Disfunkcionalna krvarenja
Poremećaji menstruacije u adolescenciji
PREPORUČITE
Disfunkcionalna krvarenja u adolescenciji su krvarenja iz materice koja su produžena, nepravilna i obilna, a anatomske nepravilnosti materice ne postoje.
O obilnim menstruacijama i metroragijama govorimo kada je mesečni gubitak krvi veći od 80ml. Kod adolescentkinja, uzrok ovakvih krvarenja je anovulacija (izostanak ovulacije), dok je kod žena u kasnijem životnom periodu, patologija same materice u smislu pojave mioma i polipa, glavni uzrok obilnih menstruacija.
Ciklus
Normalan menstrualni ciklus podrazumeva pojavu menarhe (prva menstruacija) između 11. i 14, godine, dužinu ciklusa od 21 do 45 dana, a dužina menstrualnog krvarenja je do 7 dana.
| Menarha (srednja starost) | 12,43 godine |
| Srednji interval ciklusa | 32,2 dana u prvoj ginekološkoj godini |
| Interval menstrualnog ciklusa | Tipično 21–45 dana |
| Dužina menstrualnog toka | 7 dana ili manje |
| Upotreba menstrualnih proizvoda | Tri do šest uložaka ili tampona dnevno |
© ACOG — Menstruation in Girls and Adolescents: Using the Menstrual Cycle as a Vital Sign
Pravilnost menstrualnih ciklusa zavisi od zrelosti hipotalamo-hipofizo-ovarijalne (HPO) osovine. Kod adolescenta HPO je nezrela, tj. potrebno je vreme da bi HPO sazrela i dolazi do pojave anovulacija. U prve dve godine nakon menarhe, 55-82% ciklusa je anovulatorno, a u četvrtoj i petoj godini se taj procenat smanjuje na 20%.
Disfunkcionalna krvarenja kod adolescentkinja su 95% zbog anovulacije, odnosno zbog nezrelosti HPO osovine.
Bez ovulacije nema formiranja žutog tela i progesterona, dolazi do relativnog viška estrogena koji deluje na endometrijum, izaziva rast, ali ne i sekretornu transformaciju. Kada endometrijum dostigne kritičnu debljinu, dolazi do nepravilnog odlubljivanja, što kao posledicu daje obilna, dugotrajna krvarenja.
Poremećaji koagulacije takođe daju obilna, produžena menstrualna krvarenja, praćena anemijom. Najčešće su trombocitopenije, poremećaji funkcije trombocita, kao i poremećaji faktora koagulacije.
Fon Vilebrandova bolest (VWD) je najčešća i ispitivanja pokazuju da 1% stanovništva ima ovaj porećaj koagulacije.
Među adolescentkinjama sa metroragijom, uzrok krvarenje izvan menstrualnog ciklusa u 5-36% slučajeva je VWD, disfunkcija trombocita u 2-44%, poremećaj/nedostatak faktora koagulacije u 8%, a trombocitopenija u 13-20% slučajeva.
Od ostalih uzroka metroragije, u obzir dolaze trudnoća i infekcije (kod seksualno aktivnih adolescentkinja).
Od seksualno prenosivih bolesti treba spomenuti Chlamydia Trachomatis , koja može izazvati zapaljenje endometrijuma (endometritis) i dovesti do produženog i obilnog krvarenja.
Laboratorijske analize
Najpre treba isključiti trudnoću, a zatim uraditi kompletnu krvnu sliku sa trombocitima i faktore koagulacije (uključujući protrombinsko vreme, nivo feritina i retikulocita). Ako u anamnezi postoji poremećaj koagulacije, a krvarenja su obilna i dugotrajna povezana sa menarhom, potrebno je uraditi i VWF antigen, faktore VIII i IX i agregaciju trombocita pre započinjanja terapije estrogenima.
Lečenje
Osnovni pristup lečenju je pravilno proceniti kod kojih adolescentkinja se radi o nezrelosti HPO osovine. Tada terapiju nije potrebno uključivati, već sačekati sazrevanje HPO osovine, kada će se menstruacije normalizovati (za šta je potrebno oko 2 godine od menarhe).
