Mnoge žene ulaskom u menopauzu, odnosno klimaks, počinju da primećuju promene na svome telu, promene u raspoloženju, razne manje ili više neprijatne simptome o kojima ćemo više pisati u daljem tekstu.
Do ovoga dolazi pre svega zbog novonastalog hormonskog disbalansa, odnosno manjka hormona jajnika, u prvom planu estrogena, a zatim i progesterona. Većina ovih promena i posledica se može sprečiti ili ublažiti raznim varijantama terapije.
Kratkoročni efekti
Napadi vrućine
Valunzi (fumade) najčešći su simptom tokom menopauze. Obično su samo-ograničavajući i kod više od polovine žena prestaju spontano, unutar pet godina.
Napadi obično počinju kao iznenadan osećaj vrućine na koži, koncentrisan na lice i gornji deo grudnog koša, koji brzo zahvata celo telo. Osećaj traje dva do četira minuta i često je povezan s obilnim znojenjem i povremenim osećajem lupanja srca (palpitacije), nakon čega često sledi osećaj hladnoće i drhtanje. Valunzi se pojavljuju obično nekoliko puta dnevno, iako se to kod pojedinih žena razlikuje, pa se javljaju jednom dnevno ili jednom svakih sat vremena, danju i noću.
Napadi predstavljaju poremećaj centra za regulaciju temperature tela. Javlja se širenje perifernih krvnih sudova, sa povećanjem prokrvljenosti i znojenja. Stoga se brzo gubi telesna temperatura i smanjuje ispod normale. Drhtanje se javlja kao prirodan mehanizam kojim telo pokušava proizvesti energiju za uspostavljanje normalne telesne temperature.
Lečenje estrogenom je najbolja terapija. Druge vrste terapije, za žene koje ne žele ili ne smeju uzimati estrogene, uključuju inhibitore preuzimanja serotonina, klonidin, progesterone.
Poremećaj spavanja i depresija
Nezgodna nuspojava napada vrućine jeste buđenje tokom noći i remećenje normalnog sna. Kako se kod nekih žena javljaju jednom na sat, poremećaj sna je očito značajan. Dugotrajan poremećaj sna može uzrokovati umor, razdražljivost, depresiju, poremećaje koncentracije i druge emocionalne i psihološke simptome, koji se obično pripisuju menopauzi.
Istraživanja povezanosti depresije i menopauze daju konfliktne rezultate. Većina dugotrajnih studija nije našla nikakvu povezanost. S druge strane, u jednoj od studija, polovina žena se žali na depresiju bar jednom tokom tri godine praćenja. Stresovi povezani s porodičnim životom smatraju se odgovornim, pre nego hormonske promene. Psihološke smetnje mogu se pripisati nizu nehormonskih uzroka. Primeri stresnih događaja u vreme menopauze su kriza srednjih godina, strah od starenja, nezadovoljstvo izgledom, deca napuštaju kuću, razočaranja u karijeri, hronične bolesti i fizička ograničenja.
Efikasnost lečenja estrogenom kod menopauzalnih žena sa poremećajem raspoloženja je protivrečna. Terapija estrogenom može pomoći ženama u smislu normalnog sna, zbog regulisanja napada vrućine. Ipak, teže depresije trebalo bi lečiti po preporuci psihijatra.
Osteoporoza
Dugotrajan manjak estrogena izaziva gubitak mineralne gustine kostiju, osteoporozu i povećanu sklonost prelomima. Oko pedesete godine, u doba nastupa menopauze i manjka estrogena, kost se preoblikuje i veći je gubitak njenog svojstva, nego izgradnja. Godišnje se, u prvih nekoliko godina nakon menopauze, može izgubiti čak i do 5% koštane mase. Osteoporoza se može javiti već nakon deset godina, zavisno o individualnoj koštanoj masi i periodu menopauze.
Osteoporoza je veliki javnozdravstveni problem na koji otpadaju veliki troškovi. Nakon preloma kuka, 20-30% žena umire u prvih šest meseci, često ne napuštajući bolnicu. Mnoge koje prežive, trajni su invalidi. Prelomi pršljenova su češći nego prelomi kuka i na njih otpada polovina svih osteoporotičnih preloma. Ovi su prelomi odgovorni za gubitak visine, dugotrajnu bol u leđima i kifozu (leđnu grbu).
