Ako dođe do začeća, embrion se implantira u endometrijum. Stanja i bolesti koja uključuju endometrijum i mogu uticati na vašu plodnost:

• Previše tanak ili predebeli endometrijum;
• Defekt lutealne faze;
• Endometrioza;
• Polipi endometrijuma;
• Adenomiozis;
• Ašermanov sindrom (priraslice materice);
• Virusna infekcija;
• Kancer endometrijuma.

Materica (uterus) se sastoji od tri sloja: perimetrijuma, miometrijuma i endometrijuma.

Perimetrijum je spoljašnji sloj materice. Izlučuje vodenu tečnost kako bi se sprečilo trenje između materice i okolnih organa.

Miometrijum je srednji sloj materice. Ovo je najdeblji sloj materice i sastoji se od debelog glatkog mišićnog tkiva. Tokom trudnoće, miometrijum se širi kako bi zadovoljio rast bebe. Tokom porođaja, kontrakcije miometrijuma pomažu u porođaju bebe.

Način funcionisanja

Endometrijum čini unutrašnji sloj materice. To je sluznica i ima promene u debljini tokom menstrualnog ciklusa. Sam endometrijum se sastoji od tri sloja.

Stratum basalis (bazalni sloj) je najdublji sloj endometrijuma koji se nalazi na miometrijumu materice. Ne menja se mnogo tokom ciklusa. Zamislite ga kao bazu iz koje rastu promenljivi slojevi endometrijuma.

Stratum spongiosum (spužvasti srednji sloj) i Stratum compactum (spoljašnji sloj) endometrijuma drastično se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. Zajedno, ova dva sloja su poznata kao funkcionalni sloj. Spoljašnji sloj je tanji i kompaktniji u odnosu na druge slojeve endometrijuma.

Funkcionalni sloj endometrijuma prolazi kroz dve osnovne faze svakog ciklusa.

Proliferativna faza počinje kada se endometrijum zgusne i priprema matericu za embrion. Traje od prvog dana menstruacije i nastavlja se do ovulacije. Hormon estrogen je vitalan za formiranje zdravog endometrijuma. Ako su nivoi estrogena preniski ili previsoki, to može dovesti do suviše tankog ili debelog endometrijuma. Endometrijum takođe postaje vaskularizovan tokom tog perioda zbog prisustva pravih i spiralnih arterija. Ove arterije obezbeđuju esencijalan protok krvi do endometrijuma.

Sekretorna faza počinje nakon ovulacije i traje do menstruacije, kada endometrijum luči esencijalne hranljive materije i tečnosti. Progesteron je esencijalni hormon za ovu fazu. Žlezde endometrijuma izlučuju proteine, lipide i glikogen. Ovo je potrebno da se nahrani embrion. Oni takođe sprečavaju da se endometrijum raspada. Ako se embrion implantira u zid endometrijuma, placenta u razvoju će početi da luči humani horionski gonadotropni hormon (hCG). Ovaj hormon trudnoće zatim signalizira žutom telu na jajnicima da nastavi da proizvodi progesteron, koji održava endometrijum. Ako se embrion ne implantira, tada žuto telo propada, što dovodi do smanjenja nivoa hormona progesterona. Kada progesteron padne, žlezde endometrijuma će prestati da luče tečnosti koje su ga održavale. Takođe, sa povlačenjem progesterona, spiralne arterije koje su snabdevale endometrijum krvlju počinju da se sužavaju. Ovo dovodi do razgradnje funkcionalnog sloja endometrijuma koji se izbacuje iz materice putem menstruacije, i ciklus počinje iznova.

