• Humani papiloma virus (HPV) je grupa virusa koja je izuzetno česta u celom svetu.
• Postoji više od 100 vrsta HPV-a, od kojih najmanje 14 izaziva rak (poznat i kao tip visokog rizika).
• HPV se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom i većina ljudi je zaražena HPV-om ubrzo nakon što započnu sa seksualnim aktivnostima.
• Rak grlića materice uzrokuje seksualno stečena infekcija određenim vrstama HPV-a.
• Dva tipa HPV (16 i 18) uzrokuju 70% karcinoma grlića materice i pretkancerozne lezije grlića materice.Takođe postoje dokazi koji HPV povezuju sa karcinomima anusa, vulve, vagine, penisa i orofarinksa.
• Rak grlića materice je drugi najčešći rak kod žena koje žive u manje razvijenim regionima sa procenjenih 570 000 novih slučajeva (1) u 2018. godini (84% novih slučajeva širom sveta).
• U 2018. godini približno 311 000 žena umrlo je od raka grlića materice; više od 85% ovih smrtnih slučajeva događa se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• Sveobuhvatna kontrola raka grlića materice uključuje primarnu prevenciju (vakcinacija protiv HPV), sekundarnu prevenciju (skrining i lečenje pretkancerogenih lezija), tercijarnu prevenciju (dijagnostika i lečenje invazivnog karcinoma grlića materice) i palijativnu negu.
• SZO preporučuje vakcine koje štite od HPV 16 i 18 i odobrene su za upotrebu u mnogim zemljama.
• Skrining i lečenje pretkancerogenih lezija kod žena od 30 godina i više je isplativ način prevencije raka grlića materice.
• Klinička ispitivanja i postmarketinški nadzor pokazali su da su HPV vakcine vrlo sigurne i vrlo efikasne u prevenciji infekcija HPV infekcijama.
• Rak grlića materice može se izlečiti ako se dijagnostikuje u ranoj fazi.

Humani papiloma virus (HPV) je najčešća virusna infekcija reproduktivnog trakta. Većina seksualno aktivnih žena i muškaraca će biti zaraženi u nekom trenutku svog života, a neki mogu biti i više puta zaraženi.
Vrhunsku podložnost zarazi i žene i muškarci stiču ubrzo nakon što postanu seksualno aktivni. HPV se prenosi polnim putem, ali penetrativni seks nije potreban za prenos. Genitalni kontakt kože sa kožom dobro je prepoznat način prenosa.
Postoji mnogo vrsta HPV-a, a mnogi ne uzrokuju probleme. HPV infekcije se obično uklanjaju bez ikakve intervencije u roku od nekoliko meseci nakon sticanja, a oko 90% se očisti u roku od 2 godine. Mali procenat infekcija određenim vrstama HPV-a može potrajati i napredovati do raka grlića materice.
Rak grlića materice je ubedljivo najčešća bolest povezana sa HPV-om. Gotovo svi slučajevi raka grlića materice mogu se pripisati HPV infekciji.
Infekcija određenim tipovima HPV-a takođe ima udela u razvoju karcinoma anusa, vulve, vagine, penisa i orofarinksa, koji se mogu sprečiti primenom sličnih strategija primarne prevencije kao one za rak grlića materice.
Tipovi HPV koji ne izazivaju rak (naročito tipovi 6 i 11) mogu da izazovu genitalne bradavice i respiratornu papilomatozu (bolest kod koje tumori rastu u vazdušnim prolazima koji vode iz nosa i usta u pluća). Iako ova stanja vrlo retko rezultiraju smrću, mogu prouzrokovati velike zdravstvene probleme. Genitalne bradavice su vrlo česte, vrlo zarazne i utiču na seksualni život.

Iako se većina infekcija HPV-om uklanja sama od sebe i većina pretkancerogenih lezija se spontano rešava, postoji rizik za sve žene da HPV infekcija može postati hronična, a pretkancerogene lezije prelaze u invazivni rak grlića materice. Potrebno je 15 do 20 godina da se rak grlića materice razvije kod žena sa normalnim imunološkim sistemom. Ženama sa oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa nelečenom HIV infekcijom, može biti potrebno samo 5 do 10 godina.