- Hormonsko lečenje je najdelotvornije, adekvatno reaguje 93% adolescentkinja.
- Estrogen i progesteron povoljno utiču na pravilan rast i razvoj endometrijuma. Najjednostavniji način lečenja je u vidu oralnih kontraceptiva (OC). Kod obilnog krvarenja, može se davati četiri puta dnevno po 1 tableta, dok krvarenje ne prestane, a zatim postepeno smanjivati dozu (na 3 puta po 1 tableta u toku 3 dana, dva puta dnevno po 1 tableta u toku 2 dana, jedanput dnevno po 1 tableta - 1 dan), a zatim nastaviti OC ciklično ili kontinuirano 6 meseci, pri čemu se izbegava menstrualno krvarenje.
- Prilikom primene OC, naročito u većim dozama, može doći do nuspojava kao što su mučnina, povraćanje, probojna krvarenja i venska tromboembolija.
Kod adolescentkinja sa poremećajem koagulacije, OC su se pokazali kao vrlo uspešni. OC povećavaju nivo VWF, kao i faktora VIII kod hemofilije. Ako je upotreba OC kontraindikovana iz bilo kog razloga, mogu se koristiti gestageni:
- Medroxyprogesterone acetate: 10 mg ili 5 mg norethindrone acetata, 10-14 dana od 16-og, tj, 11. dana ciklusa, 3 do 6 meseci.
- Hormonski intrauterini uložak (IUD): Mirena® sa levonorgestrelom znatno smanjuje menstrualno krvarenje, pa samim tim poboljšava anemiju. Nedavna ispitivanja su pokazala da je nakon korišćenja Mirene (9 meseci) znatno poboljšana koncentracija hemoglobina. Njena upotreba je ograničena, jer je mogu koristiti seksualno aktivne adolescentkinje.
U slučaju dugotrajnih, obilnih krvarenja sa kliničkim znacima teške anemije, adolescentkinja mora biti hospitalizovana. Hormonska terapija je lek izbora u prestanku krvarenja, a kod postojanja poremećaja faktora koagulacije, terapija zavisi od samog uzroka:
- Kod VWD se dodaje VWF, rekombinantni faktor VIII ili faktor IX;
- Kod teških trombocitopenija, transfuzija trombocita.
U teškim slučajevima, koji su opasni po život, a konzervativna terapija nema efekta, dolazi u obzir tamponada uterusne šupljine Foley-evim balonom, embolizacija arterije uterine i ablacija endometrijuma.
Najvažniji pristup u lečenju metroragije kod mladih je individualni prisutup. Nijedna terapija nije univerzalna i mora biti prilagođena svakoj adolescentkinji pojedinačno, kako bi lečenje bilo uspešno.
Prilozi iz iste kategorije
- Menstrualni ciklus i menstruacija — pitanja i odgovori
- Šta je menstruacija?
Menstruacija je mesečno krvarenje žene. Kada imate menstruaciju, vaše telo odbacuje mesečno nakupljanje sluznice materice. Na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu) staro tkivo počinje da se odvaja i ističe putem menstruacije - vaginalnog krvarenja. Menstrualna krv i tkivo teku iz vaše materice kroz mali otvor na grliću materice (cervix) i izlaze iz vašeg tela kroz vaginu.
Tokom mesečnog menstrualnog ciklusa, sluznica materice se nakuplja da bi se pripremila za trudnoću. Ako ne zatrudnite, nivo estrogena i progesterona počinje da opada. Veoma nizak nivo estrogena i progesterona govori vašem telu da započne menstruaciju. - Šta je menstrualni ciklus?
Menstrualni ciklus je mesečni hormonalni ciklus kroz koji žensko telo prolazi kako bi se pripremilo za trudnoću. Vaš menstrualni ciklus se računa od prvog dana menstruacije do prvog dana vaše naredne menstruacije. Nivo hormona (estrogen i progesteron) obično se menja tokom menstrualnog ciklusa i može izazvati menstrualne simptome.
- Koliko traje tipični menstrualni ciklus?
