol u mišićima;
• Uništavanje zglobova zbog manjka osećaja;
• Nesposobnost da se kontroliše stolica i mokrenje.

Neurosifilis se deli na meningo-vaskularni neurosifilis i parenhimatozni sifilis. Za mnoge forme neurosifilisa potrebne su godine da se razviju. Za meningovaskularni sifilis potrebno je od 5 do 12 godina da se razvije, a za parenhimatozni, od 15 do 25 godina. Osobe koje pored sifilisa imaju i HIV virus, imaju tendenciju da simptome neurosifilisa razviju brže. Lečenje sifilisa antibioticima je uspešno, uklanja infekciju i zaustavlja razvoj neurosifilisa, ali šteta koja je već nanesena ne može biti otklonjena.

Kongenitalni sifilis

Kongenitalni sifilis ili urođeni sifilis, odnosi se na sifilis koji je prenesen sa majke na dete tokom trudnoće ili tokom porođaja i izlaska bebe. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD snažno preporučuju da sve trudnice budu testirane na sifilis, zbog opasnih posledica trudnoće za vreme infekcije sifilisom ili rođenja deteta sa kongenitalnim sifilisom. Testiranje bi trebalo da se uradi:

• Tokom prve prenatalne posete za sve trudnice;
• Na početku trećeg trimestra trudnoće i ponovo pred porođaj za žene koje su u visokom riziku od dobijanja sifilisa.

Urođeni sifilis povećava rizik za smrt fetusa i zdravstvene komplikacije kod novorođenčeta. Sifilis ulazi u krvni sistem novorođenčeta preko placente, uzrokujući infekciju novorođenčeta ili smrt fetusa.

Simptomi kongenitalnog sifilisa uključuju:

• Visoko zarazni vodnjikavi gnoj iz nosa;
• Bolno zapaljenje koštane membrane;
• Zarazni osip-koji se često pojavljuje na dlanovima i tabanima;
• Smanjenje broja eritrocita (crvenih krvnih ćelija) u krvi (anemija);
• Uvećanje jetre i slezine;
• Oticanje limfnih čvorova;
• Neuspešan normalan rast i razvoj.

Lečenje

Zbog činjenice da postoje druge bolesti sa sličnim simptomima, precizna dijagnoza je veoma važna za uspešno lečenje sifilisa.

Penicilin je lek izbora za lečenje svih oblika sifilisa (ima malo sporednih efekata, lako se primenjuje, relativno je jeftin, stabilan je u različitim klimatskim područjima). Zaustavlja deobu izazivača ukoliko mu koncentracija u serumu iznosi minimum 0,03 J/ml. Ukoliko koncentracija penicilina ostane ispod minimuma, 24 do 30 sati postoji opasnost od ponovne deobe treponeme.

Benzatin penicilin G (ekstencilin) je preparat izbora zato što ima sposobnost da održava minimalnu koncentraciju u krvi tokom celog perioda lečenja.

Vodeni rastvor Procain penicilin G obezbeđuje minimalnu koncentraciju u serumu, ali se mora da­vati svakodnevno u dozi od 600.000 jedinica intramuskularno.

Terapija ranog stečenog sifilisa

Ovo se odnosi na primarni i sekundarni sifilis, kao i na latentni sifilis koji traje kraće od dve godine.

Preporuka za lečenje:

• Benzatin penicilin G (ekstencilin) 2,4 miliona jedinica, muskularno u jednoj dozi (u svaki gluteus po 1,2 miliona jedinica), ili
• prokain penicilin G (vodeni rastvor) 600.000jedinica, 1 x puta dnevno, muskularno, u toku 10 dana.

U slučaju preosetljivosti na penicilin, daje se tetraciklin (500 mg, 4 puta dnevno, per os, u toku 15 dana),

ili eritromicin (500 mg, 4 x puta dnevno, per os, u toku 15 dana).

Terapija kasnog stečenog sifilisa

Ovo se odnosi na latentni sifilis koji traje duže od dve godine, kasni benigni sifilis, kardiovaskularni sifilis, kao i na neurosifilis.

