Problem bračnog infertiliteta čine poremećaji ženske i muške plodnosti. Uglavnom su sve oči uprte u pravcu žene i na problem steriliteta gleda se kroz prizmu njenog tela i duha.
Neopravdano i bez medicinskog razloga, veoma često se muška plodnost ne dovodi u pitanje, a nekada je veliki problem ubediti muškarca da je potrebno ispitati ili prekontrolisati njegovo reproduktivno zdravlje. Otpori su nekada toliko jaki da se muškarac često ne miri sa ispitivanjem, ne priznaje rezultate ili ne želi da se leči. Srećom, takav broj slučajeva je mali u odnosu na ukupan broj primera bračnog steriliteta sa muškim faktorom bračne neplodnosti.
Poslednjih trideset godina došlo je do dramatične promene u kvalitetu muškog semena. Muškarac je platio skupu cenu za promenu načina života i ishrane. Mentalitet potrošačkog društva, uspeh po svaku cenu, stres kao sastavni deo života, konzumacija duvana i alkohola, sedenje ili neaktivnost od koje se koče noge i donji deo leđa, voda i hrana, puna nezdravog i otrovnog, nepovoljno utiču na spermatozoide i direktno ih uništavaju. Ako na sve ovo nakalemimo i uzroke koji su oduvek uticali na mušku plodnost, dolazimo do poražavajućeg podatka da kod trećine bračnih parova problem steriliteta dolazi od muškarca.
Analiza sperme kroz spermogram, koji nam govori o zapremini, broju i kvalitetu sperme i spermatozoida, potvrđuje prethodnu priču.
Gde je problem?
Ranije je dogovoren određen okvir broja spermatozoida koji nam govori o normalnom nalazu sperme i on se kretao og 60 do 120 miliona spermatozoida u jednom mililitru semene tečnosti. Danas je taj broj znatno manji, kreće se u okviru 20 do 60 miliona spermatozoida u jednom mililitru. Jajna ćelija žene se ne slaže sa tim. Možemo mi da ubeđujemo muškarce kako je 20 miliona/ml spermatozoida uredan nalaz, ali 120miliona/ml je 6 puta više spermatozoida i ova količina mnogo lakše oplođuje jajnu ćeliju. Gde nema ove situacije i gde je broj spermatozoida i manji od 20 miliona/ml, nastupaju ginekolozi, urolozi i androlozi.
Nekoliko decenija je mali period u odnosu na hiljade godina iza nas i zato su ove promene sperme dramatične i sa lošom perspektivom, jer mali broj ljudi razmišlja ili vodi računa o kvalitetu i načinu života i ishrane. U organizmu muškarca upravo su spermatozoidi najosetljivije ćelije, jer su u stalnoj deobi i na njihov rast i razvoj utiču svi gore navedeni faktori i situacije.
Telesna težina
Medicinski istraživači su po prvi put pokazali vezu između telesne težine oca, njegovog načina ishrane u vreme začeća i povećanog rizika od dijabetesa na njegovo potomstvo.
Studija, objavljena u prestižnom časopisu Nature, je prva te vrste koja pokazuje da očeva prekomerna telesna težina može uticati na metaboličke poremećaje sledeće generacije.
"Znamo da mame koje su gojazne imaju veće šanse da rode bebe sa većom telesnom težinom, kao i da telesne težina mame pre i tokom trudnoće može da utiče na metaboličke poremećaje njene dece, delom i zbog ključne uloge koju ima intrauterina sredina za razvoj bebe.", rekla je autor studije dr Margaret Morris sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Južnom Velsu.
"Do sada, uticaj oca, u smislu veze njegove ishrane na potomstvo, nije bio ispitivan."
Istraživanja (Sheau-Fang Ng) su pokazala da su faktori sredine, kao što su ishrana i težina, važni u razvoju bolesti sledeće generacije.
U studiji, mužjaci pacova su hranjeni visoko kaloričnom hranom koja izaziva gojaznost i netoleranciju na glukozu, a zatim upareni ženkama normalne težine. Rezultati su pokazali da su mladunci imali smanjenu toleranciju na glukozu i insulin.
"Ovo je prvi izveštaj ne-genetskog, međugeneracijskog prenosa metaboličkih posledica povišene telesne mase oca na potomstvo.", rekla je dr Morris.
"Porodična istorija dijabetesa je jedan od najjačih faktora rizika za ovu bolest, ali je do sada stepen uticaja ne-genetskih faktora bio nejasan."
Istraživanje je pokazalo da gojazni očevi igraju važnu ulogu u epigenetskim promenama svog potomstva, verovatno zbog dejstva visoko kalorične hrane na speramotozoide. Epigenetika je proces u kome do promena u ekspresiji gena, a samim tim i funkciji, može doći čak i kada nema promene u DNK sekvenci.
Studija širi naše razumevanje uloge faktora okoline na fiziologiju i metabolizam deteta i "dodaje još jedan nivo u našem razumevanju uzroka rastuće epidemije gojaznosti i dijabetesa".
Info :
Rad je izveden u saradnji sa naučnicima sa Fakulteta za medicinu, biotehnologiju i biomolekularnu nauku, Instituta Garvan i Univerziteta u Adelaidu.
Prilozi iz iste kategorije
