Histeroskopija je veoma važan deo u ispitivanju steriliteta, ponovljenih pobačaja i/ili abnormalnog krvarenja iz materice. Može biti dijagnostička i operativna. To je intervencija u kojoj se koristi histeroskop koji se kroz vaginu i grlić materice unosi u materičnu duplju.

Šta je to histeroskop?

Moderni histeroskopi su tako tanki, da kroz grlić prolaze bez njegovog širenja (dilatacije). Zahvaljujući razvoju moderne tehnologije, odnosno minjaturizaciji medicinskih pomagala, uz pomoć optičkog sistema od svega 4 mm u prečniku omogućen je potpuno bezbolan, direktan pregled šupljine materice.

Histeroskop se sastoji od optičkog sistema, radnog kanala i cirkulacijskog kanala kroz koje kontinuirano prolazi tečnost (fiziološki rastvor) i na taj način omogućava održavanje vidnog polja i ispiranje eventualnih tragova krvi i sluzi. Kroz radni kanal se uvlače mikromakaze, kao i različite hvatalice ili elektrode, uz pomoć kojih se eventualne patološke promene u materici mogu bezbolno odstranjivati. Na ovaj način se veliki broj patoloških promena koje su pre bile lečene bolnim i neugodnim kiretažama, rešavaju potpuno bezbolno, odnosno otklanja se potreba za opštom ili lokalnom anestezijom.

Osim toga, za razliku od kiretaže koja se izvodi "na slepo", odnosno samo na osnovu osećaja dodira zidova materice i patoloških promena, histeroskopija, zahvaljujući mogućnosti direktne vizualizacije promena, odstranjuje samo patološku promenu i ne traumatizuje okolno normalno tkivo. Ova karakteristika histeroskopije je naročito važna kod pacijentkinja koje su u postupku lečenja neplodnosti jer se na taj način minimalizuje bilo kakvo oštećenje zdravog endometrijuma.

Unutrašnjost materice čine dva lista endometrijuma (materične sluzokože) koji su međusobno priljubljeni. Da bi se sagledali, moraju se razdvojiti, a to se najčešće čini ubacivanjem tečnosti između njih. Histeroskopija se obavlja obično neposredno posle menstrualnog krvarenja, jer se tada najlakše može sagledati materična duplja.

Dijagnostička histeroskopija

Dijagnostička histeroskopija se koristi da bi se ispitala unutrašnjost materice, tj. materična duplja i sluzokoža, postojanje septuma (pregrada) i/ili priraslica, polipa, mioma ili drugih abnormalnosti. Histeroskopija ima veliku dijagnostičku vrednost (otkriva uzrok) u slučaju raznih ginekoloških problema:

• Infertilitet (u velikom broju ustanova koje se bave vantelesnom oplodnjom, histeroskopija spada u obavezni deo pripremnog postupka pre započinjanja samog procesa vantelesne oplodnje).
• Krvarenja (obilno ili nepravilno menstrualno krvarenje, krvarenje između ciklusa, krvarenja nakon seksualnog odnosa, krvarenja u menopauzi).
• Nejasni uzroci pobačaja.
• Prisustvo ožiljnog tkiva u materičnoj duplji (intrauterusne sinehije).
• Rani stadijumi raka sluzokože materice.

Ukoliko se drugim pregledima (ultrazvuk, histerosalpingografija) posumnjalo na postojanje polipa materične sluzokože, služi za otkrivanje mioma koji narušavaju materičnu duplju, zatim zadebljanu materičnu sluzokožu ili nepravilnost oblika materice.

Operativna histeroskopija

Operativna histeroskopija je često samo nastavak dijagnostičke. To je intervencija u kojoj se operativno uklanjaju promene koje su nam dostupne (priraslice, polipi sluzokože materice, miomi koji ulaze u materičnu šupljinu (submukozni miomi), nejasne promene koje prominiraju u materičnu duplju), kao i uklanjanje tkivnih pregrada (uterusne septe) koje remete normalan oblik materične duplje i time onemogućavaju začeće, normalan tok trudnoće, ili čine neke druge nepogodnosti u menstrualnom ciklusu. Tokom histeroskopije često je moguće iz šupljine materice odstraniti intrauterusni kontraceptivni uložak (spirala), kao i ožiljno tkivo (sinehije). Ovom intervencijom se koriguje oblik materične duplje. Uzimanjem dubokih uzoraka materične sluzokože (duboka biopsija endometrijuma) i njihovom histopatološkom analizom, dolazimo do informacija vezanih za građu materične sluzokože i hormonskom uticaju na nju.