Ukoliko je žena pod rizikom od razvoja osteoporoze, preporučuje se merenje mineralne gustine kostiju. Redovnom estrogenskom terapijom može sprečiti brz gubitak koštanog kalcijuma, poboljšati snagu i savitljivost kostiju i sprečiti ili odložiti nastanak preloma.
Bolesti srca i krvnih sudova
Kardiovaskularne bolesti, uključujući koronarnu bolest srca i srčani infarkt, glavni su uzrok smrti žena. Učestalost srčanog infarkta, iako niža nego kod muškaraca, dramatično se povećava nakon menopauze. Rizik od kardiovaskularne bolesti među postmenopauzalnim ženama jednak je riziku kod muškaraca. Hirurški uzrokovana menopauza (odstranjenje jajnika) ili prevremena disfunkcija jajnika, dovode do viška kardiovaskularnih bolesti kod žena, osim kod onih koji nastaju u prirodnoj postmenopauzi. Takođe, rana prirodna menopauza povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Na ovo verovatno utiče činjenica da većina žena koje ranije uđu u menopauzu, konzumira cigarete.
Uprkos nekim istraživanjima koja navode zaštitni uticaj estrogenske terapije, sve studije nisu ovo potvrdile. Estrogensko-progesteronska terapija nije pokazala zaštitni učinak, već i potencijalne negativne posedice.
Demencija
Estrogenska terapija kod postmenopauzalnih žena može sprečiti ili odložiti nastup demencije. Istraživanja su dosad pokazala kako ova terapija dovodi i do 30% smanjenja učestalosti Alchajmerove bolesti, ili bar neutralan efekat, a nijedna studija nije pokazala negativan uticaj u razvoju demencije. Slabljenje spoznajnih funkcija postmenopauzalnih žena može odražavati koncentraciju estrogena u telu. Potencijalni mehanizam kojim bi estrogenska terapija mogla sprečiti slabljenje spoznajnih funkcija jeste povećanje protoka krvi u mozgu. Iako postoje potencijalni biološki mehanizmi kojima bi se moglo objasniti smanjenje rizika od demencije ili ublažavanje njenog stupnja izazvano estrogenskom terapijom, potrebno je još napora kako bismo više saznali o ovom problemu.
Promene vezivnog tkiva
Udeo kolagena u koži i kostima smanjuje se usled manjka estrogena. Smanjena količina kolagena u koži može uzrokovati ubrzano starenje kože i stvaranja bora. Kolagenske promene se mogu normalizovati estrogenskom terapijom. Povećano stvaranje kolagena može biti jedan od razloga zašto estrogenska terapija sprečava osteoporotične prelome kostiju. Povećana količina kolagena u kostima verovatno povećava njihovu snagu i savitljivost, nezavisno o mineralnoj gustini kostiju.
Poremećaj ravnoteže
Poremećena ravnoteža u postmenopauzi može biti posledica uticaja manjka estrogena na nervni sistem. Neke studije beleže poboljšanje nakon terapije estrogenima. Ravnotežni poremećaji mogu imati glavnu ulogu u čestim prelomima podlaktice (Collesov prelom). Ovaj prelom se obično javlja pri padu na ispruženu ruku.
Urogenitalne promene
Menopauza je povezana sa smanjenjem seksualne funkcije i povećanom učestalošću mokraćnih infekcija, kao i nemogućnosti zadržavanja mokraće (inkontinencija).
Smanjena seksualna funkcija je posledica manjeg protoka krvi kroz vulve i vaginu, usled manjka estrogena. Ovo je glavni razlog smanjene vlažnosti vagine i smanjenja seksualne funkcije kod menopauzalnih žena. Kod eskperimentalnih životinja uočeno kako manjak estrogena uzrokuje poremećaje pudendalnog nerva koji omogućava osećaj u genitalnom području. Slična promena događa se kod žena s manjkom estrogena, a posledica je smanjen osećaj u regiji klitorisa. Poremećaj nerva, prema dosadašnjim iskustvima, potpuno je lečiv estrogenskom terapijom.
