Svake godine u Evropi kod više od 60.000 žena otkrije se rak grlića materice, a oko 30.000 žena umre od ove bolesti. Najčešće obolevaju mlađe žene, između 35. i 50. godine. Srbija je 2002. godine, kada je objavljena poslednja velika svetska analiza, bila na prvom mestu u Evropi po broju žena obolelih od raka grlića materice sa oko 1.500 novih slučajeva godišnje. Oko 500 žena svake godine izgubi život zbog ove bolesti.

Rak grlića materice se ne nasleđuje, već se najčešće stiče infekcijom humanim papiloma virusom (HPV), koja se dobija putem seksualnih odnosa. Bolest u početku neme nikakve simptome zbog čega većina žena ne odlazi na ginekološki pregled. Istraživanja pokazuju da više od polovine žena nije bila na ginekološkom pregledu dve i više godina jer smatraju da su zdrave i da za to nema potrebe. Nažalost, nisu svesne koliko je važno otići bar jednom u tri godine na ginekološki pregled.

Savetuje se svakoj ženi da počne da praktikuje redovne posete ginekologu od trenutka kada počne i seksualni život. Žene koje dolaze redovno kod ginekologa nemaju veliki rizik da će dobiti rak, jer se redovno pregledaju. Kod onih koje dođu lekaru sa manjim tegobama, već je na prvom pregledu jasno da nešto nije u redu. Lekar će pre dijagnoze sačekati rezultate Papanikolau testa ili će uraditi i dodatne preglede. To su kolposkopija, to jest gledanje grlića materice pod uvećanjem i, ukoliko je potrebno, biopsija, koja je mala, ali ne i bezbolna intervencija. Biopsija je veoma važna, jer jedino mikroskopskim pregledom tkiva može da se postavi dijagnoza. Rak grlića materice nikada se ne razvija odjednom, već kroz niz premalignih faza koje nazivamo prekanceroze. Te faze traju dugo i mogu se otkriti ako se redovno ide na pregled. 

Većina premalignih promena na početku razvoja bolesti je blagog stepena i spontano će nestati bez ikakvog lečenja. U nekim slučajevima ne dolazi do spontanog izlečenja i ukoliko se ovakve premaligne promene na vreme ne pronađu i ne uklone, mogu da prerastu u rak grlića materice. Za to je potrebno je nekoliko godina. Tokom ovog dugog vremena premaligne promene grlića materice mogu se lako otkriti i veoma lako i uspešno izlečiti. Ni one, međutim, ne stvaraju nikakve tegobe, pa se otkrivaju samo redovnim pregledima. 

Pokazano je da pušači imaju više od dva puta veći rizik za nastanak raka grlića materice u poređenju sa ženama koje nikada nisu pušile. Na sreću, ovaj rizik se smanjuje posle ostavljanja pušenja. Imuni sistem većine ljudi izbori se protiv HPV infekcije u roku od 24 meseca i od 10.000 inficiranih osoba samo će njih petnaest oboleti. Problem postoji kod osoba koje žive pod produženim stresom, loše se hrane, kod kojih su godine teškog života i migracija oslabile imunitet, jer njihov organizam ne može da se izbori sa infekcijom. Najvažnije je prepoznati prve znake infekcije, a genitalni papiloma virus je neizostavni znak. Nažalost, kod nas su mnogi skloni da čekaju da bradavice na genitalnim organima ili neke druge promene prođu same. 

Kako se ispoljava infekcija HPV? 

Otkriveno je oko 120 tipova humanih papiloma virusa (HPV) koji inficiraju kožu i sluzokožu ljudi. Oko 40 ovih tipova inficira samo genitalne predele i njih nazivamo genitalni tipovi HPV. Većina ovih virusa ne nosi rizik za nastanak raka i oni se smatraju tipovima niskog rizika. Kod tipova virusa niskog rizika promene se pojavljuju na genitalnim predelima u vidu bradavica, koje zovemo kondilomima. To su izraštaji koji mogu biti različite veličine, od veoma malih, veličine zrna prosa, do velikih neravnih formacija.