Mikrobiološka analiza ovih uzoraka može nam otkriti tzv. neme infekcije, tj. infekcije koje su prisutne u samom tkivu, ali ih na drugi način ne možemo otkriti. One ne daju nikakve pritajene (latentne) tegobe, ali mogu izazvati probleme steriliteta.

Rizici histeroskopije

Mnoge žene u kasnijem reproduktivnom dobu imaju obilna menstrualna krvarenja. Ukoliko ova krvarenja ne reaguju na hormonsku terapiju, izbor bi bio histerektomija ili histeroskopija. Histeroskopija je, naravno, sa mnogo prednosti, jer je pacijentkinja pošteđena velike operacije, uklanjanja materice i jajnika, kao i brojnih potencijalnih opasnosti koje takva operacija sa sobom nosi. Ova operacija se zove ablacija endometrijuma. Pomoću histeroskopa se obavi odstranjivanje sluzokože i tako se spreči ponovo obilno menstrualno i intermenstrualno krvarenje.

Priprema pacijenta

• Obavestite lekara ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću.
• Obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate u redovnoj terapiji.
• Obavestite lekara ukoliko imate alergiju na lekove i hranu.
• Potrebno je da se konsultujete sa lekarom oko kratkotrajnog prekidanja  lekova koje sprečavaju zgrušavanje krvi (Aspirin, Plavix, Clopidix,  Farin, Sincum, Sintrom, Pradaxa, Xarelto, Eliquis, Fraxiparin).
• Obavestite lekara ukoliko se lečite ili ste se lečili od neke polno prenosive infekcije (Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma, HPV).
• Najmanje 24 sata pre biopsije nemojte imati polne odnose i nemojte  koristiti tampone ili vaginalnu terapiju (vaginalete i vaginalne kreme).
• Najbolje je da proceduru zakažete van perioda menstrualnog krvarenja.

Komplikacije

Komplikacije dijagnostičke histeroskopije su veoma retke. Statistički gledano, dešavaju se u 2% slučajeva i to se svodi na probijanje (perforaciju) materičnog zida. S obzirom na širinu instrumenta, ove perforacije su veoma male i najčešće spontano zarastaju.

Komplikacije vezane za tečnost kojom se širi materična duplja su odliv tečnosti u trbušnu duplju, kao i u krvne sudove, sto može izazvati probleme sa arterijskim pritiskom, elektrolitskim disbalansom itd.

Većina pacijenata ne oseća nikakve tegobe za vreme i posle intervencije. Međutim, postoje određene neprijatnosti koje se mogu desiti tokom intervencije. Najčešća neprijatnost je bol koji pacijenti osećaju posle histeroskopije. Bol se može porediti sa nešto jačim menstrualnim bolovima i nije zabrinjavajući.

Dan ili dva nakon procedure možete osećati bol u predelu vagine. Nakon nedelju dana možete imati oskudno vaginalno krvarenje ili krvav vaginalni sekret.

Nedelju dana nemojte koristiti tampone i nemojte imati seksualne odnose (kako bi mesto sa kog je uzeta biopsija moglo da zaraste).

Ne preporučuje se da se izlažete napornoj fizičkoj aktivnosti dan nakon biopsije.

Potrebno je da se odmah javite lekaru ukoliko imate: vaginalno krvarenje, groznicu, jak bol u stomaku, vaginalni sekret neprijanog mirisa.

Ozbiljni rizici su retki, ali ih moramo pomenuti:

• obilno krvarenje;
• infekcija;
• rizici koje sa sobom nosi anestezija.

Prilozi iz iste kategorije

• Modifikacija gena embriona
• Spermogram
• Asistirane reproduktivne tehnologije
• Krioprezervacija
• VTO o trošku RFZO