Tipični menstrualni ciklus traje 28 dana, ali svaka žena je drugačija. Takođe, dužina menstrualnog ciklusa žene može se razlikovati od meseca do meseca. Vaše menstruacije su i dalje “redovne“ ako obično dolaze na svakih 24 do 38 dana. To znači da je vreme od prvog dana vaše poslednje menstruacije do početka vaše sledeće menstruacije najmanje 24, ali ne više od 38 dana.
Periodi kod nekih žena su toliko redovni da mogu da predvide dan i vreme kada će im menstruacija početi. Ostale žene su redovne, ali početak menstruacije mogu predvideti samo u roku od nekoliko dana. - Šta je ovulacija?
Ovulacija je oslobođanje jajne ćelije iz jajnika. Žena će najverovatnije zatrudneti ako ima seks bez kontrole rađanja u tri dana pre i do dana ovulacije (pošto su spermatozoidi već na mestu i spremni su da oplode jajnu ćeliju čim se oslobodi). Muška sperma može da živi 3 do 5 dana u reproduktivnim organima žene, ali jajašce žene živi samo 12 do 24 sata nakon ovulacije.
Dužina ciklusa svake žene može biti različita, a vreme između ovulacije i početka narednog perioda može biti od jedne nedelje (7 dana) do više od 2 nedelje (19 dana). U različito doba ženskog života, ovulacija se može dogoditi ili ne:- Žene koje su trudne ne ovuliraju.
- Žene koje doje mogu, ali ne moraju ovulirati. Žene koje doje treba da razgovaraju sa svojim lekarom o metodama kontrole rađanja, ukoliko ne žele da zatrudne.
- Tokom perimenopauze prelaska u menopauzu, možda nećete imati ovulaciju svakog meseca.
- Kako da znam da li ovuliram?
Nekoliko dana pre ovulacije, sluz ili izliv iz vagine se menjaju i postaju klizaviji i bistriji. Ova vrsta sluzi pomaže spermatozoidima da se prebace u matericu i u jajovode gde može oploditi jajnu ćeliju. Neke žene osećaju blaže grčenje na jednoj strani karlice kada ovuliraju. Neke žene imaju i druge znake ovulacije.
Luteinizujući hormon (LH) je hormon koji oslobađa vaš mozak i koji govori jajniku da oslobodi jajnu ćeliju (što se naziva ovulacija). Nivoi LH počinju da rastu naviše oko 36 sati pre ovulacije, pa neke žene i njihovi lekari testiraju nivo LH. Nivoi LH dostižu vrhunac oko 12 sati pre ovulacije. Žene koje prate ovulaciju da bi zatrudnele primetiće blagi porast bazalne temperature (temperature nakon spavanja pre nego što ustanete iz kreveta) u vreme ovulacije. - Kako se moj menstrualni ciklus menja sa starenjem?
Vaši ciklusi se mogu menjati na različite načine kako starite. Često su menstruacije teže kada ste mlađi (u tinejdžerskoj dobi) i obično postanu lakši u dvadesetim i tridesetim godinama. To je normalno.
Nekoliko godina nakon prve menstruacije, menstrualni ciklusi duži od 38 dana su uobičajeni. Devojčice obično dobijaju pravilnije cikluse u roku od tri godine od početka menstruacije. Ako duži ili neredovni ciklusi traju duže od toga, obratite se svom kako biste isključili zdravstveni problem, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS).
U dvadesetim i tridesetim godinama vaši ciklusi su obično redovni i mogu trajati od 24 do 38 dana.
U 40-ima, kako vaše telo započinje prelaz u menopauzu, vaši ciklusi mogu postati nepravilni. Menstruacije mogu prestati mesec dana ili nekoliko meseci, a zatim početi ponovo. Takođe, ciklusi mogu biti kraći ili trajati duže nego obično, ili biti lakši ili teži od uobičajenih.
Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate menstrualni ciklus duži od 38 dana ili kraći od 24 dana ili ako ste zabrinuti zbog menstrualnog ciklusa. - Šta je to perimenopauza?
Perimenopauza je period koji prethodi menopauzi, a počinje nekoliko godina pre menopauze, uglavnom u ranim četrdesetim, nekada, mada retko, i u tridesetim godinama. Tokom perimenopauze smanjuje se nivo ženskih polnih hormona, a pad se ubrzava tokom poslednjih godina ovog perioda.
