Da li je biti u drugom stanju i tako doneti na svet dete za bračni par koji ne može ostvariti tu sreću nesumnjivo human gest u pravom smislu reči ili predstavlja rentiranje materice uz materijalnu nadoknadu?

Sve dosadašnje analize su pokazale da su neosnovani strahovi o uticaju surogatstva na sreću potomka ili surogat porodice. Čak su surogat porodice održavale kontakt sa surogat majkama u više od 2/3 slučajeva, a skoro sve majke su imale dobar odnos sa surogat majkama. Takođe skoro sve majke izjavljuju da nemaju strah od odnosa surogat majke i deteta.

Surogat majke po istraživanjima pokazuju više ljubavi i topline prema bebama, nego roditelji iz dece rođene prirodnim putem. Nema registrovanog slučaja problema preuzimanja bebe od surogat majke. Surogat porodice poseduju kvalitetnije veštine roditeljstva nego prirodne porodice. Trećina surogat majki su krvne srodnice ili dobre prijateljice majke primaoca.

Svi vidovi roditeljstva, kao što su kvaliteti roditelja, emotivna povezanost, toplina i odgovornost majke prema detetu, bili su u istraživanjima bolje ocenjeni kod surogat porodica nego kod prirodnih porodica.

Deca iz surogat porodica ne pokazuju razliku u ponašanju, temperamentu, opštoj aktivnosti, prilagodljivosti novim situacijama i predvidljivosti reakcije u odnosu na decu iz prirodnih porodica.

Anonimnost je veoma različita u odnosu surogat majke i porodice primaoca. Sve surogat majke slobodno govore o svojoj trudnoći. Porodice primaoci različito se odnose prema ovoj istini i veoma često, u skoro polovini slučajeva ni roditeljima ne govore o načinu roditeljstva, ali zato češće upoznaju prijatelje o surogat roditeljstvu.

Zakonska regulativa

Zakonska regulativa je neujednačena od države do države. U SAD, većina saveznih država dozvoljava surogat roditeljstvo. U V. Britaniji, surogat majka se plaća, kao i u Izraelu, dok je u Australiji, Holandiji i Francuskoj zabranjeno plaćanje. Pravne regulative nema u Srbiji, Grčkoj i Irskoj, a zabrana postoji u Nemačkoj i Austriji.

Prednacrtom građanskog zakonika (Surogat materinstvo biće regulisano zaključivanjem ugovora o rađanju za drugog), ova tema je pokrenuta i kod nas. Surogat materinstvo, odnosno rađanje za drugog, uskoro bi trebalo da bude pravno regulisano i u Srbiji, tako što bi se ugovorom uređivali odnosi između majke koja će nositi i roditi dete (rodilja) za drugu ženu (nameravana majka) i njenog supružnika, ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja. Kao neke od uslova za zaključenje ugovora, zakonopisac predviđa:

• Da roditelji nisu uspeli da na druge biomedicinski potpomognute načine dođu do željene trudnoće ili da postoji rizik po zdravlje majke ili deteta;
• Roditelji i surogat majka moraju biti državljani Republike Srbije sa prebivalištem na njenoj teritoriji i sl.
• Kao način overe ugovora se predviđa overa pred sudijom, koji je dužan da upozori stranke na njihova prava i obaveze.

Smatra se da, iako je zakonopisac predvideo stroge uslove za zaključenje ovog ugovora, oni moraju biti još rigorozniji, da bi se primena ovog instituta svela na one slučajeve u kojima je to zaista opravdano. Donošenje ovog zakona bi omogućilo potomstvo velikom broju parova u Srbiji koji ne mogu doći do željene trudnoće na druge načine, a njihov broj se procenjuje na čak 300 hiljada.

Jedino rešenje za parove kod kojih postoji problem nedostatka polnih ćelija, kao i za parove koji bi na potomstvo preneli teške naslede bolesti, je donacija gameta i embriona.

Etički aspekti

Veliki je broj dilema i emotivnih lomova kod ovakvih parova, a obaveza je države i društva da celu problematiku zakonski uobliči i socijalno prihvati. Etički aspekti donacije su posebni i obuhvataju nekoliko oblasti:

• Pristanak: vezan je za informisani pristanak i objašnjenje donoru i primaocu svih mogućnosti ovog postupka.
• Pregled donora i regrutovanje: neophodno je da donor bude psiho-fizički zdrava osoba odgovarajućih intelektualnih kapaciteta. Beleže se samo neophodne informacije o donoru - morfologija, obrazovanje i profesija, poreklo i motivi. Godine starosti donora jajne ćelije trebalo bi da budu ispod 35, a donora sperme ispod 50, zbog genetskih rizika povezanih sa godinama starosti. Regrutovanje donora vrši nezavisno i neprofitabilno telo, a poželjno je da bude dobrovoljno i bez finansijske nadoknade.
• Pregled i procena primaoca: odnosi se na procenu koristi i blagostanja budućeg potomka.
• Medicinske indikacije: problem nedostatka polnih ćelija, prenos na potomstvo teških naslednih bolesti i kada ostali postupci nisu uspeli.
• Bezbednost: sprovodi se da bi se izbeglo prenošenje bolesti na primaoca i potomka. Zato se radi procena opšteg zdravstvenog stanja, rizika od infekcija i genetske bolesti.
• Psiho-socijalne indikacije: vezane su za slučajeve homoseksualnih primalaca, slobodnih ili postmenopauzalnih žena.
• Anonimnost: ne postoji, jer su uključene tri strane, donor, primalac i potomak. Zato postoji dvosmernost za učesnike. Donor može biti anoniman ili identifikovan, a primalac zadržava pravo roditeljske anonimnosti ili informisanosti. Kada dete dostigne zrelost, saopštava mu se identitet donora, ali neće imati pristup anonimnom donoru.

Problem materijalne nadoknade donoru rešava se od solidarnosti do visokih kompenzacija i različito od države do države.

Prilozi iz iste kategorije

• Ašermanov sindrom
• Infertilitet
• HSG
• Testovi ovarijalne rezerve
• Histeroskopija