Preporuka za lečenje:

• kasni latentni i kasni benigni sifilis: Prokain penicilin G (vodeni rastvor), 600.000 jedinica, 1 x puta dnevno, muskularno, u toku 15 dana, ili
• benzatin penicilin G (ekstencilin), 2,4 miliona jedinica u jednoj dozi, 1 x puta nedeljno, u toku 3 nedelje.

Kod pacijentkinja koje su preosetljive na penicilin neophodna je desenzibilizacija. Primena tetraciklina je kontraindikovana u trudnoći, a eritromicin ne štiti fetus

Terapija kongenitalnog sifilisa

Kod svakog deteta rođenog bez kliničkih znakova aktivnog sifilisa od majke koja je u toku trudnoće adekvatno lečena od sifilisa, na rođenju i svakog 3. meseca posle rođenja treba uraditi serološke reakcije sve dotle dok one ne postanu i ostanu negativne. Antitela preneta od majke obično iščezavaju posle 1. meseca života, a lečenje se sprovodi ukoliko dođe do porasta titra antitela, zatim ukoliko titar antitela perzistira, odnosno ukoliko dođe do pojave kliničkih i radioloških znakova sifilisa. Ako je infekcija majke nastala u kasnoj trudnoći, a trudnica nije lečena, inficirana novorođenčad obično nemaju simptome na rođenju, mogu biti seronegativna. Ovakvu novorodenčad treba lečiti odmah, a naročito kada majka nije lečena ili je lečena neadekvatnim dozama ili se ne zna kako je lečena, ili pak ukoliko je nemoguće obezbediti dalje kliničko ili serološko praćenje.

Preporuka za lečenje ranog kongenitalnog sifilia (do 2. godine života):

• sa promenama u likvoru, kristalni penicilin G, 50 000 jedinica/kg/tt podeljeno u dve dnevne doze, muskularno ili venski, najmanje u toku 10 dana, ili prokain penicilin G (vodeni rastvor), 50 000 jedinica /kg/tt, 1 x puta dnevno, muskularno u toku 10 dana;
• sa normalnim nalazom u likvoru, prokain penicilin G (vodeni rastvor), 50 000 jedinica/kg/tt, 1 x puta dnevno, muskularno, u toku 10 dana, ili benzatin penicilin G (ekstencilin), 50 000 jedinica/kg/tt, muskularno u jednoj dozi.

Preporuka za lečenje kasnog kongenitalnog sifilisa (posle 2. godine života):

• leči se kao kasni stečeni sifilis.

Terapija seksualnih partnera

Neophodno je lečenje svih seksualnih partnera obolelih osoba. Dijagnozu je poželjno potvrditi serološkim reakcijama. Ako je dijagnozu sifilisa nemoguće potvrditi, kod svih osoba koje su bile izložene infekciji u periodu kraćem od tri meseca, treba primeniti terapiju kao kod ranog stečenog sifilisa.

Jarisch-Hencheimer reakcija

Ovo se odnosi na akutnu febrilnu reakciju koja se manifestuje groznicom, glavoboljom, gušoboljom, malaksalošću i lokalnom inflamacijom inficiranih mukokutanih promena i povišenom temperaturom (od 39°C do 42°C). Javlja se kod pacijenata obolelih od sifilisa 6-8-12 sati posle aplikacije prve injekcije penicilina. Razvija se kod 50% pacijenata sa primarnim, 75% pacijenata sa sekundarnim i 30% pacijenata sa tercijarnim stadijumom sifilisa. Pacijenti sa neurosifilisom su u opasnosti da razviju konvulzije, psihotične krize ili meningizam. Kod kardiosifilisa može doći do rupture aneurizme.

Tačan mehanizam ove reakcije nije poznat, ali postoje indirektni dokazi da nastaje usled oslobođenja lipopolisaharida iz destruisanih treponema koji deluju kao bakterijski endotoksini. Dolazi do masivne fagocitoze i oslobađanja pirogenih citokina koji dovode do pojave ove reakcije.

Prilozi iz iste kategorije

• Urinarne infekcije
• Gardnerella vaginalis
• Leukoreja
• HPV infekcija
• Mikoplazma