Kriptorhizam

Cryptorchismus (doslovno, skriveni testis) je anomalija koja se sastoji u tome što je testis, jedan ili oba, zaostao u preponskom kanalu, ili čak u trbušnoj duplji.To se viđa naročito kod nedonoščeta. Lečenje je hirurška intervencija (spustiti testise u mošnice). Tačan uzrok nespuštenog testisa nije poznat. Kombinacija genetike, zdravlja majki i drugih faktora okoline može poremetiti hormone, fizičke promene i nervnu aktivnost koje utiču na razvoj testisa.

Faktori koji mogu povećati rizik od spuštanja testisa kod novorođenčeta su:

• Niska telesna težina na rođenju;
• Prevremeno rođenje;
• Porodična istorija oboljenja ili drugi problemi genitalnog razvoja;
• Stanja fetusa koja mogu ograničiti rast, poput Daunovog sindroma ili oštećenja trbušnog zida;
• Upotreba alkohola od strane majke tokom trudnoće;
• Pušenje cigareta od strane majke ili izlaganje pasivnom dimu;
• Izloženost roditelja nekim pesticidima.

Da bi se testisi mogli normalno razvijati i funkcionisati, moraju imati nižu temperaturu od normalne telesne temperature. Skrotum pruža ovo hladnije okruženje. Komplikacije testisa koji se ne nalaze tamo gde bi trebalo da budu uključuju kancer testisa i infertilitet.

Fimoza

Fimoza je fiziološka pojava, koja se sreće kod većine novorođenčadi. Sastoji se u tome što je kožica penisa (prepucijum) jako sužena, te ne može da se posuvrati preko glansa. Nekad postoje i lake srasline između glansa i prepucijuma. Vremenom se fimoza izgubi sama po sebi, a ponekad je potrebna i hirurška intervencija. Jedina neprijatnost kod fimoze je što se ispod prepucijuma nakuplja sekret lojnih žlezda (smegma) i što usled infekcije lako može doći do zapaljenja. Lečenje zapaljenja se sastoji u održavanju higijene i odvajanju kožice od glansa. Ako je otvor uzan i glavić ne može da se ogoli, treba hirurškim putem uraditi obrezivanje do treće godine uzrasta. Pokušaji prevlačenja navlake preko glavića za vreme kupanja u toploj vodi mogu omekšati navlaku, ali postoji opasnost od infekcije zbog sekrecije i postoji opasnost da fimoza ne izazove parafimozu, koja zahteva brzu hiruršku intervenciju. U tom slučaju dolazi do otoka glavića, pa postoji opasnost od gangrene, jer je cirkulacija sprečena stezanjem.

Hidrocela

Hidrocela (Hydrocele) je vrećica ispunjena tečnošću koja se formira oko testisa. Hidrocele su najčešće kod beba. Skoro 10 posto muškaraca rođeno je sa hidrocelom. Međutim, mogu se javiti kod muškaraca bilo koje starosne dobi. Hidrocele uglavnom ne predstavljaju nikakvu pretnju za testise. Obično su bezbolne i nestaju bez lečenja. Međutim, ako imate oticanje skrotuma, obratite se svom lekaru kako biste isključili druge štetnije uzroke, poput kancera testisa.

Jednostrana ili obostrana hidrocela se često viđa kod novorođenčadi. U opni koja omotava testis nalazi se manja ili veća količina bistre, serozne tečnosti žućkaste boje. Otok je bezbolan, bez znakova zapaljenja. Hidrocela se razlikuje od kile time što se ne povećava pri plaču i što je prozračna. Vremenom se tečnost resorbuje i hidrocela se smanjuje. Većina hidrocela prisutna je na rođenju (urođene hidrocele), a bebe rođene pre termina su u većem riziku da ih imaju. U toku embrionalnog razvoja muške bebe, testis se spušta iz trbuha u skrotum. Kesica (processus vaginalis) koja je pridružena svakom testisu komunicira sa trbušnom dupljom i sadrži tečnost koja okružuje testis. U većini slučajeva, kad dođe do zatvaranja kesice nakon rođenja dolazi i do resorpcije ove tečnosti. Međutim, ukoliko dođe do zatvaranja kesice i zarobljavanja tečnosti koja ne može više da se vrati u trbuh bebe, formira se hidrocela. U većini slučajeva, ova tečnost zaostala oko testisa se potpuno resorbuje (nestane) tokom prve godine. U nekim slučajevima komunikacija kesice sa trbušnom dupljom nije potpuno prekinuta, tako da se pritiskom na skrotum količina tečnosti i veličine hidrocele menjaju.

Kod starijih dečaka hidrocela se razvija kao rezultat povrede ili upale epididimisa (malog izuvijanog kanalića na zadnjem delu testisa) ili tkiva testisa. To je stečena hidrocela.

Hidrocela po pravilu nije opasna I najčešće ne utiče na plodnost muškarca. Međutim, ponekad može postojati neka druga osnovna bolest (infekcija ili tumor) koja je dovela do hidrocele, ili udružena pojava (prva kila) koja je sama po sebi opasna. Zbog toga je pregled deteta sa tipičnom hidrocelom neophodan.

Ukoliko se ne povuče spontano za godinu dana, ako se povećava ili pravi osećaj nelagodnosti dečaku, može se razmatrati hirurško odstranjenje hidrocele.

Info :

Ukoliko primetite bilo kakve promene na genitalijama vašeg sina ili ste zabrinuti zbog njegovog razvoja, obratite se lekaru.

Prilozi iz iste kategorije

• Infertilitet
• Ovarijalna insuficijencija
• Problem muške plodnosti
• Ženski Infertilitet
• Krioprezervacija