• HPV tip - njegova onkogenost ili snaga koja uzrokuje rak;
• imuni status - ljudi koji su imunokompromitovani, kao što su oni koji žive sa HIV-om, imaju veću verovatnoću da imaju uporne HPV infekcije i brži napredak do pretkancera i raka;
• koinfekcija sa drugim polno prenosivim agensima, kao što su oni koji uzrokuju herpes simpleks, klamidiju i gonoreju;
• paritet (broj rođenih beba) i mladost pri prvom rođenju;
• pušenje duvana.

Širom sveta, rak grlića materice je četvrti po učestalosti rak kod žena sa procenjenih 570 000 novih slučajeva u 2018. godini, što predstavlja 7,5% svih umrlih od raka među ženama. Od procenjenih više od 311 000 smrtnih slučajeva od raka grlića materice svake godine, više od 85% njih se dogodi u manje razvijenim regionima.

U razvijenim zemljama postoje programi koji omogućavaju devojkama da se vakcinišu protiv HPV-a, a ženama da se redovno pregledaju. Skrining omogućava prepoznavanje pretkanceroznih lezija u fazama kada se mogu lako lečiti. Rano lečenje sprečava do 80% karcinoma grlića materice u ovim zemljama.

U zemljama u razvoju pristup ovim preventivnim merama je ograničen, a rak grlića materice se često ne identifikuje dok ne napreduje i dok se simptomi ne razviju. Pored toga, pristup lečenju takve bolesti u kasnoj fazi (na primer, operacija raka, radioterapija i hemoterapija) može biti veoma ograničen, što rezultira većom stopom smrti od raka grlića materice u ovim zemljama.

Visoka stopa smrtnosti od raka grlića materice na globalnom nivou (Starosna standardizovana stopa: 6,9/100.000 u 2018. godini) mogla bi se smanjiti efikasnim intervencijama.

SZO preporučuje sveobuhvatan pristup prevenciji i kontroli raka grlića materice. Preporučeni skup akcija uključuje intervencije tokom čitavog životnog toka. Pristup bi rebalo da bude multidisciplinaran, uključujući komponente obrazovanja, socijalne mobilizacije, vakcinaciju, skrining, lečenje i palijativno zbrinjavanje.

Primarna prevencija započinje HPV vakcinacijom devojčica uzrasta 9-14 godina, pre nego što postanu seksualno aktivne.

Ostale preporučene preventivne intervencije za dečake i devojčice su:

• edukacija o bezbednim seksualnim praksama, uključujući odloženi početak seksualnih aktivnosti;
• promocija i obezbeđivanje kondoma za one koji su već uključeni u seksualne aktivnosti;
• upozorenja o upotrebi duvana koja često počinju tokom adolescencije i koja su važan faktor rizika za rak grlića materice i druge vrste karcinoma, i
• muško obrezivanje.

Žene koje su seksualno aktivne treba da budu pregledane na abnormalne ćelije grlića materice i pretkancerogene lezije, počev od 30 godina.

Ako je potrebno lečenje pretkancera za akciziranje abnormalnih ćelija ili lezija, preporučuje se krioterapija (uništavanje abnormalnog tkiva na grliću materice zamrzavanjem).

Ako su prisutni znaci raka grlića materice, mogućnosti lečenja invazivnog karcinoma uključuju hiruršku intervenciju, radioterapiju i hemoterapiju.

Trenutno postoje 3 vakcine koje štite i protiv HPV tipa 16 i 18, za koje se zna da uzrokuju najmanje 70% karcinoma grlića materice. Treća vakcina štiti od tri dodatna onkogena tipa HPV-a, koji uzrokuju dodatnih 20% karcinoma grlića materice. S obzirom na to da vakcine koje štite samo protiv HPV 16 i 18 imaju i određenu unakrsnu zaštitu protiv drugih ređih tipova HPV koji uzrokuju rak grlića materice, SZO smatra da su tri vakcine podjednako zaštitne protiv raka grlića materice. Dve vakcine takođe štite od HPV tipa 6 i 11, koji uzrokuju anogenitalne bradavice.

