BMI Kalkulator

Translate text

Kalkulator kalorija

Starost(god)
Visina(cm)
Težina(kg)
Pol
Aktivnost

Kalkulator trudnoce

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Promene u organizmu žene u trudnoći
Ocena korisnika: / 9
LošeNajbolje 
Napisao Administrator   

Nastankom trudnoće u organizmu žene stvaraju se uslovi koji dovode do značajnih promena na telu i u psihičkoj sferi. Osnovni uzrok ovome je pojava nove endokrine žlezde u organizmu žene a to je posteljica. 

Sve promene u organizmu žene možemo podeliti na genitalne i ekstragenitalne promene.

Promene na genitalnim organima

 

 

Materica u trudnoći trpi najveće promene. U toku trudnoće se značajno uvećava. U toku prva tri meseca trudnoće rast je aktivan gde debljina zida materice raste sa 1cm na 2-3 cm, a nakon toga raste pasivno istezanjem mišićnih vlakana. Masa uterusa se za vreme trudnoće poveća sa 50 gr na oko 1000 gr na kraju trudnoće.Vagina takodje trpi specifične promene tokom trudnoće, dolazi do zadebljavanja epitela, do zadebljanja mišićnog sloja, krvni sudovi, naročito vene hipertrofišu, pa vagina dobija lividnu boju..Spoljašnje genitalije se uvećavaju, postaju elastičniji. Sve ove promene imaju za cilj pripremanje ovih organa za porodjaj.

 

 

Promene na ekstragenitalnim organima

Kardiovaskularni sistem

U trudnoći se značajno menja. Celokupna zapremina krvi se povećava za oko 1500 ml. Minutni volumen srca se povećava za 30% sa oko 4.5 na 5.7 do 6 litara. Frekvencija srca je povećana za 10-15 udara u minuti, sa 70 na 80-85 otkucaja u minuti. Brzina cirkulacije se ne menja značajno. Venski pritisak se u predelu gornjih ekstremiteta ne menja, dok se u predelu donjih ekstremiteta povisuje za nekoliko puta, sa 8 na 25 cm vodenog stuba, što uslovljava pojavu edema pri dugotrajnom stajanju trudnice, dok je pri ležanju pritisak tek neznatno povišen. Posledica povišenog venskog pritiska donjih ekstremiteta su i varikoziteti u predelu vulve i v.safene. Kod otprilike 15% trudnica u odmakloj trudnoći može se naći tkz. sindrom donje šuplje vene koji se javlja pri ležanju trudnice na ledjima pa zbog pritiska gravidne materice na donju šuplju venu dolazi do sprečavanja doticanja krvi u desnu pretkomoru, pa nastaje kolapsno stanje koje se manifestuje znojenjem bledilom i gubitkom svesti. Okretanjem trudnice na bok simptomi se brzo povlače i stanje normalizuje.

Hematopoetski sistem

 

Već smo rekli da se volumen cirkulišuće krvi povećava za 1-1.5 l. Ovo povećanje se odnosi na plazmu više nego na uobličene elemente krvi, pa se tako stvara hidremija i relativna fiziološka anemija. To dovodi do smanjenja viskoziteta i do poboljšanja cirkulacije. Ukupni volumen eritrocita i hemoglobina se ne smanjuje u trudnoći nego se čak povećava, što uz povećanu sposobnost vezivanja kiseonika dovodi do optimalnog snabdevanja ploda i posteljice kiseonikom. Sposobnost vezivanja gvoždja i njegova ugradnja u hemoglobin se povećava i time zadovoljava povećana potreba za njim.

Respiratorni sistem

Zbog povećane potrebe majke i ploda za kiseonikom povećava se minutni respiratorni volumen na ručun povećanja volumena jednog udisaja bez povećanja frekvencije disanja.

Digestivni sistem

Početak trudnoće praćen je mučninom, povraćanjem i hipersalivacijom koji su uslovljeni psihogeno. U odmakloj trudnoći nisu retke opstipacije zbog dejstva progesterona na glatku muskulaturu. Zbog dejstva progesterona može doći i do holestaze i ikterusa, do holestatskog pruritusa, ali su jetrene probe nepromenjene u trudnoći.

Urinarni sistem

 

 

Bubrežne funkcije su povećane zbog većeg protoka krvi kroz bubreg, koji se već posle prvog tromesečja povećava sa 900 na 1200 ml/min. Glomerularna filtracija se takodje povećava sa 90 na 140 ml/min, a pošto se tubularna reapsorpcija ne menja dolazi do povećanog izlučivanja otpadnih materija (urea, kreatinin, mokraćna kiselina), dok se postepeno smanjuje izlučivanje vode i ono u poslednjem tromesečju pada od 30 na 10 ml/min. U normalnoj trudnoći dolazi do retencije vode, 7-10 l, od čega samo 1-2 l otpada na ekstracelularnu tečnost. Od naročite je važnosti proširenje bubrežnih čašica i uretera, pod dejstvom hormona, koje se primećuje već krajem prvog trimestra, a ono se naročito povećava u trećem trimestru zbog mehaničkog pritiska gravidnog uterusa što se naročito ispoljava na ureteru i pijelonu desne strane, što naročto pogoduje razvoju infekcije.

Endokrini sistem

Funkcionisanje endokrinih žlezdi u trudnoći je takodje promenjeno. Hipofiza-gonadostimulini prednjeg režnja se gotovo ne izlučuju. U zadnjem režnju hipofize se tokom trudnoće nakuplja veća količina oksitocina, koji se oslobadja u toku porodjaja, puerperijuma i laktacije. Štitasta žlezda  se u trudnoći povećava, a može se razviti i prava guša. Nadbubrežne žlezde u trudnoći pojačano luče glukokortikoide i mineralokortikoide. Pankreas u toku trudnoće pojačava lučenje insulina. Kod trudnica sa smanjenom rezervom beta –ćelija se može razviti gestacijski dijabetes.

 

 

 
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs