Genitalna ureoplazma (ureoplasma urealyticum i ureoplasma parvum), je vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost, kod muškaraca i kod žena.

Šta su ove infekcije? Mikoplazme, a samim tim i ureaplazma, spadaju u najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina, i koje za razliku od ostalih bakterija nemaju ćelijski zid; umesto toga, one žive u drugim živim ćelijama. Ureaplazma takođe pripada familiji mikoplazmi. Oko 70% seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak trudnoće. S obzirom da se mikoplazme i ureaplazme prirodno nalaze u organizmu ljudi, pacijenti se ne testiraju rutinski na ove bakterije. Žene koje iskuse neplodnost, ponavljanje gubitka trudnoće, bol u maloj karlici, premenstrualne simptome ili simptome vaginalnih infekcija, treba da se testiraju. Često se radi test kulture, sličan papa testu, uzimanjem brisa iz vagine.

Kako se prenosi ureaplazma?

Lekovi u trudnoći mogu se primeniti s ciljem lečenja bolesti majke, s ciljem lečenja bolesti koja pogadja plod i majku kao i u cilju lečenja bolesti koja pogadja plod.
U praksi se srećemo sa ‚‚terapijskim nihilizmom‚ koji je diktiran strahom od neželjenih efekata leka na plod ili pak postoji polipragmazija u primeni lekova sa nedovoljno potvrdjenim efektima, koja je diktirana strahom da pacijent ne zameri da nije sve učinjeno za povoljan ishod trudnoće.

Talidomidska tragedija je duboko potresla temelje farmakoterapije u trudnoći. Talidomid je preparat za sedaciju. Prve godine primene otkriveno je 30 dece sa fokomelijom kao najdominantnijom anomalijom, da bi naredne broj dece skočio na 154. kada je širom sveta rodjeno preko 10000 dece sa sličnim anomalijama talidomid je zabranjen za upotrebu.Posle primene talidomida interes prema neželjenim posledicama medikamenata na plod naglo je porastao. Suština svih ovih je prolazak kroz placentarnu barijeru.