Prosečno trajanje je oko četiri godine, ali je to veoma individualno – od nekoliko meseci do više godina. Postmenopauza je period koji nastaje 12 meseci nakon poslednje menstruacije.
Najčešći simptomi perimenopauze su naleti toplote (valunzi), osetljivost dojki, pogoršanje simptoma premenstrualnog sindroma, smanjena želja za seksualnim odnosima (libido), umo, neredovna menstruacija, suvoća vagine, nevoljno oticanje urina pri naporu, češća potreba za mokrenjem, promene raspoloženja, nesanica.
Ako menstruacije postanu jako obilne, praćene ugrušcima, izmedju ciklusa bude krvarenja ili se skrati period između dve menstruacije, potrebno je da o tome obavestite svog lekara.
Perimenopauza se dijagnostikuje na osnovu simptoma, te na osnovu nivoa određenih hormona.
Tokom menopauze nisu retki naleti toplote (valunzi) i neredovne menstruacije, što se može tretirati niskodozažnim hormonskim tabletama, ukoliko nema kontraindikacija za to. Suvoća vagine može se lečiti lokalnom primenom estrogena, ali i laserskom terapijom kao i nevoljno oticanje urina pi naporu. U slučaju promena raspoloženja i eventualnih znakova depresije, moguća je terapija antidepesivima. Savetuje se i suplementacija kalcijuma i vitamina D. - Zašto da pratim svoj menstrualni ciklus?
Ako su vam menstruacije redovne, praćenje će vam pomoći da znate kada ovulirate, kada ćete najverovatnije zatrudneti i kada možete očekivati da sledeća menstruacija počne.
Ako menstruacija nije redovna, praćenje vam može pomoći da podelite bilo kakav problem sa lekarom.
Ako imate periodične bolove ili krvarenje zbog kojih propuštate školu ili posao, praćenje ovih simptoma pomoći će vama i vašem lekaru da pronađu tretman koje vam odgovara. Jaki bol ili krvarenje zbog kojih propuštate redovne aktivnosti nisu normalni i mogu se lečiti. - Kako mogu da pratim svoj menstrualni ciklus?
Možete pratiti menstrualni ciklus tako što ćete u kalendaru obeležiti dan kada započinje menstruacija. Posle nekoliko meseci možete videti da li su vaši menstrualni ciklus redovni ili su svakog meseca različiti.
Takođe, možete pratiti:- Simptome predmenstrualnog sindroma (PMS): da li ste imali grčeve, glavobolje, promene raspoloženje, nadimanje ili osetljivost dojki?
- Kada počinje krvarenje: da li je bilo ranije ili kasnije nego što je očekivano?
- Koliko je jako krvarenje bilo u vašim najtežim danima: da li je bilo jače ili slabije nego obično? Koliko uložaka ili tampona ste koristili?
- Simptome menstruacije: da li ste imali bolove ili krvarenja bilo kog dana zbog kojih ste propustili posao ili školu?
- Koliko dana je trajala menstruacija: da li je bila kraća ili duža nego prethodnog meseca?
- Kada devojčica obično dobije prvu menstruaciju?
Prosečna starost prve menstruaciju je 12 godina. Devojčica može započeti menstruaciju bilo kada između 8 i 15 godine. Prva menstruacija obično započinje oko dve godine nakon što se dojke prvi put počnu razvijati i stidne dlake počinju da rastu. Starost u kojoj je majka devojčice započela menstruaciju može pomoći u predviđanju kada devojčica može započeti menstruaciju. Devojčica treba da ode kod svog lekara ako:
- Menstruacija započinje pre 8. godine.
- Ako do 15. godine nije imala prvu menstruaciju.
- Nije imala prvu menstruaciju u roku od tri godine od rasta dojke.
- Koliko dugo žena obično ima menstruaciju?
U proseku, žene imaju menstruaciju oko 40 godina svog života. Većina žena ima redovne menstruacije do perimenopauze, kada vaše telo počinje promenu u menopauzu. Perimenopauza ili prelazak u menopauzu može potrajati nekoliko godina. Tokom ovog perioda menstruacija možda neće biti redovna. Menopauza se dešava kada niste imali menstruaciju 12 meseci zaredom. Kod većine žena to je između 45. i 55. godine (prosečna starost je 52 godine).
Menstruacije takođe prestaju tokom trudnoće i možda se neće vratiti odmah ako dojite.
Ali, ako nemate menstruaciju 90 dana (tri meseca), a niste trudni ili ne dojite, razgovarajte sa svojim lekarom. Lekar će proveriti da li je u pitanju trudnoća ili neki zdravstveni problem. - Kolika je normalna količina krvarenja tokom menstruacije?
Žena tokom menstruacije prosečno izgubi oko dve do tri kašike krvi. Ova količina može biti manja ili veća. Ono što je normalno za vas, možda neće biti isto za nekoga drugog. Takođe, protok može biti lakši ili teži iz meseca u mesec.
Menstruacije se takođe mogu menjati kako starite. Neke žene imaju jaka krvarenja tokom perimenopauze (prelaska u menopauzu). Simptomi obilnih menstrualnih krvarenja mogu uključivati:- Krvarenje kroz jedan ili više uložaka ili tampona na svakih jedan do dva sata;
- Krvni ugrušci veći od veličine novčića;
- Krvarenje koje često traje duže od osam dana.
- Koliko često treba da menjam uložak, tampon, menstrualnu čašicu, sunđer ili gaćice?
Većina žena menja uloške na svakih nekoliko sati.
Tampon ne treba nositi duže od 8 sati zbog opasnosti od sindroma toksičnog šoka (STŠ).
Menstrualne čašice i sunđeri će možda trebati ispiranje samo jednom ili dva puta dnevno.
Donje rublje (gaćice) sa ušivenim perivim menstrualnim ulošcima obično mogu trajati oko jedan dan, u zavisnosti od obima krvarenja.
Koristite proizvod odgovarajuće veličine. Količina menstrualne krvi se obično menja tokom menstruacije. Neke žene koriste različite proizvode u različite dane menstruacije, u zavisnosti od jačine krvarenja. - Šta je sindrom toksičnog šoka?
Sindrom toksičnog šoka (STŠ) retko je, ali ponekad smrtonosno stanje uzrokovano bakterijama koje stvaraju toksine ili otrove. U SAD, 1980. godine 63 žene su umrle od STŠ-a. Uzrok je bio određena marka super upijajućih tampona. Ovi tamponi su uklonjeni sa tržišta.
Danas većina slučajeva STŠ nije uzrokovana upotrebom tampona. Ali, mogli biste da rizikujete STŠ ako koristite više upijajućih tampona nego što vam je potrebno za krvarenje ili ako tampon ne menjate dovoljno često (najmanje svaka četiri do osam sati). Menstrualne čašice, cervikalne kape, spužve ili dijafragme (bilo šta što je ubačeno u vaginu) takođe mogu povećati rizik od STŠ ako ostanu predugo na mestu (obično 24 sata). Uklonite spužve u roku od 30 sati, a cervikalne kapice u roku od 48 sati.
Ako imate bilo kakve simptome STŠ, izvadite tampon, menstrualnu čašicu, sunđer ili dijafragmu i odmah se javite svom lekaru.
Simptomi STŠ uključuju:- Iznenadna visoka temperatura,
- Bolovi u mišićima,
- Povraćanje,
- Mučnina,
- Proliv,
- Osip,
- Otkazivanje bubrega ili drugog organa.
- Kako menstrualni ciklus utiče na druge zdravstvene probleme?
Promena nivoa hormona tokom menstrualnog ciklusa može uticati i na druge zdravstvene probleme:
Depresija i anksiozni poremećaji. Ova stanja se često preklapaju sa predmenstrualnim sindromom (PMS). Simptomi depresije i anksioznosti slični su PMS-u i mogu se pogoršati pre ili tokom menstruacije.
Astma. Simptomi astme mogu biti lošiji tokom nekih delova ciklusa.
Sindrom iritabilnog creva (IBS). IBS izaziva grčeve, nadimanje i gasove. Simptomi IBS-a mogu se pogoršati neposredno pre menstruacije.
Sindrom bola u bešici. Žene sa sindromom bola u bešici češće imaju bolne grčeve tokom PMS-a.
- Šta je menstruacija?
