Rezime globalnih istraživanja uticaja COVID-19 na reprodukciju sugeriše da su muškarci podložniji infekciji reproduktivnog trakta nego žene.
Poznato je da zaštitni efekat ACE-2 , enzimskog receptora na površini
mnogih tipova ćelija, remeti virus COVID-19. Zaštitna uloga se odnosi na regulaciju telesnih funkcija, uključujući kardiovaskularne, bubrežni, centralni nervni i reproduktivni sistem.
Muškarci
Angiotensin-converting enzyme 2 (ACE-2) je receptor koji protein SARS-CoV-2 koristi za ulazak u ćelije domaćina, a ACE-2 ima posebno visoku ekspresiju u spermatogoniji i Lejdigovim i Sertolijevim ćelijama, i slabu ekspresiju kod spermatocita i spermatida. ACE-2-pozitivne ćelije spermatogonije dovode do ekspresije gena koji su važni za reprodukciju i prenos virusa, što sugeriše da infekcija SARS-CoV-2 može negativno uticati na spermatogenezu. Nekoliko studija takođe je pokušalo da proceni prisustvo SARS-CoV-2 u spermi nakon infekcije COVID-19. Druge studije su procenjivale uzorke semena muškaraca sa akutnim ili prošlim infekcijama COVID-19. Jedno istraživanje je zabeležilo prisustvo virusa SARS-CoV-2 u šest od ukupno 160 uzoraka semena (4 muškarca u akutnoj fazi infekcije, 2 muškarca u fazi oporavka), dok su Li i sar. identifikovali virus kod 6/38 učesnika. Achua i sar. otkrili su da je 3/6 postmortalnih uzoraka testisa imalo abnormalnu spermatogenezu; ova studija je takođe pokazala direktnu vezu između nivoa ACE-2 i oštećene spermatogeneze. Jedan sistematski pregled zabeležio je SARS-CoV-2 RNK u 98% (293/299) uzoraka semene tečnosti, 16/17 biopsija testisa i svih 89 uzoraka tečnosti prostate. Takođe postoje brojni izveštaji o muškim pacijentima sa COVID-19 sa bolovima/nelagodom u testisima, orhitisom i/ili epididimitisom.
Iz preliminarnih istraživanja, zaključeno je da testisi mogu biti potencijalni cilj infekcije COVID-19 i da to može dovesti do njihovog oštećenja i disfunkcija koja uzrokuje pad plodnosti.
Žene
Tri dostupne studije o prisustvu COVID-19 u vaginalnoj tečnosti žena dale su negativne rezultate. Sistemski efekti infekcije COVID-19 mogu biti štetniji faktori po plodnost i trudnoću nego direktna infekcija reproduktivnog trakta.
Globalni problem
Međunarodne organizacije, uključujući ASPIRE, European Society of Human Reproduction and Embryology, The American Society for Reproductive Medicine i Australian and New Zealand Society of Reproductive Endocrinology and Infertility su izdale uputstva i savete u vezi sa lečenjem plodnosti i COVID vakcine.
U ranim fazama pandemije, preporučeno je da IVF lečenje bude obustavljeno kako bi se sprečilo potencijalno širenje virusa. Međutim, studije su pokazale da je suspenzija tretmana kod žena koje traže asistiranu reprodukciju imala značajan negativan uticaj po zdravlje i kvalitet života.
Kako bi se ispitao uticaj COVID-19 na muški i ženski reproduktivni sistem, neophodne su obimne međunarodne studije. Još uvek postoji mnogo nepoznanica, uključujući odgovor na pitanje da li je prenos COVID-19 moguć seksualnim putem, a tu su i pitanja o novim verzijama virusa, sigurnosti COVID-19 vakcine za žene koje su trudne ili doje, kao i pitanje strategije za sprečavanje prenosa virusa u IVF laboratorijama radi zaštite od kontaminacije embriona.
Odgovori na ova pitanja mogu imati uticaja na buduću reprodukciju ljudi.
Info :
Rezime međunarodnih studija o uticaju COVID-19 na plodnost je
predstavljen je na 10. kongresu ASPIRE.
Prilozi iz iste kategorije
- COVID-19 i trudnoća — pitanja i odgovori
- Da li su trudnice u povećanom riziku od COVID-19?
Na osnovu dosadašnjih saznanja, trudnice su sklonije razvoju teških oblika bolesti u slučaju zaraze, u poređenju sa ne-trudnicama (izvor CDC - Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD). Pored toga, trudnice sa COVID-19 mogu biti izložene povećanom riziku od drugih neželjenih ishoda, poput prevremenog porođaja. Ne postoji način da se osigura potpuna zaštita od zaraze. Zato je važno razumeti rizike i poznavati mere za prevenciju, kako biste bili što sigurniji. Generalno, što više i bliskije komunicirate sa drugim osobama, i što je ta interakcija duža, to je veći rizik od dobijanja i širenja COVID-19. Trenutno su u toku istraživanja kako bi se razumeli uticaji infekcije COVID-19 na trudnice. Ipak, trudnice bi trebalo smatrati populacijom visokog rizika na temelju iskustava sa dva prethodna koronavirusa (SARS-Cov i MERS-CoV i virus gripa H1N1). To znači da treba posvetiti dodatnu pažnju u nadzoru i kontroli trudnoće, ako se sumnja da su se osobe zarazile virusom. Zbog promena u telu i imunom sistemu, znamo da respiratorne infekcije mogu loše uticati na trudnice. Zato je važno da preduzmu mere kako bi se zaštitile od COVID-19 i da svom lekaru prijave moguće simptome (uključujući povišenu temperaturu, kašalj i otežano disanje). Čini se da trudnice ili žene koje su starije, a koje su se nedavno porodile, žene koje pate od prekomerne težine ili boluju od hipertenzije ili dijabetesa, imaju povećan rizik od razvoja teškog COVID-19. Kada se kod trudnica razvije ozbiljna bolest, čini se da im je češće potrebna intenzivna nega nego ne-trudnicama u reproduktivnom dobu.
