Translate text

Sponzorisani tekstovi
Neustrašiva krotiteljica
Napisao HERBASVET   

Neustrašiva krotiteljica

 

Stari narodi Srednje Amerike obožavali su je od pamtiveka, a ime po kom je poznata danas potiče od starogrčkog daman ili damia, što znači ‘pripitomiti, zauzdati’. Damiana ili damjana je divlja, jedinstvena, ali ima moć da pripitomi i obuzda - kao da je čitav kosmos sažet u jednoj biljci, jin i jang u malom. I to nije slučajno, jer damjana mnogo toga ume, između ostalog i da otvori put za dolazak novog života.

Stare Maje i Asteci su koristili, a njihovi potomci i dalje naširoko koriste lišće i stabljiku ove žbunaste biljke, ne samo kao afrodizijak po čemu je najpopularnija, već i za opuštanje, poboljšanje varenja, popravljanje raspoloženja, ili da jednostavno uživaju u njenom ukusu kao što mi uživamo u kafi. Smatra se je bila deo prvobitnog recepta za margaritu, a ’damiana margarita’ je i dalje veoma popularan koktel u Meksiku. Kada su Evropljani uvideli lekovita svojstva ove biljke, ubrzo je uvrštena u farmakopeje, u kojima je okarakterisana kao biljka koja smanjuje anksioznost, neuroze, potištenost koja umanjuje seksualne performanse (u Velikoj Britaniji), kao i lišće pogodno za tonik koji ima sposobnost da odagna preteranu mentalnu aktivnost i ojača slabe nerve (u Nemačkoj).

 
Nekoliko predloga pre odlaska u prirodu
Napisao Administrator   

Sa lepim letnjim danima želimo da što više vremena provedemo u prirodi, daleko od grada, betona i velikih vrućina. Takođe treba znati da boravak u prirodi nosi u sebi rizik i razne opasnosti. Pored delovanja sunca u izazivanju sunčanica, iscrpljenosti i dehidracije ili delovanju različitih biljaka u vidu žara i opekotina, tu su i ujedi, ubodi i ugrizi različitih životinja.


Ugrizi životinja

Najčešci su ugrizi pasa, mačaka i pacova, a najopasniji ugrizi besnih životinja.

Ugrizi pasa prave razderine i veće nagnječine tkiva. Ako je ugriz u toku, nemojte pokušavati da otvorite pseća usta rukama, već za otvaranje usta može da posluži poluga ili čvrst komad drveta. Takođe se što manje pomerajte, jer svako pomeranje i cimanje samo još više zubima kida tkivo.

 

Mačji zubi su tanji i oštriji i najčešće rane su ogrebotine, koje ne zahtevaju ozbiljnije lečenje. Problem je kada mačka zarije zubiće jer oni mogu da dopru do pokosnice i da uzrokuju zapaljenje kostiju.

Ugrizi pacova su retki, a uzrokuju pored lokalne gnojne infekcije i bolest pacovskog ugriza koji se karakteriše hemoragičnom groznicom tj oboljenjem bubrega.

Ugrizi besnih životinja su najopasniji zbog velike smrtnosti od besnila. Treba izbegavati kontakt sa divljim zivotinjama, naročito lisicama,  jer one obolele od besnila mogu biti naizgled mirne i pokazivati pitomost, što sigurno može zavarati. Treba se čuvati i slepih miševa jer su oni najčešći prenosioci virusa u gradovima. Domaće životinje koje pokazuju promenu uobičajenog ponašanja treba takođe izbegavati.

 
Matične ćelije i klinička ispitivanja
Napisao Administrator   

Razna oboljenja nas danas okružuju. Komšije, prijatelji, kumovi, rođaci.......skoro svaka osoba može da se seti nekoga iz neposredne okoline ko boluje, posećuje lekara specijalistu, bori se, čeka redove u Domu Zdravlja, očekuje intervenciju u bolnici......

I onda se desi da se pojavi jedna grupa naučnika i lekara koji počnu da objašnjavaju kako su matične ćelije budućnost medicine i kako će u bliskoj budućnosti skoro sve bolesti, poremećaji i povrede moći da se leče matičnim ćelijama. 

Međutim, sve to što naučnici i lekari pričaju jeste upravo nauka i budućnost. Gde smo mi sada? Da li neko radi nešto na klinikama? Postoje li neke studije koje znače da će terapija matičnim ćelijama uskoro postati realnost. 

Odgovor: Da! Postoje studije na klinikama. Terapije matičnim ćelijama svakim danom postaju sve relevantnije i sve češće prihvaćene i primenjena u redovnoj kliničkoj praksi. 

