Osteoporoza je bolest koja nastaje kao posledica smanjenja koštane mase i poremećaja građe kostiju, zbog čega kosti postaju podložne prelomima. Prisutan je kod svake treće žene u post-menopauzi i povezuje se sa značajnim morbiditetom i mortalitetom. Zato je osteoporoza važan zdravstveni problem.

Poremećaji u sekreciji i oslobađanju nekih hormona utiču na nastanak i ispoljavanje osteo-poroze. Hormonska disfunkcija (endokrinopatije) u osnovi uzrokuje sekundarnu osteoporozu. Nju odlikuje prethodno poznat uzrok nastanka i ispoljavanja:

• endogenog ili egzogenog povećanja koncentracije kortikosteroida u serumu

• nastanak primarnog, sekundarnog ili tercijarnog hiperparatireoidizma

• deficit kalcitonina

• smanjenje lučenja hormona rasta

• tireoidna disfunkcija

• diabetes mellitus.

Dijabetes je hronična bolest koja utiče na remodelovanje kosti i smanjenje koštane gustine.Pre svega loša metabolička kontrola, dužina trajanja bolesti, pol, rasa, genetska predispozicija, pojava mikrovaskularnih komplikacija.

Udruženi faktori

• Stanja hiperglikemije dovodi do stvaranja i akumulacije zavisnih produkata glikozilacije proteina (AGEs) u kolagenu. To utiče na menjanje mikroarhitekture kosti, smanjuje se njena snaga, a povećava lomljivost.

• Produžena loša glikoregulacija uslovljava pojavu metaboličke acidoze kod bolesnika sa šećernom bolesti što može da uzrokuje poremećaj metabolizma kalcijuma. Hiperkalciurija sa glikozurijom (gubitak Ca i šećera preko urina) može uzrokovati stanja niskog kalcijuma u krvi (hipokalcemije), ubrzanu resorpciju kosti (smanjenje koštane mase) i nastanak osteoporoze.

• Dijabetesna osteopenija takođe nastaje poremećajem regulacije metabolizma kalcijuma / PTH / vitamina D. Prisutna je hipokalcemija zbog smanjenog unosa, loše intestinalne apsorpcija kalcijuma i niske koncentracije serumskog vitamina D. Nizak nivo vitamina D povezuje se sa povećanom koštanom resorpcijom.

• Hipomagnezemija kod bolesnika sa DM, takođe, može uticati na koštani metabolizam. Nizak nivo serumskog magnezijuma može pogoršati ne samo paratireoidnu funkciju nego i mineralni sastav kosti.
• Gojaznost, koja je prateća pojava kod DM, povezuje se sa povećanjem mineralne gustine kosti (bone mineral density – BMD) usled delovanja hormona - insulina. Promene u nivou insulina (hiperinsulinemija) mogu potpomoći formiranju kosti, dok nizak nivo insulina, sa napredovanjem DM, može uzrokovati smanjenje BMD.

• Mikrovaskularne komplikacije dijabetesa i smanjen protok krvi kroz samu kost, mogu doprineti gubitku koštane mase i njenoj lomljivosti.

• Žene sa Tip2DM imaju dva do tri puta veću sklonost ka padu od zdravih žena, na šta utiču loš vid, slabija orjentacija, periferna neuropatija, smanjena neuromuskularna snaga.

• Od ostalih faktora koji utiču na smanjenje mineralne gustine kosti (BMD) navode se način života, fizička aktivnost, način ishrane (unos kalcijuma, vitamina D, cinka).

Žene sa DM u postmenopauzi imaju povećan rizik od preloma kuka u odnosu na žene koje nisu dijabetičari, tako da strategija prevencije osteoporoze kod svih bolesnika sa dijabetesom ima smisla, a naročito kod žena obolelih od dijabetesa.

Bolje shvatanje i sagledavanje uticaja dijabetesa na koštanu strukturu povećava mogućnost očuvanja kosti i preveniranja pojave fraktura kod žena sa dijabetesom.

Dr Slađana Kostić, doktor medicine, DZ Dijagnostika