Miomi materice su nekancerozne izrasline materice koje se često pojavljuju tokom reproduktivnog doba. Takođe se nazivaju lejomiomi. Miomi materice nisu povezani sa povećanim rizikom od raka materice i skoro nikada se ne razvijaju u rak.

Miomi variraju u veličini od veoma malih promena, koje ljudsko oko ne može otkriti, do glomaznih masa koje mogu izobličiti i uvećati matericu i ispuniti celu malu karlicu. Možete imati jedan miom ili više njih. U ekstremnim slučajevima, višestruki miomi mogu toliko proširiti matericu da dopre do grudnog koša.

Mnoge žene se u nekom trenutku svog života susretnu sa pojavom mioma, s tim što najčešće ne dolazi do pojave simptoma. Vaš ginekolog može slučajno otkriti miome tokom ginekološkog ili ultrazvučnog pregleda.

Simptomi

Mnoge žene koje imaju miome nemaju nikakve simptome. Na simptome mogu uticati lokacija, veličina i broj mioma.

Kod žena koje imaju simptome, najčešći znaci i simptomi mioma materice uključuju:

• Obilno menstrualno krvarenje;
• Menstrualni ciklusi traju više od nedelju dana;
• Pritisak ili bol u karlici;
• Učestalo mokrenje;
• Poteškoće sa pražnjenjem bešike;
• Zatvor;
• Bol u leđima ili nogama;
• Retko, miom može izazvati akutni bol kada preraste svoje snabdevanje krvlju i počne da nekrotiše (odumire).

Miomi se generalno klasifikuju prema njihovoj lokaciji. Intramuralni miomi rastu unutar mišićnog zida materice. Submukozni miomi se ispupčuju u šupljinu materice. Subserozni miomi izlaze na spoljašnji deo materice.

Kada se javiti ginekologu?

Obratite se svom lekaru ako imate:

• Bol u karlici koji ne prolazi;
• Preterano obilne, produžene ili bolne menstruacije;
• Mrlje ili krvarenje između menstruacija;
• Poteškoće sa pražnjenjem bešike;
• Neobjašnjivo nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija);

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako imate jako vaginalno krvarenje ili oštar bol u karlici koji se pojavi iznenada.

Uzroci

Lekari ne znaju uzrok mioma materice, ali istraživanja i kliničko iskustvo ukazuju na ove faktore:

• Genetske promene. Mnogi miomi sadrže promene u genima koje se razlikuju od onih u tipičnim mišićnim ćelijama materice.
• Hormoni. Estrogen i progesteron, dva hormona koja stimulišu razvoj sluzokože materice tokom svakog menstrualnog ciklusa u pripremi za trudnoću, izgleda da podstiču rast mioma. Miomi sadrže više estrogenskih i progesteronskih receptora nego tipične mišićne ćelije materice. Oni imaju tendenciju da se smanjuju nakon menopauze zbog smanjenja proizvodnje hormona.
• Drugi faktori rasta. Supstance koje pomažu telu da održi tkiva, kao što je faktor rasta sličan insulinu, mogu uticati na rast mioma.

Lekari veruju da se miomi materice razvijaju iz matične ćelije u glatkom mišićnom tkivu materice (miometrijum). Jedna ćelija se više puta deli, na kraju stvarajući čvrstu, gumenu masu različitu od obližnjeg tkiva.

Obrasci rasta mioma materice variraju – mogu rasti sporo ili brzo, ili mogu ostati iste veličine. Neki miomi prolaze kroz skokove rasta, a neki se mogu sami smanjiti.

Mnogi miomi koji su bili prisutni tokom trudnoće smanjuju se ili nestaju nakon trudnoće, jer se materica vraća na svoju uobičajenu veličinu.

Faktori rizika

Postoji nekoliko poznatih faktora rizika za miome materice. Faktori koji mogu uticati na razvoj mioma uključuju:

• Naslednost. Ako vaša majka ili sestra imaju miome, imate povećan rizik od njihovog razvoja.
• Početak menstruacije u ranom dobu;
• Gojaznost;
• Nedostatak vitamina D;
• Dijeta koja sadrži više crvenog mesa i manje zelenog povrća, voća i mlečnih proizvoda;
• Konzumiranje alkohola, uključujući pivo, izgleda da povećava rizik od razvoja mioma.

Komplikacije

Iako miomi materice obično nisu opasni, mogu izazvati nelagodnost i dovesti do komplikacija kao što je pad crvenih krvnih zrnaca (anemija), što uzrokuje umor, usled velikog gubitka krvi. Retko je potrebna transfuzija zbog gubitka krvi.

Trudnoća i miomi

Miomi obično ne ometaju trudnoću. Međutim, moguće je da miomi, posebno submukozni, mogu izazvati neplodnost ili gubitak trudnoće.

Takođe, miomi mogu povećati rizik od određenih komplikacija u trudnoći, kao što su abrupcija placente, ograničenje rasta fetusa i prevremeni porođaj.

Prevencija

Iako istraživači nastavljaju da proučavaju uzroke miomatoznih tumora, malo je naučnih dokaza o tome kako ih sprečiti. Sprečavanje mioma materice možda nije moguće, ali samo mali procenat ovih tumora zahteva lečenje.

Izborom zdravog načina života, kao što je održavanje zdrave težine i konzumiranje voća i povrća, možda ćete moći da smanjite rizik od mioma.

Takođe, neka istraživanja sugerišu da upotreba hormonskih kontraceptiva može biti povezana sa manjim rizikom od mioma.

Dijagnoza

Miomi materice se često otkriju slučajno tokom rutinsko ginekološkog pregleda. Vaš ginekolog može osetiti nepravilnosti u obliku materice, što ukazuje na prisustvo mioma.

Ako imate simptome mioma materice, uradite sledeće procedure:

• Ultrazvuk;
• Laboratorijski testovi (krvna slika, faktori koagulacije, biohemija);
• Histeroskopija;
• Laparoskopija;

Ako tradicionalni ultrazvuk ne pruži dovoljno informacija, vaš ginekolog vam može savetovati da uradite sledeće dijagnostičke postupke:

• Magnetna rezonanca (MR). Može detaljnije pokazati veličinu i lokalizaciju mioma, identifikovati različite vrste tumora i pomoći u određivanju odgovarajućih opcija lečenja.

Lečenje

Ne postoji najbolji pristup lečenju mioma materice – postoje mnoge mogućnosti lečenja. Ako imate simptome, razgovarajte sa svojim lekarom o opcijama za ublažavanje simptoma.

Praćenje

Mnoge žene sa miomima materice ne osećaju nikakve znake ili simptome, ili samo blago dosadne znake i simptome sa kojima mogu da žive. Ako je to vaš slučaj, praćenje rasta mioma bi moglo biti najbolja opcija.

Miomi nisu karcinomi! Retko ometaju trudnoću. Obično rastu sporo, ili uopšte ne rastu i imaju tendenciju da se smanjuju nakon menopauze, kada nivoi reproduktivnih hormona padnu.

Lekovi

Terapija za miome materice ciljaju hormone koji regulišu vaš menstrualni ciklus, leče simptome kao što su teško menstrualno krvarenje. Oni ne eliminišu miome, ali ih mogu smanjiti.

Hirurgija

Hirurško odstranjivanje mioma je najefikasniji postupak lečenja. Mogućnosti su, u zavisnosti od veličine tumora, lokalizacije i vašeg zdravstvenog stanja – laparoskopska operacija ili otvorena abdominalna operacija. U nekim slučajevima, hirurg-ginekolog će morati da odstrani celu matericu – histerektomija. 

Prilozi iz iste kategorije

• Karcinom endometrijuma
• Vaginalna intraepitelna neoplazija
• Sarkomi materice
• Suspenzija Ulipristal acetata
• Karcinom grlića materice