Krajem 2010 godine, u stručnoj javnosti pojavio se izveštaj o stanju terapije matičnim ćelijama na teritoriji Evrope, koji pokriva 2008. godinu. Uz rezervu da se ovom izveštaju nisu odazvale sve institucije u Evropi, Evropska Grupa za Transplantaciju Krvi i Koštane Srži  (European group for Blood and Marrow Transplantation / EBMT), objavljuje da je u 2008. godini obavljeno 1040 novih ćelijskih terapija. U ovom broju 86% pacijenata je primilo terapiju matičnim ćelijama. Ostali pacijenti su tretirani hondrocitima (ćelije hrskavičnog i koštanog tkiva - 5%), keratinocitima (ćelije kožnog epitela - 7%), mijoblastima (mišićne ćelije – 2%) i sve ostale ćelije (1%).

 
Pupčanik: krv i tkivo
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Administrator   

Pupčanik kao anatomska struktura omogućava povezivanje embriona ili fetusa sa posteljicom. Pupčanik u sebi sadrži dve arterije i venu. Oni su okruženi Vartonovim gelom. Funkcija pupčanika jeste da fetusu dostavi hranljive materije i kiseonik, a da iz njega odvede sve otpadne materije.

Pupčanik se prilikom porođaja preseca i tim činom se dete odvaja od posteljice i od majke.

Krv dobijena iz pupčanika, nakon čina porođaja, se skoro 30 godina koristi za lečenje određenih oblika leukemije. Matične ćelije dobijene iz krvi pupčanika imaju veoma veliki hematopoetski kapacitet (mogućnost za stvaranje ćelijskih elemenata krvi), pokazuju izuzetna imunosupresivna svojstva (svojstva koja umanjuju aktivnost imunog sistema) i u okviru tkivnog inženjeringa postignut je uspeh u formiranju raznih struktura organa.

Pored ovoga, tkivo pupčanika je u laboratorijskim uslovima pokazalo izuzetna svojstva u formiranju tkiva jetre, pankreasa, nervnog sistema, koštanog sistema, srčanog mišića, ali i drugih.

Vartonov gel koji ispunjava pupčanik sadrži veoma veliku koncentraciju matičnih ćelija. Za razliku od ćelija u krvi pupčanika, koje su prvenstveno hematopoetskog tipa, ove ćelije su mezenhimalne.

Mezenhimalne ćelije su specifične u tome da primarno imaju funkciju u formiranju osteoblasta (ćelije koštanog tkiva), hondrocita (ćelije hrskavičnog tkiva) i adipocita (ćelije masnog tkiva). Imajući ovo u vidu, nije iznenađujuć potencijal tkiva pupčanika ka izgradnji ovako raznovrsnih ćelijskih struktura.

 
Anksioznost
Ocena korisnika: / 4
LošeNajbolje 
Napisao Dr Mirjana Popović, DZ Dijagnostika   

Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti,napetosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi iako ne postoji realna opasnost za takvo stanje.Po Frojdu anksioznost je stanje napetosti i uznemirenosti pred unutrašnjom opasnošću,nju izazivaju potisnuti sadržaji koji nisu ni u kakvom direktnom odnosu sa postojanjem spoljašnje draži ili opasne situacije.

Promene se odražavaju na:

- psihološkom planu u vidu unutrašnjeg nemira i napetosti, nedefinisanim strahom, bespomoćnosti, osecaja vitalne ugroženosti, razdražljivosti, nesanice, teškoće u koncentraciji, - psihomotornom u vidu motornog nemira, mišićne napetosti, tremora, grčeva, promene mimike, zamora  i od strane, - vegetativnog sistema u vidu ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja, osećaja gušenja, pojačanog znojenja, pojačanog nagona za mokrenjem, povraćanjem, dijarejom, bledilom i crvenilom kože, proširenim zenicama, zamagljenim vidom, vrtoglavicom.

Anksiozna osoba svoje stanje opisuje kao da su gotovo uvek na ivici da puknu ili se osecaju “kao napeta puška”, zato se veoma lako trgnu ili uplaše na najmanji povod. Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek u vidu drhtanja,osecaja knedle u grlu,bola u želucu. Kod normalne anksioznosti osoba poseduje kapacitete da se suoči sa izvorom straha,da ga stavi pod kontrolu i da ga prevazidje. Nekad je jako teško saznati u kom trenutku normalna anksioznost prelazi u patološku.

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 3

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs