Spermogram
Osnovni pokazatelj plodnosti muškarca
PREPORUČITE
Analiza sperme—Tumačenje rezultata—Izgled semene tečnosti—Koncentracija spermatozoida—Motilnost—Vitalnost—Morfologija—Volumen—pH vrednost—Likvefakcija—Viskozitet—Aglutinacija—Nivo fruktoze—Ostali sadržaj ejakulata
Analiza sperme ili spermogram jedna je od osnovnih analiza koja se primenjuje kako bi se utvrdilo postoje li abnormalnosti u kvalitetu sperme.
Ukoliko želite da ostvarite trudnoću, svako čekanje i svaki ciklus u kome se to ne dešava donosi novu brigu i frustraciju. Naravno da želite što pre da saznate šta je to što onemogućava da ostanete u drugom stanju.
S obzirom da je muška neplodnost često uzrokovana niskom produkcijom spermatozoida, jedna od prvih stvari koje će vam doktor sugerisati da obavite jeste testiranje semene tečnosti (ejakulata) kroz dve analize koje se rade zajedno: spermogram i spermocitogram.
Spermogram pruža informacije o parametrima kao što su: broj i pokretljivost spermatozoida, vreme likvefakcije, pH, volumen i i boja ejakulata, viskoznost.
Spermocitogram pruža informacije o morfologiji (građi, odnosno izgledu) spermatozoida, prisustvu drugih ćelija kao što su leukociti, nezreli spermatozoidi, bakterije i sl.
Uz spermogram, rutinski se uglavnom radi i spermokultura, mada se ova analiza može raditi i odvojeno. Spermokultura daje informacije o potencijalnoj bakterijskoj infekciji, koje se ponekad ne može ustanoviti samo urinokulturom ili brisom uretre.
Analiza sperme
Generalno, analiza sperme je preporučljiva kada, posle godinu i po dana (u zavisnosti od starosti partnera) seksualnog odnosa bez kontracepcije, par nije uspeo da ostvari trudnoću. Analiza podrazumeva procenu fizičkih svojstava, kao što su zapremina, boja, viskoznost itd. seemena (makroskopska analiza), a takođe i mikroskopske karakteristike, uključujući broj spermatozoida u uzorku, pokretljivost sperme (da li se kreću ili ne i kakvu pokretljivost imaju) i morfologiju sperme (procenat spermatozoida normalnog oblika).
Uzorci se moraju uzimati masturbacijom nakon apstinencije od seksualnog odnosa između 3 i 5 dana. To znači da ne sme doći do izlučivanja sperme, bilo kao rezultat seksualnog odnosa, masturbacije ili bilo kog drugog razloga.
Sperma se mora sakupljati u sterilnoj posudi. Pacijenti moraju voditi računa da sakupe ceo ejakulat kako bi se analiza mogla pravilno izvršiti. Ako dođe do prosipanja, uzorak će se smatrati nevažećim.
Uzorci se mogu uzimati i kod kuće, ali je važno uzorak dostaviti u laboratoriju u narednih sat vremena, održavajući temperaturu semene tečnosti približno temperaturi tela. Pacijenti ne smeju da imaju povišenu temperaturu (više 38ºC) u mesecu pre davanja uzorka.
Izbegavajte alkohol, kofein i cigarete 24 do 72 sata pre testiranja. Takođe, obavezno pomenite doktoru ukoliko uzimate neku terapiju ili bilo kakve biljne suplemente.
Nemojte korisititi lubrikante tokom uzimanja uzorka, jer oni mogu uticati na pokretljivost spermatozoida.
Tumačenje rezultata
Kada se uzorak dostavi laboratoriji, sledi pregled semene tečnosti putem mikroskopa. U zavisnosti od nalaza, razlikujemo više grupa spermograma:
- Normospermija - uredan nalaz spermograma muškarca, gde je broj spermatozoida veći od 20 miliona/ml sperme, procenat normalnih oblika spermatozoida je preko 50% prisutnih, pokretljivost spermatozoida je veća od 50% prisutnih.
- Azoospermija - nepostojanje spermatozoida u spermi muškarca.
- Oligospermija - umanjen broj spermatozoida, ispod 20 miliona/ml sperme.
- Astenospermija - smanjena pokretljivost spermatozoida, ispod 50% prisutnih.
- Teratospermija - poremećena građa spermatozoida.
