Colpitis (Vaginitis) je, dakle, zapaljenje vagine i ključno mesto sa koga se genitalne infekcije šire u gornje delove unutrašnjih polnih organa i naniže prema spoljnim polnim organima. Ne postoji žena koja nije imala ili je mislila da ima problema sa zapaljenjem vagine. Najčešći razlog zbog kojeg se javljate na pregled kod vašeg ginekologa je upala vagine. Skoro da nema ovog oboljenja bez nezaštićenog polnog odnosa.

Generalno, gotovo svi problemi u ginekologiji i akušerstvu imaju neku uzročno-posledičnu vezu sa nezaštićenim i rizičnim seksualnim odnosom. Drugo je pitanje da li će ovo zapaljenje biti manifestno ili ne i kakvi su odgovori vašeg tela. Zaštitu vagine od infekcije čini njena kiselost (pH 4,5 - 5), zahvaljujući prisustvu Doederlajnovih bacila koji pretvaraju glikogen u mlečnu kiselinu. Bitnu ulogu u zaštiti vagine imaju i ovarijalni hormoni (estrogen i progesteron) koji vrše izgradnju vaginalnog epitela do superficijalnog i intermedijalnog sloja u kojima se nalazi glikogen.

Uzroci

Do vaginitisa može doći zbog infekcije (infektivni vaginitis), lokalne fizičke ili hemijske iritacije (neinfektivni vaginitis), uticaja hormona (atrofični vaginitis), tj. uzroci vaginitisa mogu biti:

• infektivni (gonokoke, streptokoke, trichomonas vaginalis, gardnerella vaginalis, stafilokoke, enterokoke, gljivice i dr.);
• mehanički (pesar, dijafragma, Rӧ zračenje, laser vaporizacija i dr.);
• hemijski (higijenska i kontraceptivna sredstva);
• senilni (starački).

Dijagnoza

Postavlja se jednostavno inspekcijom vaginalnog zida (pregled vagine i grlića pod specijalno dizajniranim mikroskopom), na osnovu izgleda i mirisa vaginalnog sekreta, stepena vaginalne čistoće tokom unutrašnjeg pregleda.

Uz anamnestičke podatke, uzimanjem brisa i kolposkopskim pregledom, stepen vaginalne čistoće dokazuje se u vidu 6 grupa. Grupe vaginalnog sekreta¹⁾ je podela skoro istorijska, ali opšte prihvaćena:

• I grupa: sekret sadrži vaginalni epitel, malo leukocita, poneku bakteriju i Doederlajnove bacile;
• II grupa: manje vaginalnih ćelija, veći broj leukocita, više bakterija i manji broj Doederlajnovih bacila;
• III grupa: mnoštvo leukocita, brojne stafilokoke, streptokoke, coli bacil, bez Doederlajnovih bacila;
• IV grupa: gonorrhoea (dominiraju gonokoke);
• V grupa: trichomonas vaginalis;
• VI grupa: kandidoza.

¹⁾Otto Jirovec (Jirovec, Peter and Malek 1948, Prag) klasifikovao je šest različitih tipova flore vagine (normalno, abnormalno, abnormalno sa mnogo leukocita, gonoreje, trihomonijaze i kandidoze).

Klinička slika

Simptomi colpitisa su crvenilo, otok, pojačan sekret, bol pri dodiru ili polnom odnosu, svrab i osećaj pečenja i žarenja.

Tri najčešća tipa vaginalnih infekcija su:

• bakterijski vaginitis (bakterijska vaginoza), odnosno bakterijska infekcija;
• kandidijaza, odnosno gljivična infekcija;
• trihomonijaza, odnosno infekcija protozoom Trihomonas vaginalis.

Bakterijski vaginitis

Karakteriše se pojavom homogenog, belog ili zelenog iscedka iz vagine, neprijatnog mirisa uz osećaj svraba. BV je uzrokovana pojačanim rastom bakterija od kojih je najvažnija Gardnerella vaginalis. Treba napomenuti da većina žena neće imati sve navedene simptome, a neke čak i ništa od navedenog. U tim slučajevima, tzv. asimptomatskog bakterijskog vaginitisa, jedino se pregledom može postaviti dijagnoza, pa žene često budu upoznate sa svojim stanjem tek pri odlasku na redovni ginekološki pregled.

Vaginalna kandidijaza

Svrab je glavni simptom, uporan i neugodan, ponekad proširen i na područje rektuma. Praćen je gustim, belim, sirastim iscetkom bez mirisa koji može biti u vrlo malim količinama. Moguća je pojava bola, uglavnom pri polnom odnosu.

Vaginalna kandidijaza ima sledeće simptome:

• Eritem (crvenilo) i oticanje stidnih usana s manjim lezijama (pustulopapulozne promene);
• Vaginalni eritem (crvenilo) s lepljivim, gustim iscetkom;
• Grlić materice obično ostaje normalan.

Trichomonas vaginalis

Mnoge bolesnice nemaju nikakve simptome ni znakove bolesti (20—50%). Simptomi uključuju iscedak iz vagine koji može biti beo, siv, žut, zelen. Jak neugodan miris iscetka (miris pokvarene ribe). Mogu se javiti peckanje prilikom mokrenja, svrab i krvarenje posle polnog odnosa. Infekcija trihomonasom ima sledeće simptome:

• vagina je eritematozna (crvena) i edematozna (otečena) s ekskorijacijama (izljuštenje epitela)
• gusti vaginalni iscedak koji može biti beo, siv, žut ili zelen
• mala tačkasta krvarenja na grliću materice
• colpitis macularis je specifična za trihomonasnu infekciju, a 2—5% bolesnica će imati taj nalaz na pregledu

Lečenje

Lečenje je lokalno, aplikuju se vaginalete, uveče, duboko u vaginu (po potrebi i dva puta dnevno) od 7 do 14 dana, u zavisnosti od težine kliničke slike. Jako  je važno da vaginaleta u sebi sadrži antibakterijsku i antiinflamatornu (protivupalnu) komponentu, a takođe da deluje i antimikotično (protiv gljivica, koje često prate ovaj oblik colpitisa) i da je pakovana u dovoljnom broju, jer nedovoljno efikasna i skraćena terapija dovodi do obnavljanja infekcije.

Vaginalna kandidijaza

Za lečenje gljivičnih infekcija postoji celi niz oralnih lekova, vaginalnih krema, gelova i vaginaleta s antigljivičnim dejstvom. U slučajevima otpornosti na lekove može se primeniti borna kiselina.  

Bakterijski vaginitis

Uobičajeno lečenje bakterijskog vaginitisa podrazumeva oralno uzimanje antibiotika i lokalno aplikovanje vaginalnih krema, gelova ili vaginaleta prema savetu ginekologa.

Za razliku od bakterijske ili gljivične infekcije, u slučaju vaginalne trihomonijaze treba lečiti oba partnera. Uobičajeno lečenje trihomonijaze uključuje oralno uzimanje antibiotika i lokalno aplikovanje vaginaleta prema savetu lekara. Trihomonijaza se povlači brzo nakon započinjanja terapije, ali ponekad se može dogoditi da je potrebno ponavljanje tretmana. Pritom je važno da se istovremeno leči i partner i da se tokom terapije partneri suzdržavaju od polnog odnosa. 

Prilozi iz iste kategorije

• Vulvovaginalna kandidijaza
• Imate polnu bolest?
• Leukoreja
• Hlamidija
• Kondilomi u trudnoći