Debljina endometrijuma

Ako prolazite kroz VTO proces, lekar može konstatovati da je vaš endometrijum suviše tanak, ili čak previše debeo. Debljina endometrijuma određuje se vaginalnim ultrazvukom. Ne postoji jasan konsenzus o tome šta je "suviše tanko" ili "previše debelo". Svaki doktor ima nešto drugačije mišljenje po ovom pitanju. Deblja sluznica materice je bolje okruženje za embrion, a idealna je ona debljine od najmanje 7-8 mm koja je na ultrazvuku trilaminarnog (troslojnog) izgleda. Ono što znamo je da suviše tanak ili debeo endometrijum može smanjiti izglede za uspešnu trudnoću. Istraživanja su pokazala da to može negativno uticati na implantaciju embriona ili povećati izglede za pobačaj. Tanak endometrijum može takođe biti znak smanjene plodnosti uopšte. Loša reakcija jajnika je povezana sa tankim endometrijom. Takođe je važno znati da je poznato da višestruka upotreba lekova za stimulisanje ovulacije negativno utiče na debljinu endometrijuma. Smatra se i da dugotrajna upotreba kontraceptivnih pilula privremeno uzrokuje tanak endometrijum.

Defekti lutealne faze

Lutealna faza menstrualnog ciklusa počinje nakon ovulacije i prolazi kroz početak menstruacije. Kao što je ranije pomenuto, tokom lutealne faze, hormon progesteron igra važnu ulogu u snabdevanju endometrijuma esencijalnim hranljivim materijama i supstancama. One održavaju endometrijum i stvaraju zdravu sredinu za embrion.

Defekt lutealne faze je potencijalni uzrok neplodnosti. To se dešava kada nivoi progesterona nisu dovoljno visoki ili nisu dovoljno dugo održavani da bi endometrijum ostao netaknut i pripremljen za implantaciju embriona. Jedno vreme, defekti lutealne faze su dijagnostikovani putem biopsije endometrijuma. Ovo se još uvek ponekad radi. Češće, defekti lutealne faze mogu se dijagnostikovati putem krvnog testiranja nivoa progesterona. Ako nivoi nisu dovoljno visoki ili nisu dovoljno dugo održavani, to može ukazivati na nedostatak lutealne faze. Drugi mogući znaci defekta lutealne faze su:

• Krvarenje nakon ovulacije, ali pre početka menstruacije.
• Kratka lutealna faza (kraća od 12 do 14 dana) na dijagramu bazalne telesne temperature.

Žene koje prate svoju bazalnu telesnu temperaturu mogu prepoznati ovaj abnormalni obrazac pre nego što shvate da imaju problem sa plodnošću. Ovo je jedna od mnogih prednosti dijagrama.

Endometrioza

Endometrioza je benigno stanje pri kome se endometrijum nalazi izvan šupljine materice. To je čest uzrok neplodnosti. Endometrioza je prvenstveno definisana rastom endometrijskog tkiva na pogrešnim mestima. Može uticati na matericu i ovulaciju. Neke studije su otkrile negativan uticaj na implantaciju embriona kod žena sa endometriozom.

Polipi endometrijuma ili materice

Polipi su najčešće benigne promene koje se razvijaju iz sluznice grlića i endometrijuma materice. Polip endometrijuma nastaje preteranim rastom jednog dela endometrijuma. Prisustvo endometrijalnog polipa može izazvati neplodnost, ali ne i nužno. Ako se trudite da zatrudnite, vaš lekar može predložiti hirurško uklanjanje polipa. Ovo vam može omogućiti da začnete bez dodatnih tretmana plodnosti.

Adenomioza

Adenomioza je stanje kada endometrijum raste u miometrijum (mišićni sloj materice). Može izazvati bolne, teške menstrualne cikluse. Adenomioza je češća kod žena u perimenopauzi, ali se može sresti i kod žena u kasnim 30-im i 40-im godinama. Primarni tretmani za adenomiozu su endoskopska endometrijska ablacija (koja uključuje uništavanje endometrijuma) ili histerektomija (uklanjanje materice). Nijedan od ovih tretmana nije prikladan ako i dalje želite imati decu. Za žene koje i dalje žele da imaju decu, postoje i druge opcije:

• Selektivna embolizacija (koja je usmerena samo na region adenomioze, a ne na ceo endometrijum);
• Hormonski tretmani sa agonistima GnRH;
• Kombinacija hormonskog i hirurškog tretmana.

