Hepatitis B može biti akutni, koji traje manje od 6 meseci i nakon tog perioda prolazi, ili hronični hepatitis B, koji traje duže od 6 meseci. Hepatitis B je uzrokovan jednom od mnogobrojnih vrsta virusa hepatitisa, a procene su da je više od 3% svetske populacije zaraženo bar jednom od vrsta virusa, većina bez svesnog znanja o tome. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma. Hepatitis spada u polne infekcije, iako se često stavlja u kategoriju polnih (polno prenosivih) bolesti, s obzirom da se često prenosi polnim odnosom.

Način prenošenja

Tragovi virusa kod inficiranih osoba su pronađeni u pljuvačci, spermi, izmetu i krvi. Ipak, ova bolest se ne može preneti kašljanjem, kao ni kijanjem. Vaginalni seksualni odnos, kao i analni seksualni odnos su dokazani načini za prenošenje ovog virusa. Postoje sumnje da se hepatitis B može preneti i putem oralnog seksa, ali za sada ne postoje pouzdani dokazi. Teoretski, rizik postoji.

Takođe, ova bolest se može preneti:

• Putem oro-seksualnog odnosa, tj. putem nadraživanja partnerovog anusa jezikom (ovakva vrsta seksualne stimulacije je češća kod homoseksualnih parova).
• Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)
• Rođenjem i dojenjem novoređenčeta, ukoliko je majka zaražena.

Kod odraslih koji se zaraze virusom, telo će u više od 85% slučajeva uspeti da proizvede odgovarajuća antitela za borbu protiv virusa i da se odbrani. Ovaj procenat je nešto niži kod mlađih osoba i raste sa godinama.

Simptomi

Simptomi hepatitisa B se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku bolesti. Skoro sve bebe i deca, kao i 50% odraslih koji su tek dobili infekciju, nemaju nikakvih simptoma. Simptomi obično počinju 6 nedelja do 6 meseci nakon izloženosti virusu (u proseku 2 meseca). Dužina bolesti varira. Većina ljudi se oporavi kroz tri nedelje. Kod odraslih, rani simptomi (simptomi akutnog hepatitisa) su:

• loše zdravlje (osećate se loše, ali ne dovoljno da biste mogli da tvrdite da ste bolesni);
• gubitak apetita;
• muka (gađenje);
• iscrpljenost;
• povraćanje;
• bolovi u mišićima;
• abdominalni grčevi (bolovi u stomaku ili sa strane);
• blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom);
• tamnožuti urin ili braon boja urina;
• bleda ili beličasta boja stolice;
• žutica (žutilo beonjača ili kože).

Osoba koja ima hepatitis B može pokazati sve ili samo neke od gore navedenih simptoma. Kod više od 90% beba, 50% dece i 5% odraslih sa akutnim hepatitisom B će se razviti hronična, odnosno dugotrajna infekcija. Ukoliko ova polna bolest pređe u hroničan oblik, jetra počinje da pati od stalnih upala, što, ako se ne leči, može dovesti do ciroze ili raka jetre. Uglavnom se bolest može držati pod kontrolom, ali se u jako malom procentu slučajeva dešava i fatalan ishod.

Lečenje

Infekcija bilo kojom vrstom hepatitisa se može utvrditi testom krvi. Ako su rezultati testa pozitivni, vaš doktor će identifikovati tip virusa i propisati vam odgovarajuću terapiju. Ponekad se zahteva biopsija jetre kako bi se ustanovilo koliko je opasan stepen bolesti. Za oporavak i čišćenje organizma od akutne forme Hepatitisa B je pre svega potrebno mnogo odmaranja i mnogo unete tečnosti. Ukoliko imate hronični hepatitis B, vaš doktor će vam takođe prepisati odgovarajuću terapiju. Uz malo sreće, kombinovani pristupi protiv hepatitisa B će uroditi plodom, odnosno čišćenjem organizma od virusa ili pak velikim usporavanjem delovanja virusa u vašem organizmu.

Vakcina protiv hepatitisa B

Vakcina protiv hepatitisa B se od kraja 2005. godine redovno daje novorođenim bebama (prva doza se daje u porodilištu, druga za mesec dana, a treća 6 meseci nakon prve doze; HBIG  - imuniglobulin protiv hepatitisa B se daje kod akcidenta sa infektivnim materijalom i kod novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki) i deci uzrasta 12 godina (ukoliko vakcina nije ranije primljena, daju se tri doze).

Takođe, vakcina se daje i rizičnim grupama (hemofiličari, bolesnici na dijalizi, seksualni partneri osoba pozitivnih na Hepatitis B, štićenici ustanova socijalne zaštite, intravenski narkomani, insulin zavisni bolesnici od šećerne bolesti, novorođenčad majki pozitivnih na hepatitis B, koja imaju drugačiji režim vakcinisanja od ostalih beba).

Prilozi iz iste kategorije

• Hepatitis C
• Kako izbeći polne bolesti?
• Simptomi polno prenosivih bolesti
• Kondilomi u trudnoći
• Mikoplazma