Klinička ispitivanja i postmarketinški nadzor pokazali su da su HPV vakcine vrlo sigurne i vrlo efikasne u prevenciji infekcija HPV infekcijama.

HPV vakcine najbolje funkcionišu ako se daju pre izlaganja HPV-u. Stoga SZO preporučuje vakcinaciju devojčica, starih između 9 i 14 godina, kada većina nije započela seksualne aktivnosti.

Vakcine ne mogu da leče HPV infekciju ili bolesti povezane sa HPV-om, poput raka.

Neke zemlje su počele da vakcinišu dečake jer vakcinacija sprečava rak genitalija kod muškaraca, kao i kod žena, a dve dostupne vakcine takođe sprečavaju bradavice na genitalijama kod muškaraca i žena. SZO preporučuje vakcinaciju za devojčice starosti između 9 i 14 godina, jer je ovo najisplativija javnozdravstvena mera protiv raka grlića materice.

Vakcinacija protiv HPV-a ne zamenjuje skrining raka grlića materice. U zemljama u kojima se uvodi HPV vakcina, možda će i dalje treba razviti ili ojačati programe skrininga.

Skrining za rak grlića materice uključuje ispitivanje pretkancera i raka kod žena koje nemaju simptome i mogu se osećati savršeno zdravo. Kada se skriningom otkriju pretkancerozne lezije, one se lako mogu lečiti i rak se može izbeći. Skrining takođe može otkriti rak u ranoj fazi i lečenje ima veliki potencijal za izlečenje.

S obzirom da se pretkancerozne lezije razvijaju mnogo godina, skrining se preporučuje svakoj ženi od 30 godina, a redovno i kasnije (učestalost zavisi od korišćenog skrining testa). Za žene koje žive sa HIV-om i koje su seksualno aktivne, skrining treba obaviti ranije, čim saznaju svoj HIV status.

Skrining mora biti povezan sa pristupom lečenju i primenom pozitivnih skrining testova. Skrining bez odgovarajuće kontrole nije etičan.

Trenutno postoje 3 različite vrste skrining testova koje SZO preporučuje:

• HPV testiranje na visoko rizične tipove HPV-a.
• vizuelni pregled sirćetnom kiselinom (VIA)
• konvencionalni (Pap) test i citologija na bazi tečnosti (LBC)

Za lečenje pretkanceroznih lezija, SZO preporučuje upotrebu krioterapije i postupka elektrohirurške ekscizije. LEEP predstavlja medicinsku tehniku noviju od laserske tehnike. Koristi se specijalni elektrohirurški nož u obliku omče (loop). Najčešće se ovaj postupak koristi pri uklanjanju abnormalnih izraštaja na grliću otkrivenih kolposkopijom ili skirning testom. Takve promene obično nisu maligne, ali je bitno odstraniti ih i poslati na histopatološku analizu, čime se sprečava mogućnost eventualne maligne alteracije. Za napredne lezije, žene treba uputiti na dalja ispitivanja i adekvatan tretman.

Simptomi raka grlića materice u ranoj fazi mogu uključivati:

• Povremeno uočavanje krvi ili lagano krvarenje između menstruacija kod žena u reproduktivnom dobu;
• Krvarenje u postmenopauzi;
• Krvarenje nakon polnog odnosa;
• Povećani iscedak iz vagine, ponekad neprijatnog mirisa.

Kako karcinom grlića materice napreduje, mogu se pojaviti i teži simptomi koji uključuju:

• Stalni bolovi u leđima, nogama i/ili karlici;
• Gubitak težine, umor, gubitak apetita;
• Iscjedak smrdljivog mirisa i nelagoda u vagini; i
• Oticanje noge ili oba donja ekstremiteta.

Ostali teški simptomi mogu se javiti u poodmakloj fazi, u zavisnosti od toga kako se rak proširio.

Dijagnoza raka grlića materice mora se izvršiti histopatološkim pregledom. Klasifikacija se vrši na osnovu veličine tumora i širenja bolesti u karlici i udaljenim organima. Lečenje zavisi od stadijuma bolesti, a opcije uključuju operaciju, radioterapiju i hemoterapiju. Palijativno zbrinjavanje je takođe suštinski element upravljanja karcinomom.