Vaginalna atrofija (smanjenje broja i veličine vaginalnih ćelija) uzrokuje vaginalnu suvoću i bolan seksualni odnos, što takođe doprinosi smanjenju seksualne funkcije.
Sluznica koja prekriva unutrašnjost vagine i mokraćne cevi, vrlo je osetljiva na estrogen i nakon menopauze dolazi do stanjenja površnih vaginalnih ćelija. Vagina izgleda bleda, manjkaju normalni vaginalni nabori, često su vidljivi krvni sudovi ili tačkasta krvarenja. Grlić materice takođe se može stanjiti. Elastičnost vagine takođe može oslabiti i cela vagina postaje kraća i/ili uža.
Normalno nastavljanje seksualne aktivnosti može sprečiti ove promene veličine i oblika vagine, čak i ako se ne uzimaju preparati estrogena. Bolni seksualni odnosi postmenopauzalnih žena trebaju se lečiti estrogenom. Redovna terapija estrogenom je prikladna, a lokalna (vaginalna) terapija estrogenom je za žene koje žele smanjiti njihovo delovanja na celo telo. Kombinacija oba preparata takođe je moguća i preporučljiva u situacijama kad se razmišlja o povećanju doze redovne terapije kod žena koje nemaju terapijski odgovor na uobičajene doze.
Smanjeno lučenje hormona androgena nakon menopauze, potencijalno može umanjiti seksualnu želju (libido). Istraživanja uticaja terapije androgenima u svrhu povećanja seksualne želje vrlo su kontradiktorna. Niske doze androgenske terapije mogu se razmotriti kod žena koje se teško seksualno uzbuđuju, naročito onih kod kojih je menopauza posedica hirurškog zahvata.
Niska proizvodnja estrogena nakon menopauze uzrokuje atrofiju površnih i srednjih slojeva ćelija koje oblažu mokraćni sistem, što za posedicu ima upalno stanje (atrofični uretritis), oslabljeno zatvaranje mokraćnog mehura, gubitak popustljivosti i nadražljivost. Ove promene uzrokuju mokraćnu inkontinenciju (nemogućnost kontrolisanja mokraće). Uprkos protivrečnim rezultatima ispitivanja uticaja estrogena na mokraćnu inkontinenciju, razumno je započeti lečenje estrogenima. Kao i vaginalnu atrofiju i bolan snošaj, mokraćna inkontinencija u menopauzi leči se lokalnim ili sastavnim estrogenima. Trajanje estrogenske terapije nije tačno određeno, ali se za lečenje menopauzalnih simptoma preporučuje kratkotrajna terapija: šest meseci do pet godina.
Ponavljane mokraćne infekcije problem su mnogih postmenopauzalnih žena. Osim atrofije sluznice, manjak estrogena menja kiselost vagine i vrste vaginalnih bakterija. Te promene povećavaju sklonost mokraćnim infekcijama. Istraživanjima je dokazano kako estrogenska terapija smanjuje učestalost mokraćnih infekcija.
Alternativna terapija
Menopauza je prirodna faza u životnom ciklusu žene, ali faza u kojoj dolazi do niza promena nastalih zbog smanjenja funkcije jajnika i nivoa estrogena. Usled brojnih obaveza, ekonomske situacije, a vrlo često i sredine koja prećutno preko tog problema prelazi smatrajući ga prirodnim, žene se najčešće same nose sa nastalim promenama i tegobama.
Oestrofact E® sadrži sadrži četiri fitoestrogena, biljne supstance koje su slične strukture kao ženski polni hormoni. Pozitivno deluju na sve tegobe prouzrokovane nedostatkom estrogena u menopauzi, kao što su naleti vrućine (valunzi), nesanica, nervoza. Oestrofact E pomaže zaštiti srca i krvnih sudova, očuvanju kože i sluznica, smanjuje mogućnost nastanka osteoporoze, a dodatkom vitamina E, poboljšava se vitalnost i usporava starenje.
Prilozi iz iste kategorije