Normalne vrednosti preporučene od strane SZO date su u tabeli:
| Parametar | Referentne vrednosti |
|---|---|
| Volumen | ≥ 1.5 ml |
| pH | ≥ 7.2 |
| Broj | ≥ 15 M/ml |
| Motilnost | ≥ 32% (progresivnih) |
| Vitalnost | ≥ 58% |
| Morfologija | ≥ 4% normalnog oblika (Krugerov kriterijum) |
| Biohemijska svojstva | Limunska kiselina: ≥ 52 μmol/ejakulat Fruktoza: ≥ 13 μmol/ejakulat |
Izgled semene tečnosti
Boja semene tečnosti treba da bude svetla, od beličaste do sivkaste ili mlečne nijanse. Sperma koja ima crveno-braonkastu prebojenost može ukazivati na prisustvo krvi, dok žuta boja može ukazivati na žuticu ili biti posledica pojedinih lekova.
Koncentracija spermatozoida
Najčešće korišćeni parametar kod analize semena je broj spermatozoida, odnosno koncentracija spermatozoida u semenu. Normalan broj spermatozoida je bar 15 miliona po mililitru semene tečnosti. Broj spermatozoida ispod ovog broja smatra se niskim, što može ukazivati na problem sa plodnošću.
Motilnost
Pokretljivost je važna zbog toga što spermatozoid mora da pređe put da bi dospeo do jajne ćelije. Procenjuje se broj spermatozoida koji se kreću, kao i način na koji se kreću. U idealnom slučaju, više od 50% spermatozoida treba da bude aktivno (progresivni i neprogresivni) nakon sat vremena od ejakulacije. Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije, odnosno njihova se kinetika stepenuje prema sledećoj šemi (laboratorije se međusobno razlikuju prema preciznosti stepenovanja):
- nepokretni;
- slabih pokreta ili pokretni u mestu;
- sporo pokretni;
- brzo pokretni (progresivni).
Vitalnost
Ako je procenat pokretljivih spermatozoida izuzetno nizak, potrebno je uraditi procenu vitalnosti spermatozoida. Metoda bojanja eozinom omogućuje razlikovanje živih od mrtvih spermatozoida, bez
obzira na njihovu pokretljivost. Eozin ulazi u mrtve ćelije, dok žive ostaju neobojene. Na takav način procenjuje se najmanje 100 spermatozoida. Na taj se način mogu razdvojiti nepokretni, ali ipak živi spermatozoidi, od mrtvih. Smanjena pokretljivost s visokim procentom vitalnih spermatozoida može ukazivati na metaboličke abnormalnosti spermatozoida koje proizlaze iz poremećaja funkcije testisa ili nekih činilaca koji deluju na smanjenje pokretljivosti, a nalaze se u plazmi semena.
Morfologija
Veličina i oblik spermatozoida utiču na njegovu sposobnost da oplodi jajnu ćeliju. Normalan nalaz semene tečnosti treba da ima bar 40% spermatozoida normalnog oblika i veličine. Ukoliko postoji prisustvo više od 50% abnormalnih spermatozoida, ovo može negativno uticati na plodnost muškarca. Abnormalnost se može pokazati na glavi, središnjem delu ili repu spermatozoida. Takođe je moguće da spermatozoid bude nedovoljno zreo i zbog toga nesposoban da oplodi jajnu ćeliju.
Procena morfoloških osobina spermatozoida vrlo je značajna u proceni plodnosti muškarca. Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog, a ne spiralnog oblika. Nemaju nikakve anomalije repa, glave ili sredine, niti citoplazmatske kapljice na repu veće od 1/3 normalne veličine glave.
Spermatozoidi se, s obzirom na oblik, mogu svrstati prema sledećoj klasifikaciji:
- normalni
- spermatozoidi s anomalijama glave (oblik ili veličina, uključujući i prisutnost dvostruke glave)
- spermatozoidi s anomalijama vrata i sredine (nepostojanje vrata, iskrivljenost, pretanak srednji deo itd.)
