Pitanja i odgovori

COVID-19 vakcina

Nakon razvoja ruske vakcine, u V. Britaniji i SAD je počela vakcinacija Pfizer-BioNTech COVID-19 vakcinom koja koristi tzv. RNK tehnologiju.

COVID-19 vakcina — pitanja i odgovori
- Kako dolazi do zaraze?
  Da bismo razumeli kako deluju COVID-19 vakcine, treba razumeti kako se naša tela bore protiv bolesti. Kada klice, poput virusa koji uzrokuje COVID-19, napadnu naša tela, napadaju se i množe. Ova invazija, koja se naziva infekcija, je ono što uzrokuje bolest. Naš imunološki sistem koristi nekoliko alata za borbu protiv infekcije. Krv sadrži crvene ćelije koje prenose kiseonik u tkiva i organe i bela krvna zrnca ili imune ćelije koje se bore protiv infekcije. Različite vrste belih krvnih zrnaca se na različite načine bore protiv infekcije:
  - Makrofagi su bele krvne ćelije koje “progutaju i probavljaju” klice i mrtve ili umiruće ćelije. Makrofagi ostavljaju za sobom delove klica koji se nazivaju antigeni. Telo identifikuje antigene kao opasne i stimuliše antitela da ih napadaju.
  - B-limfociti su odbrambene bele krvne ćelije. Oni proizvode antitela koja napadaju delove virusa koje su ostavili makrofagi.
  - T-limfociti su druga vrsta odbrambenih belih krvnih zrnaca. Oni napadaju ćelije u telu koje su već zaražene.
  Prvi put kada je osoba zaražena virusom koji uzrokuje COVID-19, može proći nekoliko dana ili nedelja da njeno telo napravi i upotrebi sve alate za borbu protiv klica potrebnih da preboli infekciju. Nakon infekcije, imunološki sistem osobe pamti šta je naučio o tome kako zaštititi telo od te bolesti. Telo zadržava nekoliko T-limfocita, nazvanih memorijskim ćelijama, koji brzo kreću u akciju ako telo ponovo naiđe na isti virus. Kada se otkriju poznati antigeni, B-limfociti proizvode antitela koja ih napadaju. Stručnjaci još uvek prou;avaju koliko dugo ove memorijske ćelije štite čoveka od virusa koji uzrokuje COVID-19.
- Šta je to mRNA vakcina?
  mRNA (RNK – ribonukleinska kiselina) vakcine su nova vrsta vakcina za zaštitu od zaraznih bolesti. Da bi pokrenule imuni odgovor, mnoge vakcine unose oslabljenu ili inaktiviranu klicu u naša tela. To nije slučaj sa RNK vakcinom. Umesto toga, ona uči naše ćelije kako da napravi protein - ili čak samo delić proteina - koji pokreće imuni odgovor u našim telima. Taj imuni odgovor, koji proizvodi antitela, je ono što nas štiti od zaraze ako pravi virus uđe u naše telo.
- Da li je moguća zaraza mRNA vakcinom?
  RNK vakcine ne koriste živi virus koji uzrokuje COVID-19. Informacijski RNK nikada ne ulazi u jezgro ćelije, gde se čuva naša DNK (genetski materijal). Ćelija u koju je ubrizgan RNK, razara i rešava se RNK ubrzo nakon što završi sa primanjem uputstva koje vakcina nosi.
- Kako RNK (mRNA) vakcina funkcioniše?
  COVID-19 RNK vakcine daju uputstva našim ćelijama da naprave bezopasan delić onoga što se naziva “udarnim proteinom” (spike protein). Protein se nalazi na površini virusa koji uzrokuje COVID-19. COVID-19 RNK vakcine se daju u mišiće nadlaktice. Jednom kada se uputstva (RNK) nađu u imunološkim ćelijama, ćelije ih koriste za pravljenje proteinskog sastojka. Nakon što se napravi deo proteina, ćelija razara uputstva i rešava ih se. Dalje, ćelija prikazuje generisani protein na svojoj površini. Naš imunološki sistem prepoznaje protein kao strano telo i započinje izgradnju imunog odgovora i stvaranje antitela, poput onoga što se dešava u prirodnoj infekciji protiv COVID-19. Na kraju procesa, naša tela su naučila kako da se zaštite od budućih infekcija. Prednost RNK vakcina, kao i svih vakcina, je u tome što vakcinisani stiču zaštitu, a da nikada ne rizikuju ozbiljne posledice obolevanja od COVID-19. Ponekad nakon vakcinacije proces izgradnje imuniteta može izazvati simptome, poput groznice. Ovi simptomi su normalni i znak su da telo gradi imunitet.
- Zašto se koristi RNK tehnologija?
  COVID-19 vakcine pomažu našem telu da razvije imunitet na virus koji uzrokuje COVID-19, a da ne moramo da se razbolimo. Različite vrste vakcina rade na različite načine kako bi pružile zaštitu, ali sa svim vrstama vakcina telu ostaje zaliha T-limfocita koji pamte, kao i B-limfocita koji će pamtiti kako se u budućnosti boriti protiv tog virusa. Obično je potrebno nekoliko nedelja da telo proizvede T-limfocite i B-limfocite nakon vakcinacije. Stoga je moguće osoba bude zaražena virusom koji uzrokuje COVID-19 neposredno pre ili neposredno nakon vakcinacije, a zatim da se razboli, jer vakcina nije imala dovoljno vremena da pruži zaštitu.
- mRNA vakcine su nove, ali nisu nepoznate
  Do COVID-19 vakcine, nisu postojale licencirane RNK vakcine. Međutim, istraživači decenijama proučavaju i rade sa njima. Interes za ove vakcine je porastao jer se mogu razviti u laboratoriji koristeći lako dostupne materijale. To znači da se proces može standardizovati i povećati, čineći razvoj vakcina bržim od tradicionalnih metoda izrade vakcina. Čim su bile dostupne potrebne informacije o virusu koji uzrokuje COVID-19, naučnici su započeli sa dizajniranjem RNK uputstava za ćelije za izgradnju jedinstvenog spike proteina u RNK vakcini. Buduća tehnologija RNK vakcine može omogućiti da jedna vakcina obezbedi zaštitu od više bolesti, smanjujući tako broj vakcinacija potrebnih za zaštitu od uobičajenih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom.
- Na koja specifična oboljenja treba obratiti pažnju pre vakcinacije?
  Ukoliko bolujete od navedenih bolesti, pre vakcinacije posavetujte se sa svojim lekarom.
  - Maligna oboljenja (pacijenti na hemioterapiji, maligne hemopatije, nedavna transplatacija matičnih ćelija);
  - Hronične alergijske bolesti, ili alergijske reakcije na COVID-19 vakcinu ili njene sastojke;
  - Hronična oboljenja srca i krvnih sudova (teška dekompenzacija srca: popuštanje srca, kardiomiopatija);
  - Hronična bubrežna oboljenja i dijaliza;
  - Hronična oboljenja jetre (osim hroničnih infekcija hepatitis B ili hepatitis C virusom);
  - Hronična oboljenja pluća (hronična opstruktivna bolest pluća, cistična fibroza, intersticijske bolesti pluća, primarna plućna hipertenzija, pacijenti koji zahtevaju DOT ili NIV u kućnim uslovima);
  - Dijabetes (osobe na terapiji insulinom ukoliko je potrebno pooštravati kriterijum, odnosno sve osobe sa dijagnostikovanim dijabetesom ukoliko imamo na raspolaganju dovoljne količine vakcine);
  - Stanja imunosupresije, uključujući i transplantaciju organa;
  - Neurološka oboljenja, uključujući i cerebrovaskularna oboljenja;
  - Gojaznost (BMI > 40 kg/m2);
  - Rezistentna hipertenzija sa vrednostima krvnog pritiska većim od 140/90 mmHg uprkos trostrukoj kombinaciji hipertenziva.
- Šta traje duže, imunitet stečen od infekcije ili imunitet stečen pomoću COVID-19 vakcine?
  Zaštita koju neko stekne od infekcije ("prirodni imunitet") varira u zavisnosti od bolesti i razlikuje se od osobe do osobe. Budući da je ovaj virus nov, ne znamo koliko bi mogao trajati prirodni imunitet. Trenutni dokazi sugerišu da je ponovno dobijanje virusa (reinfekcija) neuobičajeno u toku 90 dana nakon prve infekcije virusom koja uzrokuje COVID-19. Nećemo znati koliko dugo traje imunitet nakon vakcinacije dok ne dobijemo više podataka o tome koliko dobro deluju COVID-19 vakcine u stvarnim uslovima.
  