- Trudna sam. Kako mogu da se zaštitim od COVID-19?
Trudnice bi trebalo da preduzmu iste mere predostrožnosti za izbegavanje infekcije COVID-19 kao i druge osobe. Možete se zaštititi na sledeći način:
- Često perite ruke sredstvom za dezinfekciju na bazi alkohola ili sapunom i vodom.
- Držite rastojanje od drugih ljudi.
- Nemojte dodirivati oči, nos i usta.
- Praktikujte respiratornu higijenu. To znači da treba da pokrijete usta i nos savijenim laktom ili maramicom kada kašljete ili kijate. Nakon toga odmah bacite korišćenu maramicu.
- Da li žena može preneti COVID-19 svojoj nerođenoj ili novorođenoj bebi?
I dalje ne znamo da li trudnica koja ima COVID-19 može preneti virus plodu ili bebi tokom trudnoće ili porođaja. Do sada virus nije pronađen u uzorcima plodove vode ili majčinog mleka.
- Zabeleženi su slučajevi da novorođenčad imaju pozitivan test na virus koji uzrokuje COVID-19 ubrzo nakon rođenja. Nepoznato je da li su ova novorođenčad virus dobila pre, tokom ili nakon rođenja u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.
- Većina novorođenčadi koja su imala pozitivan test na virus, imala je blage ili nikakve simptome i oporavila se. Međutim, postoji nekoliko izveštaja o razvoju teških oblika bolesti kod novorođenčadi sa COVID-19.
- Zabeležen je prevremeni porođaj (manje od 37 nedelja trudnoće) i drugi problemi sa trudnoćom i porođajem kod žena koje su tokom trudnoće imale pozitivan test na COVID-19. Nepoznato je da li su ovi problemi povezani sa virusom koji uzrokuje COVID-19.
- Da li trudnice kod kojih postoji sumnja ili kojima je potvrđen COVID-19 moraju da se porode carskim rezom?
Ne. SZO savetuje da se carski rez izvodi samo kada je to medicinski opravdano. Način porođaja bi trebalo da bude prilagođen svakoj pojedinačnoj ženi i da se pored akušerskih indikacija zasniva i na željama žene.
- Da li žene koje imaju COVID-19 mogu da doje?
Da. Žene koje imaju COVID-19 mogu da doje ako to žele. Bliski kontakt i rano, isključivo dojenje pomažu bebi da napreduje. Trebalo bi da:
- Dojite bezbedno. Praktikujte respiratornu higijenu tokom hranjenja, nosite masku kada je to moguće;
- Operete ruke pre i posle kontakta sa vašom bebom;
- Uspostavite kontakt koža na kožu sa vašim novorođenčetom;
- Redovno čistite i dezinfikujete površine koje dodirujete;
- Budete u istoj sobi sa vašom bebom.
- nakon 10 dana od prvog pojavljivanja simptoma, i
- 24 sata bez temperature (bez uzimanja lekova za sniženje temperature), i
- ako se ostali simptomi COVID-19 povlače.
- Imam COVID-19 i osećam se nelagodno da direktno dojim svoju bebu. Šta mogu da uradim?
Ako se osećate nelagodno da dojite svoju bebu zbog bolesti COVID-19 ili drugih komplikacija, trebalo bi da vam se pruži podrška da vaša beba bezbedno dobije majčino mleko na bilo koji način koji je dostupan i vama prihvatljiv. To obuhvata:
- Izmlazanje mleka;
- Relaktaciju;
- Donirano majčino mleko.
- Da li bebi treba stavljajti štitnik za lice ili masku?
Štitnik za lice mogao bi povećati rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi ili slučajnog gušenja i davljenja. Bebe se često kreću. Njihovo kretanje može prouzrokovati da im plastični štitnik za lice začepi nos i usta ili da ih kaiš zadavi. Takođe ne postoje podaci koji podržavaju upotrebu zaštitnih maski kod beba za zaštitu od COVID-19 ili drugih respiratornih bolesti. Preporučuje se da deca starija od 2 godine nose masku u javnim okruženjima i kada su u blizini ljudi koji ne žive u istom domaćinstvu. Generalno, ne preporučuje se upotreba štitnika za lice kao zamena za maske za širu javnost, što se odnosi i na trudnice ili majke koje doje.
- Da li su trudnice u povećanom riziku od COVID-19?