- spermatozoida s anomalijama repa (dužina, oblik, dvostruki, spiralni, slomljeni rep)
- nezreli spermatozoidi
Nije poznat razlog zašto svaki muškarac proizvodi određeni broj defektnih spermatozoida (do 40 %), ali je poznato da veliki uticaj na povećanje procenta spermatozoida abnormalnog oblika imaju neke toksične materije kao npr. olovo,
zatim pušenje, preterano zagrevanje skrotuma. Postoji strožija metoda za određivanje morfoloških karakteristika spermatozoida (posebno zaslužan dr Kruger, Tygesberg Hospital, Južna Afrika). Koristi se istom klasifikacijom, ali strožijim kriterijumima za određivanje nekog spermatozoida kao normalnog. Prema tim kriterijumima, više od 14 % normalnih oblika već se smatra normalnim nalazom (5-14 % – dobra prognoza za oplodnju; 0-4% – loša prognoza). Fizičke aberacije spermatozoida mogu se dogoditi za vreme proizvodnje spermatozoida ili tokom skladištenja u epididimisu. Praktična korisnost procene morfoloških osobina spermatozoida kao preduslova plodnosti muškarca, zavisi u velikoj meri od klasifikacijskog sastava koji laboratorija koristi, te od tehnike obrade ejakulata.
Volumen
Procenjuje se koliko semene tečnosti je obezbeđeno ejakulacijom. Normalan nalaz je najmanje 1.5-2ml ili pola kafene kašičice. Ukoliko je količina ejakulata manja, to može biti indikacija manjeg broja spermatozoida od onog koji je potreban da bi došlo do oplodnje. U slučaju manjeg volumena, moguće je da semene kesice (semene vezikule) ne proizvode dovoljno tečnosti ili da su blokirane. Moguće je da postoji i problem sa prostatom.
Ukoliko sa druge strane ima previše tečnosti, ovo može da znači da je količina semene tečnosti isuviše razređena.
pH vrednost
pH vrednost meri kiselost u semenoj tečnosti. Normalan pH je između 7.1 i 8.0. Niske ili visoke vrednosti pH mogu uticati na stanje spermatozoida i njegovu pokretnost. Vrednost iznad 8.0 može ukazivati na prisustvo infekcije. Vrednost ispod 7.0 može značiti da je uzorak kontaminiran ili da je ejakulatorni kanal blokiran.
Likvefakcija
Normalna semena tečnost je u gustom stanju odmah nakon ejakulacije, da bi vremenom postajala više vodenasta. Likvefakcija (razređenje) semene tečnosti je važna jer pomaže spermatozoidima da se kreću i traje uobičajeno oko 20 minuta. Ukoliko se likvefakcija ne ostvaruje duže od 30 minuta, ili sperma uopšte ne postaje tečna, moguće je da postoji problem sa plodnošću.
Viskozitet
Viskozitet se odnosi na gustoću, odnosno lepljivost i procenjuje se na potpuno likvificiranom uzorku. Prema WHO (World Health Organization) standardima, kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1.5 cm najduže 20 sekundi. Povećana gustoća i hiperviskozitet smanjuju plodnost smanjivanjem pokretljivosti spermatozoida. Može biti povezana s disfunkcijom prostate zbog neke prikrivene hronične upale.
Aglutinacija
Aglutinacija označava pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog, odnosno usmeravaju se jedan prema drugom dotičući se repovima ili glavama, ili mešano, umesto da se kreću pravolinijski, što im onemogućava dolazak do jajne ćelije. Prijanjanje spermatozoida za ostale ćelije koje nisu spermatozoidi ne smatra se aglutinacijom. Prisutnost ove pojave može ukazivati na postojanje antitela na spermatozoide (imunološki faktor), pa treba uraditi test na spermalna antitela (ASA test). Takođe, može ukazivati na bakterijsku infekciju, npr. Escherichia coli, zbog čega je potrebno uraditi bakteriološku analizu semena (test spermokulture).
Nivo fruktoze
Ukoliko u semenoj tečnosti nisu prisutni spermatozoidi, proveriće se da li je u ejakulatu prisutna seminalna fruktoza koja se proizvodi u semenim kesicama. Niski nivoi fruktoze, ili njen izostanak, mogu ukazivati da postoji neka opstrukcija.
Ostali sadržaj ejakulata
Ejakulat obično sadrži i druge ćelije osim spermatozoida. To su ćelije iz uretre, ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, te bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki od mikroorganizama su povezani s neplodnošću, dok drugi imaju vrlo mali ili nikakav uticaj na plodnost.
Jedan od opasnijih mikroorganizama koji mogu biti prisutni u ejakulatu je bakterija klamidija (Chlamydia trachomatis) koja može uzrokovati začepljenje semenovoda, poremećaj sazrevanja spermatozoida i povećanje broja antitela na spermatozoide. S obzirom da se klamidija ne može otkriti spermogramom, nužno je uraditi mikrobiološke analize semena i kulturu bakterija.
Prilozi iz iste kategorije