  Stručnjaci rade na tome da saznaju više i o prirodnom imunitetu i o imunitetu izazvanom vakcinom.
- Koliki procenat vakcinacije je neophodan kako bi se postigao tzv. imunitet krda?
  Stručnjaci još uvek ne znaju koliki procenat ljudi treba da se vakciniše da bi se postigao "imunitet krda" na COVID-19. Imunitet krda znači da je dovoljan broj ljudi u zajednici zaštićen od bolesti jer su već imali bolest ili su vakcinisani. Imunitet krda otežava širenje bolesti od osobe do osobe, a čak štiti i one koji ne mogu biti vakcinisani, poput novorođenčadi. Procenat ljudi kojima je potrebna zaštita da bismo postigli imunitet krda razlikuje se u zavisnosti od bolesti, a na osnovu dodadašnjih saznanja on nije pouzdano utvrđen.
- Da li treba nastaviti sa nošenjem maske i održavanjem distance i nakon primljene dve doze vakcine?
  Da. Trenutno nije dostupno dovoljno informacija da bi se reklo da li će i kada prestati preporuka da se nose maske i izbegavaju bliski kontakt sa drugima kako bi se sprečilo širenje virusa koji uzrokuje COVID-19. Stručnjacima je neophodno više informacija o zaštiti koju vakcine protiv COVID-19 pružaju u stvarnim uslovima pre nego što donesu takvu odluku. Ostali faktori, uključujući broj ljudi koji se vakcinišu i kako se virus širi u zajednicama, takođe će uticati na ovu odluku. Takođe, još uvek ne znamo da li će uzimanje COVID-19 vakcine sprečiti širenje virusa koji uzrokuje COVID-19 na druge ljude, čak i ako se sami ne razbolite. Zajedno, vakcinacija protiv COVID-19 i praćenje preporuka kako da zaštitite sebe i druge pružaće najbolju zaštitu od širenja COVID-19.
- Mogu li da primim drugu vakcinu istovremeno kad i COVID-19 vakcinu?
  Sačekajte najmanje 14 dana pre nego što uzmete bilo koju drugu vakcinu, uključujući vakcinu protiv gripa ili herpes zostera, ako prvo dobijete COVID-19 vakcinu. A ako prvo dobijete drugu vakcinu, sačekajte najmanje 14 dana pre nego što dobijete COVID-19 vakcinu. Ako se ipak vakcinišete protiv COVID-19 u roku od 14 dana od primene druge vakcine, ne morate ponovo pokretati seriju vakcina protiv COVID-19, tj. trebali biste dovršiti seriju po rasporedu. Ove preporuke važe do dobijanja više podataka o bezbednosti i efikasnosti COVID-19 vakcina koje se daju istovremeno sa drugim vakcinama.