Ašermanov sindrom

Ašermanov sindrom je kada se intrauterine priraslice formiraju unutar materice. To je tkivo ožiljaka koje raste u listovima unutar materice. Sindrom može biti uzrokovan ponovljenim dilatacijama i kiretažama, infekcijom karlice, carskim rezom i drugim operacijama materice. Ponekad je uzrok nepoznat. Ašermanov sindrom može izazvati probleme sa začećem i ponovljenim pobačajima. Može se lečiti histeroskopijom, procedurom koja omogućava i dijagnozu i uklanjanje ožiljnog tkiva.

Virusna infekcija endometrijuma

Virusna infekcija koja se nalazi u endometrijumu može izazvati neplodnost i ponovni gubitak trudnoće. Iako je ovo još uvek teorija i u ranim fazama istraživanja, ona bi mogla da objasni neke slučajeve neplodnosti. Mala, ali možda pionirska studija, otkrila je moguću vezu između virusa herpes HHV-6A i neplodnosti. Obično se misli na polno prenosivu bolest Herpes simplex virus 2, ili HSV-2. Međutim, herpes simpleks je samo jedan od mogućih oblika virusa. Virusna herpes familija je takođe odgovorna za boginje, mononukleozu i bolove uobičajene prehlade. Sumnja se da se HHV-6 prenosi pljuvačkom i da je najpoznatija po tome što izaziva uobičajen virusni osip u detinjstvu, rozeolu. Kao i drugi virusi herpesa, čak i nakon prolaska inicijalne infekcije, virus ostaje uspavan u organizmu.

Istraživači sumnjaju da HHV-6 može biti povezan sa drugim zdravstvenim problemima, osim osipa kod dece. Studija u Italiji, na 30 neplodnih žena i 36 kontrolnih (koje su već rodile najmanje jedno dete), ispitivala je da li HHV-6A može biti u korelaciji sa neplodnošću. Sve žene u studiji su imale biopsije endometrijuma. Istraživači su otkrili da je od neplodnih žena, 43% imalo genetičke dokaze o virusu HHV-6A u uzorcima endometrijuma. Iz kontrolne (plodne) grupe, nijedna žena nije imala DNK tragove HHV-6A u svojim biopsijama. Potrebno je uraditi veće studije, a nepoznato je koji bi bio najefikasniji tretman za žene sa prisustvom virusa HHV-6A. Neke mogućnosti uključuju antivirusne lekove ili imunološke tretmane (namenjene za smirivanje prirodnog imunološkog odgovora organizma na virus, koji može ometati implantaciju embriona ili napad na embrion pre nego što se razvije u bebu).

Kancer endometrijuma

Rak endometrijuma se ponekad naziva i rak materice. Budući da uzrokuje abnormalno krvarenje, ova vrsta raka se često dijagnostikuje brzo. Rana dijagnoza može omogućiti lečenje koje čuva plodnost. Kod nas je drugi najčešći karcinom, posle karcinoma dojke u životnom dobu od 51-65 godina. Najčešće oboljevaju žene u postmenopauzi (2/3), žene u perimenopauzi (1/3), dok je kod žena mladjih od 40 godina, veoma redak. Lečenje raka endometrija može uzrokovati neplodnost ako je potrebno agresivno lečenje.

Rana dijagnoza je neophodna. Postoje načini da se očuva plodnost kada je dijagnoza rana. Na primer, hormonsko lečenje (umesto hirurškog lečenja) endometrijalnog karcinoma može bolje očuvati plodnost. Kod konzervativnog hirurškog tretmana, žene nakon lečenja mogu imati problema sa tankim endometrijom. Ovo može negativno uticati na stope implantacije i povećati verovatnoću pobačaja.

Prilozi iz iste kategorije

• Polip endometrijuma
• Spad materice
• Disfunkcionalna krvarenja
• Promene na dojkama
• Vaš ginekolog